ВЛАДО СТРУГАР: За Крлежу су 1918. Срби браћа ослободиоци, а много времена доцније, србијанске чете су окупационе
АНДРЕЈ Митровић рече да је Југославија започела своје постојање као држава помирења. Заиста, тако је!

Владо Стругар / Архива
Митровић је, да би примером објаснио помирење, споменуо извесног Хрвата, вишег официра, који је био на високој дужности у команди аустроугарског гувернмана окупиране Србије (1916-1918), и да се он јавља у данима уједињења као војни стручњак Земаљске владе у Загребу.
Србија није тражила да се том дојучерашњем непријатељу одузме пуномоћство; али је онамо, у Загребу, тај официр био јавно поречен на свечаности, коју Удружење југославенских жена бејаше приредило у част српских официра; наиме, кад је повереник за народну одбрану представио тог часника као свога сарадника, млади књижевник Мирослав Крлежа је довикиуо с дна дворане: "Доље с њим"! Истог часа, Крлежа је ухапшен са још двојицом социјалиста.
Крлежа је у социјалдемократском листу "Слобода" (21. новембра 1918) објаснио зашто се успротивио оноликом удостојењу једног аустроугарског официра: "Жалосно је што се нашло људи који ми нису дозволили да свој говор довршим и да позовем браћу Србе ослободитеље да нас доиста ослободе од овог јункерског, црножутог, средовјечног система, нас биједну домобранску и инфантеријску рају."
НАВЕШЋУ и како Крлежа долазак српске војске назива у свом чланку "Титова седамдесетогодишњица" (штампаном у књизи "Споменица Титу", ЈАЗУ, Загреб, 1981, стр. 49): "О стварном, необично сложеном случају политичког уједињења СХС, с обзиром на начин како је политичко уједињење, у облику свршеног чина оружјем, на темељу окупације бившег аустријског терена по србијанским, респективе савезничким четама, било проведено у дјело, партијска дискусија није дала никакве стварне ни практичне директиве."
Колико различито: онда, Срби су браћа ослободиоци, а много времена доцније, србијанске чете су окупационе. Што је истинито прво, као непосредна реч о властитом доживљају, или последње, као накнадно и сврсисходно политичко изјашњење.
Читајући ондашње јавне вести и службена саопштења, судимо да је српска војска била тражена да доће у Хрватску и Словенију да би помогла у заштити ових покрајина против италијанске армије која је ушла и запосела велик и дуг појас југословенског земљишта (као, дотад, аустроугарско подручје). Била је готово свуда дочекана као братска и славна војска.
ПРЕМА напису у листу "Обзор" (2. фебруара 1919), рекао је (дан пре) Антон Корошец, воћа Словенске људске странке, поред осталог: "Словенци очекују много од српских интелектуалаца у заједничкој борби за Истру, Горицу и Трст. Желимо, да је српским интелектуалцима наша словенска земља исто толико драга као и Банат и Македонија. Словенци су захвални Србији и српској војсци, јер она много чини за обрану наше територије. Томи помаже много и то што је на челу српске војске војвода г. Мишић, који је велики поборник за ослобоћење Словенаца."
Вероватно ће се једном, пред судом историје, поставити и овакво питање: Које је од два супарничка настојања највећма производило политички развитак монархије (1918-1941), можда чак и републике (1945-1974): демократски образац који држави Југославији даје Србија или условљавање Југославије уобличавањем самоуправе Хрвата?
Ако ће неки изучавалац тог развоја установити да је преношење Србије Југославији било увелико узроковано и поменутим хрватским условљавањем, то би ваљда био први ступањ читавог износа, јер сав ток бива такав да се Србија растаје од свога начела и искуства, то јест, најзад пристаје да се Југославија управно преиначи од државе грађана у државу нација (установљењем Бановине Хрватске 1939. године).

ТРАМПА ПИТАЛИ ДА ЛИ ЈЕ ПУТИН ДИКТАТОР: Амерички председник изненадио одговором
НОВИНАРИ су Трампа питали хоће ли руског председника Владимира Путина означити као „диктатора“, с обзиром на то да је претходно тим речима описао украјинског председника Володимира Зеленског.
24. 02. 2025. у 19:45

УСВОЈЕНА РЕЗОЛУЦИЈА О УКРАЈИНИ У ГС УН: Америка и Русија против - ово су резултати гласања
ГЕНЕРАЛНА скупштина УН усвојила је резолуцију о Украјини коју су поднели Кијев и један број западних земаља.
24. 02. 2025. у 18:02

ПРЕТИО ЖЕНИ: "Ако родиш женско, не враћај се", а онда га је звао доктор и рекао: "Син је", иако је БИЛА ДЕВОЈЧИЦА
"БОГ је тај који одређује, али некада једно женско дете може за родитеља бити корисније него троје или петоро мушке деце."
24. 02. 2025. у 16:43
Коментари (0)