БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК И ЗВАНИЧНО: Усвојени предлог за измену Статута Суботице обрадовао припаднике националне мањине на северу Војводине
ОДЛУКОМ Скупштине Града Суботице да измени Статут створени су законски предуслови да се у наредном периоду у службену употребу уведе буњевачки језик.
То ће у најсевернијем српском граду бити четврти службени језик, раме уз раме са српским, мађарским и хрватским. Да би се буњевачки језик увео у употребу, потребно је да се уради Нацрт акта, а затим усвоји предлог.
За Буњевце је ово историјски тренутак, који чекају три и по века, колико живе на северу Бачке. По закону службени језик може да добије народ који чини 15 одсто укупног становништва, а иако то није случај на територији целог града, буњевачки је уведен по принципу "позитивне дискриминације". Овим нису задовољни припадници хрватског народа, који поручују да ће тражити да се исти принцип примени у Сомбору, Апатину и другим местима.
Иницијативу за увођење буњевачког језика поднео је градоначелник Стеван Бакић, а подржала га је Скупштина Града.
- Србија док постоји треба да памти шта су Буњевци за њу урадили 25. новембра 1918. - подсетио је градоначелник Бакић. - Историјска чињеница је да су Буњевци вековима на овом простору, да су организовани, да имају стандардизован језик, као и да никада никоме нису подметали "клипове". Када је увођен хрватски језик, поштована је иста метода. Наглашавам да се не укида ниједан други језик, већ се само уводи још један у службену употребу. Суботица овим чином показује велики демократски капацитет, заокружује причу којом се сви поносимо, а то је национална шароликост.
Највећи противник увођења буњевачког језика у службену употребу је Томислав Жигманов, председник Демократске странке Хрвата у Војводини, који сматра да одлука нема правни основ и да она носи ризик да се пољуљају односи двеју земаља.
- Нонсенс је да један језик који у себи нема капацитет да у свим сегментима комуникације и употребе у друштву добије статус службеног језика, још нема граматику и правопис - додао је Жигманов. - Овај чин ће имати своје последице. Ми ћемо га прихватити, али ћемо видети шта ће бити даље. Охрабрени смо да је у Србији могуће уводити службени језик и за заједнице где нема 15 одсто становништва, те ћемо то учинити на територији Сомбора, Апатина, Бача, али и целе Аутономне Покрајине Војводине. То ће бити "лакмус папир" ако се већ држимо позитивне дискриминације.
СЕЋАЊЕ НА ИСТОРИЈСКИ ГЛАС
УВОЂЕЊЕМ буњевачког језика у службену употребу, враћен је и дуг дамама које су пре једног века дигле руку за присаједињење ових крајева Краљевини Србији.
- На Великој народној скупштини, свој глас за историјску одлуку дале су и даме, Буњевке и Српкиње, и то је био први пут да жене имају право гласа. Поносни смо што сада имамо прилику да буњевачки језик уврстимо као равноправан - сматра Јелена Вујовић, одборница Српске напредне станке.
ТРЕБА ДА СЕ ПОШТУЈЕМО
НИКОМЕ не оспоравамо право да говоре свој језик. Они који су данас у Суботици Хрвати, пореклом су Буњевци и ми овим враћамо дуг и њиховим прецима - поручио је Мирко Бајић, лидер Савеза бачких Буњевца. - Сви који живимо у овом граду треба да се поштујемо и да негујемо своје вредности. Не желимо да будемо мета за поткусуривање у односима Србије и Хрватске.
РАДМАН: ПРЕИСПИТАЈТЕ ОДЛУКУ
ШЕФ хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман изјавио је јуче да иницијатива увођења буњевачког језика у службену употребу у Суботици "није у духу добросуседских односа" и позвао надлежне у Београду да преиспитају такву одлуку. Министарство спољних и европских послова Хрватске упутило је у уторак и протестну ноту Министарству спољних послова Србије преко хрватског амбасадора у Београду.
Препоручујемо
ВАЖНА ЈЕ ТРАДИЦИЈА: Буњевци у Суботици приказали обичај Великог прела
02. 02. 2021. у 01:02
ОД СЛАМЕ ДО УМЕТНОСТИ: Чланице "Буњеваког кола" у Сомбору баве се ретком делатношћу
02. 12. 2020. у 11:45
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (2)