ДОМ КОЈИ ЈЕ КОРОНИ СПУСТИО КАПИЈУ: Установа за старе у Књажевцу пуних годину дана одолева ковиду

Ј. Ж. Скендерија

14. 03. 2021. у 13:00

ГОДИНУ дана стрепели су. Бојали се сваког руковања, зазирали од цимера који би се накашљао, затварали се у своје собе и пратили вести из сата у сат. Карантини су увођени, посете забрањиване, контакти сведени на минимум. За око 23.500 станара домова за старе широм Србије у марту прошле године живот је практично стао и почела је грчевита борба за сваког корисника.

ДОМ КОЈИ ЈЕ КОРОНИ СПУСТИО КАПИЈУ: Установа за старе у Књажевцу пуних годину дана одолева ковиду

Нема веће радости од посете најближих / Фото Приватна архива

Када се после 365 дана подвуче црта, већина власника ових установа рећи ће са олакшањем: "Вредело је!". А један од оних који свакако треба да буде поносан је власник дома за старе у Књажевцу Милован Ђурић.

Он је човек који је заједно са неговатељицама, сервиркама, возачима и станарима успео да корону заустави пред вратима. Власник је једне од ретких установа за најстарије у којој није забележен ниједан случај заразе вирусом корона. Сви урађени PCR тестови корисника и запослених су били негативни.

- Нисам размишљао да ли можемо, већ сам знао да морамо - каже Ђурић. - Радници су недељама били у карантину заједно са станарима. Улазили су у тотални карантин на 14 дана, бринули о станарима 24 часа дневно, трудили се да им максимално олакшају сваки тренутак. Није било нимало лако, али се на крају испоставило да је то било једино исправно и у тим тренуцима могуће.

У овом дому за старе смештено је 97 особа. До сада су вакцинисана 92, а ревакцинисано је 65 станара. За још двоје се чека сагласност лекара, а троје не жели да прими вакцину.

Ђурић објашњава да се у његовим објектима посете однедавно организују без проблема. Утврђени су термини, а станари су расположени, па је и у дому другачија клима него претходних месеци.

- Нема ограничења у броју посета. Сви који се јаве могу да дођу, али морају да поштују термине. Виђење са децом и рођацима је у једној великој просторији у којој је могуће обезбедити дистанцу - каже Ђурић.

О загрљају својих најмилијих могли су само да сањају, а о изласку из домске собе није било ни говора. Живот им се практично сводио на четири зида. Рођендани унука обележавали су се без њих. На славе и преславе нису смели ни да помисле. Али, на крају су успели.

После вакцинације и кафа више прија

Када се после годину дана од почетка епидемије осврну иза себе у сећању им остају лепе успомене. Најлепша од свих је да за годину дана у болницу нису испратили ниједног станара, да их није било ни на једном списку епидемиолога.

Држали су се заједно, јадали једни другима, пустили покоју сузу, патили за најближима. Сада је, чини се, све иза њих. Са неговатељицама су се зближили као са рођеном децом, а из борбе са ковидом излазе као победници.

За Надежду Ивановић ово је био један од најтежих периода у животу.

- Патили смо сви, и моја породица и ја - прича ова пензионерка. - Предуго нисмо могли да се видимо. После вакцинације сам видела своје ћерке, зетове и унуке и веома сам срећна.

Петар Андоновић је једва чекао да почне имунизација и да се пријави:

- Када сам се вакцинисао коначно сам могао да се видим са својим братом и да са њим попијем кафу. Колико сам само дуго чекао на тај тренутак. Имам ја овде пријатеље, али кафа са братом је нешто друго.

Вакцину је месецима чекала и Јелка Живковић. Обећала је себи да ће се вакцинисати међу првима. Тако је и било.

- Једина жеља ми је била само да се видим са својом породицом. Након толико времена не знам шта да кажем осим да су ми кренуле сузе. То ваљда довољно говори колико сам их се ужелела. Рођака ми је прва дошла у посету, донела ми је свашта нешто, сок, бомбоне, али све је то небитно. То што сам њу видела било ми је најбитније.

Патили су многи да загрле своје најближе, да поразговарају са њима у четири ока, да им виде осмех, стисну руку. И Бранислава Живковић је видела сина после дужег времена. Свесна је да је то било најбоље за њу у овим месецима и мисли да ће вакцинација променити све. Код ње већ јесте много тога.

- Много сам срећна, јер сада могу да га загрлим. А шта ми више и треба - вели Бранислава.

Дом у Књажевцу

СТАНАРИ ОВИХ УСТАНОВА ПРИОРИТЕТ

Као посебно ризична групација станари домова су приоритет у имунизацији, па је успостављена посебна процедура.

- Обједињени списак потреба се доставља Инсититуту "Батут" и Влади, а Институт координише рад здравствених екипа за вакцинацију - истичу у министарству.

Актуелна епидемиолошка ситуација у овим установама је стабилна, а уочено је опадање броја оболелих. Ипак, надлежни кажу да је погоршање ситуације у општој популацији утицало на појачану будност и у домовима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“