ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИКТАТУРА БЕЗ ДИКТАТОРА: Све дилеме кнеза Павла пре приступања протоколу Тројног пакта
КАО први намесник, кнез Павле је све конце власти држао у својим рукама. Уживао је од првог дана значајну подршку Британаца. Образован у Великој Британији, аристократа по манирима, суптилан зналац уметности, сујетан и властољубив као и сви Карађорђевићи, био је више него отуђен у својој земљи.
Војни кор га није ценио јер није потицао из његових редова за разлику од краља Александра који је делио добро и зло са војницима, учествовао у балканским и светском рату, није ни као краљ излазио из војничке униформе. Кнез Павле је ретко залазио у унутрашњост земље, поготову Србије. Народ је био разочаран што 28. јуна 1939. није присуствовао прослави на Косову Пољу, крај Газиместана, поводом 550. годишњице Косовске битке.
Слободан Јовановић је кнеза Павла оцењивао као кабинетског човека, закопчаног, уопштеног, затворену природу која се лако не отвара, усамљеног, изолованог, човека који нема коме да се повери. Узимао га је као човека који у нормално време, може да спроводи политику једне владе, али који сам може да води. Но, кнез је истрајно настављао жељу краља Александра, да остане доследно владар Југословена...
Војска и политичари Удружене опозиције нису му могли опростити уступке које је учинио приликом стварања Бановине Хрватске, чиме је кохезија земље била озбиљно угрожена...
Прихватио је закључење споразума 1939. тежећи да изнутра ојача Југославију, мада је давање аутономије Хрватима изазвало супротан ефекат. У време притиска на Југославију, новембра 1940. - марта 1941, настојао је да се држава брани у целини, без напуштања Словеније и Хрватске, налазећи да би супротно понашање значило слом Југославије као државне идеје и напуштање аманета краља Александра. Несумњиво окренут Британцима, кнез је лавирао са позиција неутралности да не би изазвао другу велику силу, Немачку. А када се нашао пред избором између немачког ултиматума и британског захтева да се супротстави Немачкој и њеним потенцијалним савезницима, кнез Павле се одлучио за приступ Осовини, уз концесије које је Немачка учинила Југославији.
Прихватио је немачке услове које неки историчари своде на формулу тзв. принудне неутралности... али уз услове садржане у тајним нотама по којима ће Немачка поштовати суверенитет и територијални интегритет Југославије, да владе сила Осовине за време рата неће упућивати Југославији захтев за пролаз или превоз трупа преко југословенске државне територије.
Истовремено је потврђено да ће Немачка омогућити да Југославија после рата добије Солун и излазак на Егејско море. Има мишљења да би реакција народа на приступ Југославије Тројном пакту била друкчија да су дате концесије биле обелодањене. Хитлер је избегао јавно објављивање уступака да не би дошло до реакције незадовољства у Бугарској, Мађарској и Румунији, којима нису дате сличне привилегије. Мада се ова претпоставка не сме заобилазити, изгледа нам да противници капитулације у врху политичког живота и војске, народа пре свега, не би устукнули.
Кнез Павле је подлегао притиску, видевши да не може рачунати на помоћ Британаца. Радило се и о државнику који је несумњиво имао велику концентрацију власти у својим рукама, али истовремено и о човеку који није био способан за извођење одлучних корака. Користио је власт, али није имао снаге - што је вид слабости психичке конституције - да се носи са њеним изазовима. Приступајући Осовини, кнез је истовремено знао на каквом се вулкану налази...
Приликом доношења одлуке кнез се суочавао са низом неповољних околности: војска није била способна да одбрани земљу у судару са најјачом и најмодернијом армијом на свету у то време; кнез није био сигуран да ће се Хрвати и Словенци одупрети агресору, чиме се ризиковао распад Југославије, а није било изгледа да га Британци подрже.... Између алтернатива: да зарати без подршке Британаца или да капитулира али спасе земљу без рата. Почетком марта у Бергхофу Хитлер је од кнеза тражио неодложни приступ Осовини. Одлука о приступу Осовини донета је на Шестој седници Крунског савета, одржаној у Двору, 20. марта 1941. године.
Са приближавањем расплета, атмосфера се све више усијавала, а кнез налазио пред сазнањем о ултимативности немачког захтева, британске огорчености због попуштања, незадовољства у свим слојевима српског друштва. Завера је настајала у условима српског и југословенског друштвеног тла крајње уздрхталог у условима старих и нових националних и политичких противуречја, кризе у српско-хрватским односима, незадовољства Срба партикуларним решавањем националног питања омеђавањем само Бановине Хрватске, развитком хрватског националистичког екстремизма, мржње против кнеза Павла која се купила годинама, односима старих политичара и млађих људи, војних и цивилних фактора...
У аудијенцији код кнеза Павла, 20. марта 1941, Слободан Јовановић, председник Српског културног клуба, ставио је до знања кнезу да се говори о могућности пуча, заложио се за образовање концентрационе владе и против потписивања пакта... Сматрао је, такође, да је народ мобилисан и да ће кренути у правцу отпора. "То је", говорио је, "као кад се коњ у пуном трку зауставља и окреће у супротном смеру". Према Јовановићу, било је остварено јединствено национално расположење, од комуниста до крајње деснице, а Југославија одустаје од одбране. Против фашистичких тенденција у Југославији иступали су и масони, који су августа 1940. распустили своју организацију.
(Из књиге „Србија у Другом светском рату 1939 - 1945“)
* * * * * * * * * * * * * *
УГОВОР О ЈУГОСЛОВЕНСКО-СОВЈЕТСКОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ
ПРЕСУДНА ПОРУКА ИЗ МОСКВЕ
ДАНАС је јасно да је и Совјетски Савез био заинтересован да се спречи улазак Југославије у Тројни пакт. На то указује и податак да је непосредно после преврата 27. марта 1941. године совјетски амбасадор Виктор Андрејевич Плотњиков добио 31. марта шифровану поруку са потписом Вјачеслава Михајловича Молотова, у којој се захтевало да Београд одмах пошаље у Москву ужу делегацију на преговоре о потписивању југословенско-совјетског пакта о пријатељству. У поруци новој пучистичкој влади посебно се инсистира да члан делегације буде Божин Симић.
Мало је писаних података зашто се инсистирало да баш и он крене пут Кремља. За њега се зна се да је био црнорукац и да је после Првог светског рата емигрирао и живео у Паризу. Тридесетих година се враћа у Београд и има запажену улогу у активностима Српског културног клуба. Зна се да је 1940. године учествовао у посредовању приликом успостављања дипломатских односа са СССР-ом. Зна се да је био пријатељ генерала Симовића...
Министар Двора Милан Антић забележио је да је "учио совјетског посланика Плотњикова да игра ,санса,, не ради саме игре, већ ради конспирације. Приликом игре, мешањем карата, делењем може да се потури шта се хоће и сазна шта се хоће..." Антић је записао и да је Божин Симић 26. марта стигао из Москве и да је затражио аудијенцију код кнеза Павла. Није био примљен.
"Био је у дослуху са Симовићем", сведочи Антић. "Посетио је Симовића и обавестио га о совјетском расположењу да закључе споразум са Југославијом. Можда је то утицало на Симовића да те ноћи, између 26. и 27. марта изврши државни удар."
По сведочењу Воје Николића, провереног револуционара, Симић је отпутовао у Москву заједно са Мустафом Голубићем и Драгутином Савићем. Тамо су им се придружили војни аташе Жарко Поповић и посланик Милан Гавриловић. Пакт о пријатељству са Совјетским Савезом потписан је у ноћним сатима 6. априла 1941. године.
Симић ће се у неколико наврата, присећао како га је облио зној када му је током ноћног пријема у част потписивања совјетско-југословенског уговора, Стаљин, стискајући му руку, значајно рекао: "Да, црна рука." У том часу су немачки авиони већ полетели ка Београду...
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (0)