ИНГРИД ЛЕЧИ И ОСМЕХОМ: Девојка из Руанде по окончању студија медицине одлучила да остане у Србији и почне лекарску каријеру
ВЕЛИКОГ срца и широког осмеха ушетала је недавно у један приватни дом за старе у Београду.
На први поглед освојила је тамошње времешне станаре топлином и скромношћу. Тиха и ненаметљива одаје утисак задовољне и испуњене девојке. Плени једноставношћу и лакоћом живљења. И после 10 година боравка у нашој земљи и даље се бори са падежима, али то са њених усана делује невероватно лако.
Када је 2011. млада студенткиња Ингрид Иракозе из Руанде допутовала у српску престоницу није ни слутила да ће је народ на другом крају света тако срдачно прихватити. Ниједну реч није знала да изговори на српском, а осам месеци учења језика у студентском дому на Авали били су најдужи у њеном животу. После тога било је све много једноставније.
- Читаш, учиш, навикаваш се на језик, а око тебе све сами студенти странци из Палестине, Кеније, Либије... Живела сам потом у Студењаку на Новом Београду. Прошла студентску мензу и брзо се навикла на храну, али недостаје ми воће и поврће. Овде су папаја, авокадо и манго прескупи. Сви воле српске ћевапе, па и ја. Неки кажу сарма је супер, изгледа да ја још нисам пробала добру сарму.
Са жељом да, како каже, стекне врхунско медицинско образовање, запутила се на други крај света. И није се, тврди, покајала. Напротив, срећна је што и данас у време епидемије као лекар може да брине о онима којима је помоћ најпотребнија.
- Сви ми говоре "слатка си, дивна си", чини ми се да им је пошто сам другачија одмах боље чим ме угледају. Забораве на своју болест - са осмехом прича млада докторка.
Искуства у пракси тек ће да стиче и да се припрема за рад на клиници. Ту се, по њој, кале прави лекари, а она жели да добро изучи занат. Не да га носи у Руанду, већ да помаже нашим људима.
СЕЛФИЈИ СА БОРАНИМА
КАДА је први пут отпутовала из Београда у унутрашњост Србије, Ингрид је била изненађена. Необична фризура тамнопуте Африканке била је неодољива за Боране.
- Свесна сам да је сама моја појава нешто ново за њих. Али, када сам била у Бору и Новом Пазару сви су само у мене гледали на улици. Никада у животу нисам имала толико селфија са непознатим људима - открива она.
Ингрид је најпре стажирала у Хитној помоћи и на препоруку своје менторке дошла је у дом за старе. Перипетије око продужавања боравка завршио је Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа за старе. Уз разноразне егзибиције успела је да добије папир који јој је омогућио да остане у Београду. Иначе...
- Морала бих да се вратим... Тешка срца...
Своје пријатеље у Београду чува лекарка из Руанде још из бруцошких дана. Углавном наши људи. Прихватили су је пуна срца. Са њима је упознала многе лепоте Србије, али јој је само у Београду као код куће, мада се не уклапа баш у живот овдашње омладине:
- Не волим клубове и кафане. То није за мене. За све ове године била сам тамо само два пута.
Открива нам Ингрид да у Руанди лекар опште праксе ради све, чак и порађа жене и то царским резом. Тешко би, када би пожелела да се врати, без праксе могла да се уклопи у тамошњи здравствени систем у коме нема специјалиста, већ сви раде све.
- Плате су сличне, али је овде све много скупље. Са зарадом од 500 евра могу да изнајме стан од 100, а од осталих да колико-толико пристојно живе. Овде је све мало другачије.
Недостаје младој докторки много тога у Србији. Као и свако ко напусти свој дом, пати и она. Највише јој фале национална јела, али то надокнађује тиме што сваке године посети породицу у Руанди. И тамо је и данас дочека мајка са речима подршке: "Пусти децу нека живе свој живот."
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (2)