ВИШЕ НОВЦА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ: Стратегија државе - снажнији истраживачки тимови, лакши избор у научна звања

Љ. БЕГЕНИШИЋ

28. 12. 2020. у 10:13

НАЧИН финансирања научника неће се мењати догодине - новац за плате и материјалне трошкове биће исплаћиван на нивоу исплате за децембар из претходне године, уз припадајућа повећања у складу са Законом о буџетском систему.

ВИШЕ НОВЦА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ: Стратегија државе - снажнији истраживачки тимови, лакши избор у научна звања

Проф. др Маријана Дукић Мијатовић

То је регулисано Законом о науци и истраживањима и тако ће бити све док држава не почне да примењује закон о платним разредима који ће се односити и на запослене у институтима.

Овако о научницима и плановима за развој науке, за "Новости" каже проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Напомиње и да је законом предвиђено да исплата средстава тече на овај начин све док се цео систем не уреди кроз доношење законских аката и каталога радних места.

Према њеним речима, држава ће донети Стратегију науке под мотом "Моћ знања" која ће важити за период од 2021. до 2025. године, а важећој истиче рок за неколико дана. Јавна расправа о овом предлогу траје до 12. јануара 2021.

- Пошто време истиче, министар Бранко Ружић формирао је радну групу у којој се налазе академици, професори и успешни људи различитих професија како би се сагледале потребе науке и усагласила стратегија. Хоћемо да Србија буде оснажена, просперитетна и угледна онолико колико знања поседује - истиче наша саговорница.

Добро је, каже Дукић Мијатовић, што је претходна влада донела Закон о науци и истраживањима, а сада предстоји његова примена, односно прелазак са пројектног на институционално финансирање преко Фонда за науку. Такође, треба донети и подзаконске акте на којима се већ ради.

- Пројектно финансирање одвија се преко Фонда за науку, циљ је да се финасирају најбољи пројекти, а о њима одлучује комисија састављена од страних ренцензента, процењујући колико су актуелни, колико се уклапају у потребе Србије али и у светске научне токове - наводи државна секретарка, уз подсећање да је Фонд већ имао пет програма у вредности од 38 милиона евра.

Држава жели, истиче она, да оснажи водеће истраживаче и истраживачке тимове, а то ће урадити оснивањем нових института, оснаживањем постојећих, проглашавањем института од националног значаја, повећањем буџета који сада износи 20 милијарди динара, што је у односу на претходне године повећање за 46 одсто.

- Преко Фонда за науку, на конкурс Идеје вредан 24 милиона евра, стигло је 915 пријава. Уговори ће бити потписивани од 1. септембра 2021. Биће расписана још три конкурса: Развој, Инфраструктуре и Развој младих истраживача - набраја проф. Дукић Мијатовић.

Она истиче да је циљ и подмлађивање научне заједнице, како би се млади задржали у земљи, а да би се то постигло релаксиран је флексибилнији избор у научна звања и заснивање радног односа, олакшана процедура за запошљавање повратника.

- Рад Фонда за иновациону делатност понудиће одличне програме, у перспективи ћемо добити и Центар за вештачку интелигенцију у шта улажемо велике наде, јер то тржиште у свету вреди 500 милијарди долара - каже наша саговорница.

Ситуација са вирусом корона упослила је научнике, а државна секретарка истиче да 250 истраживача из различитих института ради на PCR тестовима, прикупљању информација о ковиду из светске литературе, раде на протоколима и припремама за дезинфекцију, терапији, прате развој вакцина...

У НАУЦИ 54 ОДСТО ЖЕНА

И ОВЕ године три младе научнице добиле су стипендије у оквиру конкурса "За жене у науци". Оне су награђене за свој изузетан научни истраживачки рад. За ове стипендије могу да конкуришу научнице које се баве истраживањима у области природних наука и имају до 35 година. Иначе, у науци има 54 одсто жена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМАЧКА ПОСЛЕ МАЂАРСКЕ ИЗВОДИ ПУТИНА ИЗ ИЗОЛАЦИЈЕ Бес у Кијеву након разговора Шолца и руског лидера

"НЕМАЧКА ПОСЛЕ МАЂАРСКЕ ИЗВОДИ ПУТИНА ИЗ ИЗОЛАЦИЈЕ" Бес у Кијеву након разговора Шолца и руског лидера

БИВШИ украјински министар иностраних послова Дмитриј Кулеба изјавио је данас да је позивом немачког канцелара Олафа Шолца председнику Русије Владимиру Путину, руски лидер изашао "из европске изолације, а да је Немачка одмах после Мађарске утрла тај пут".

16. 11. 2024. у 16:44

Коментари (1)

СУМА ОД КОЈЕ ЋЕ ВАМ СЕ ЗАВРТЕТИ У ГЛАВИ: Ево колико су зарадили Тајсон и Пол за боксерски спектакл