БРАТ СПРЕЧИО ДА ГА САХРАНЕ У "ПЛАВОЈ ГРОБНИЦИ": Чудновати и мукотрпни животопис Предрага Царевића из села Велереч
СУДБИНА се често окрутно поигравала са животом Предрага Царевића званог Драги, из села Велереч код Горњег Милановца.
Од рањавања на Мачковом камену у Првом светском рату, голготе повлачења делова Српске војске, чији је био подофицир, у Грчку, проглашавањем њега за мртвог на острву Виду и замало баченог у море, иако је био полужив (!), преко заробљавања од Хитлерове армаде 1941, па одвођења у ропство у Немачку, где је исписао драгоцен архивски фонд, све до повратка на родну груду... И после.
Чудновати и мукотрпни животопис Предрага, носиоца Албанске споменице, препричава нам његов унук Дејан Царевић.
- Предраг је посинио свог синовца, мог оца Слободана, од милоште званог Дане - приповеда наш саговорник.
- Предраг је рођен 1892. године, на Виду га је, у хрпи лешева српских војника одређених за сахрану у "плавој гробници", скоро мртвог пронашао рођени брат Благоје...! Затим је излечен. И друга два рођена брата, борци Великог рата и солунци, вратили су се живи. Оженио се Зорком Мишовић, из Велеречи.
У ПРВОМ светском рату, Предраг Царевић се борио као каплар II чете II батаљона X пука првог позива. У освит Другог светског рата, мобилисан је као трећепозивац у Јагодину, Вермахт заробљава ту јединицу, многе одвози у Немачку. Ту ће, у концентрационом Сталагу, ознаке II А 39 gepruft, настајати занимљива архивска грађа, коју сада чува његов унук Дејан.
- Предраг је у Немачкој оперисан. Извађен му је гелер, којег је у телу носио од рањавања на Мачковом камену, у борби управо против Немаца. Затим је враћен у логор. Вероватно зато што су и нацистички официри морали да поштују Женевску конвенцију о заробљеницима, и што је био подофицир регуларне војске, Предраг је оперисан, а дозвољено му је повремено слање писама у Србију и пријем писама из ње преко Црвеног крста - наставља Дејан.
КРСНА СЛАВА МЕЂУ НАЦИСТИМА
ПИСМО жени Зорки, адресирано на брата Василија, сведочи како је Предраг са друговима у казамату, усред нацистичког окружења, славио крсну славу Светог Николу. Касније му је од куће преко Црвеног крста стигао пакет, посвећен слави.
Из писама фамилији и њених њему, види се обавештавање (колико је могао, због цензуре и између редака) о збивањима у казамату, те интересовање о догађањима у Србији. Историја, нарочито завичајна, та писма ће сигурно знати вредновати.
ГЕНЕРАЛУ Милану Недићу, председнику Владе националног спаса, на адресу Немањина 35, Предраг пише из казамата, обраћа му се са "ратни друже" (у Великом рату), јавља да се у Сталагу налази са 200 болесних другова. Подсећа га на обећање које је Недић дао - да ће спасавати животе српских заробљеника у Немачкој...
"Надамо се Вашем обећању као првом пролећном Сунчевом зраку да нас огреје, као што је огрејао наше другове који су били са нама, а сада су са својим милим и драгим код својих кућа на лечењу!", дословно цитирамо тај део Предрагове коресподенције.
- Досад сам сакупио 50 писама, које је Предраг писао у Србију и добијао из ње. Првих десет је писао на немачком језику, ваљда је то било строго правило - каже Дејан.
СМРТ
- ПОСЛЕ рата, Предраг је живео у Велеречу, док 1960. није пао са штале и од последица пада после преминуо - вели Дејан.
МАЛО ко је тада веровао у Предрагов повратак у Србију. Ипак, обрео се на кућном прагу 13. децембра 1942. године! Успут је записао имена свих градова, кроз које је прошао возом Црвеног крста. Ево само познатијих, без међустаница: Нојбраундерберг, Дрезден, Праг, Беч, Грац, Загреб, Сисак, Винковци, Митровица, Земун. Некако је доспео у Чачак.
- Ишао је на конак код рођаке Десанке Царевић, удате у Пријевор, код Чачка. Зауставе га Немци, питају куда ће, из објаве виде да је отпуштени заробљеник, а један фолксдојчер ће на српском: "Ја тој рођаки морам казати муштулук!"...
И каже јој, заиста. Много касније, ишла немачка формација кроз Велереч, уђу и у нашу кућу, у њој виси Предрагов шињел, жена Зорка објасни да јој је муж дошао из ропства, а један Шваба ће: "Има ли он сестру у Пријевору?" Био је то онај казивач муштулука - препричава Дејан. По повратку у Велереч, Предраг је изабран за члана месног Равногорског одбора!
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)