Друштво

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: Преиспитивање прошлости у име садашњости и будућности

Љубодраг Димић

23. 02. 2021. у 17:14

ЗНАЊЕ о прошлости југословенске државе и српског народа у XX веку данас нам је потребније него икад.

СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА: Преиспитивање прошлости у име садашњости и будућности

Знати, значи искорачити изван "граница" личног и генерацијског искуства, ослободити се упрошћених представа о прошлости и разумети потпуност прошлих догађаја и процеса, испунити потребу друштва да доноси поуздане одлуке о садашњости засноване на нечему што је раније било, рационално размишљати и критички преиспитивати себе и друге, препознати и напустити митове, посумњати у "коначне истине", "херојске садржаје", "идеолошке конструкције", догме и тврдње, превазићи полузнања, пропагандне шеме, привидно научне садржаје, ослободити се стереотипног мишљења и заблуда, уочити суштинске процесе друштвеног развоја, идентификовати идеје и путоказе који воде напретку, сачувати социјално и друштвено здравље појединца и нације, превазићи наметнуте идеолошке хоризонте епохе и отргнути се традицији, наћи тачке ослонца за будућност.

Тема "Срби и Југославија" лаицима изгледа као тема о којој се "већ све зна", о којој је "већ све речено", о којој постоји поплава политичких оцена, публицистичких радова, вредносних судова, свакодневно понављаних стереотипа, паушалних оцена, тврдњи у које се не сумња. О протеклој историји, коренима историјских процеса, последицама догађаја који се збивају пред очима савременика, судове изричу сви - политичари, писци, новинари, интелектуалци, грађани, људи који се у преиспитивању прошлости ослањају на сећање, површно и непроверено знање, интуицију, лично искуство, код којих постоји привид "видљивости" узрока и последица.

Различите, често сасвим опречне слике једне исте прошлости притискају свест савременика. Несумњиво да је то одраз постојеће опште и традиционалне политичке културе, суштински супротстављене струци и стручној култури. Интерпретације су бројне, најчешће непоуздане, што је знак оптерећености прошлошћу која се површно познаје, о којој се предуго ћутало и са којом се не живи "отворено".

Такво "искуство прошлости", проистекло из најдубљих слојева свести, удаљено од истинског знања, намеће политици обрасце и правила понашања. Суштина епохе у којој се живи тако остаје тешко препознатљива.