ЈЕДИТЕ ХРАНУ КОЈУ ГЕНИ ВОЛЕ: Нутрициониста Ђорђе Пејић о најсавременијем приступу у креирању плана исхране, и ефектима у спречавању болести

НАЈПРЕЦИЗНИЈИ одговор на питање како би требало правилно да се хранимо и које намирнице и хранљиве материје су кључне за очување здравља може да да нутригеномика и нутригенетика.

Ђорђе Пејић / Фото Приватна архива

Реч је о плану исхране који се формира на основу генетике сваког појединца. Овакав приступ омогућава да се смањи унос намирница које организам слабо метаболише, да се обезбеди оптимално снабдевање важним нутријентима, побољша крвна слика, одржи ниво триглицерида и холестерола у границама нормале и очува здравље зглобова, функционисање целокупног организма...

У интервјуу, за "Новости", Ђорђе Пејић, нутрициониста, каже да је развој персонализоване исхране најзначајнији корак у превенцији болести:

- Једноставно речено нутригеномика и нутригенетика су гране генетике које се баве интеракцијом наших гена и хране, а са стручног становишта, то су научне дисциплине које својим двосмерним приступом истражују утицај генетских фактора на тело као одговор на исхрану, али проучавају и утицај биоактивних састојака хране на испољавање генетског наслеђа.

* Која је разлика између нутригенетике и нутригеномике?

- Нутригеномика је наука о деловању хранљивих материја на испољавање гена, док нутригенетика, њена подврста, објашњава зашто храна и начини исхране имају различит ефекат на појединце.

* Да ли нутригеномика и нутригенетика помажу само да се болест спречи или тако може и да се лечи?

- Оне имају за циљ да препознају стање пре настајања болести и персонализованим прехрамбеним интервенцијама спрече, или барем модификују осетљивост, односно предиспозицију према развоју болести. Међутим, оне могу значајно да допринесу да се постојећа болест даље не развија. Дакле, једноставно речено нутригеномика и нутригенетика представљају поуздану основу за примену антиејџинг мера, које су предуслов постизања дуговечности.

* Како оне практично делују?

- Као добар пример могу да послуже омега-3 масне киселине које се неретко узимају као додатак исхрани. Код многих људи омега-3 снижавају ниво холестерола, док код неких тај ефект изостаје. Научници су утврдили да варијација у гену АПОА1 доводи до неефикасности омега - 3 масних киселина у регулисању холестерола, односно да га додатно могу повисити. Тако многи који узимају омега-3 масне киселине, не само да од тога немају користи, већ погоршавају стање. Исто је и са антиоксидативним коензимом Q10, који се често узима као сакупљач слободних радикала и као средство које успорава старење. Он није активан након узимања, већ се претходно мора превести у активну форму и то помоћу специфичног гена. Како неки људи имају варијацију у овом гену не могу активирати Q10, и немају користи од овога додатка исхрани.

* Шта још све може да се утврди на основу анализе везе гена и хране?

- Како конкретна исхрана појединца утиче на крвне параметре, такође, и да откријемо који је најбољи начин да се исхраном одржи нормалан ниво хомоцистеина, триглицерида и холестерола. Можемо да добијемо и одговор на питање да ли витамин Б2 успешно код одређене особе може да снизи нивое хомоцистеина. Такође, и да утврдимо колико је јака чија одбрана од оксидативног стреса, како се може помоћи организму да се бори са слободним радикалима, колико брзо тело разграђујете кофеин, и који је његов утицај када га унесемо. На листи онога што може да се утврди је и како може да се поправи здравље зглобова и које компоненте хране ћете смањити, а које појачати.

* Изгледа да су нутригеномика и нутригенетика будућност исхране?

- Наравно. Има већ доста времена како се тежи да се план исхране креира према потребама појединца, а тржиште прехрамбених додатака и хране полако прилагођава свој пословни модел новим сазнањима и деловању хране и нутријената на сузбијање и активацију различитих гена. Једно је сигурно, нутригеномика и нутригенетика се развијају у корак са науком, а не испред ње. Дакле, још постоје тестови које нисмо способни да тумачимо.

ГЕНОМСКА ЕРА

* ШТА је допринело откривању везе између гена и исхране?

- Захваљујући дешифровању људског генома, данас знамо број, структуру и основну функцију гена. Овај научни корак отворио је ново раздобље - геномску еру. Наиме, дуго времена генетика се повезивала искључиво са наследним и нелечивим болестима, али упознавање функције гена, омогућило је развој персонализованог облика генетике. Једна од грана персонализоване или генетике интеракција која заокупља највише пажње последњих година је нутригеномика и нутригенетика.

Препоручујемо

Србија

0 0

У ЗНАКУ ЗЕЛЕНЕ ЈАБУКЕ: Ученици из Сечња обележили Дан здраве хране

20. 10. 2020. у 11:27

Друштво

0 52

МУЧИ ВАС КАНДИДА? Овај јеловник помоћи ће да је се решите

06. 09. 2020. у 13:30

Панорама

0 44

ИСХРАНОМ СПРЕЧИТЕ ТРОМБОЗУ: Против згрушавања крви може да помогне и правилан избор оброка

31. 08. 2020. у 16:43 >> 16:43

Србија

1 1

ЗА ЗДРАВУ ХРАНУ 5 МИЛИОНА: Расписан конкурс за подршку органској производњи

25. 07. 2020. у 09:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације