НАНОЧЕСТИЦАМА УБИЈАЈУ КАНЦЕР: " Наши научници раде на новим материјалима за лечење онколошких болесника
ПРЕЦИЗНО праћење деловања терапије код онколошких пацијената није нимало лако, нарочито ако се узме у обзир брзина којом се развијају агресивни типови канцера.
Фото: Depositphotos
Истраживачи укључени у PRECAST пројекат, који финансира Фонд за науку Србије, ради на стварању нових материјала нанометарских димензија, које би имали способност да нациљају рак мозга и селективно испоруче лек у оболело ткиво. Нова метода ће омогућити да се, уз помоћ магнетне резонанце, већ након првог третмана утврди да ли су наноматеријали успешно стигли у жељено ткиво канцера, а смањиће појаву нежељених ефеката на здраво ткиво.
СЛОЖЕН ПРОЈЕКАТ
- ИСТРАЖИВАЊЕ из области конструкције и површинске модификације наноматеријала радимо на Институту "Биосенс" Универзитета у Новом Саду - каже наш саговорник.
- Део истраживања, везаних за испитивање особина добијених наночестица се ради на Технолошко-металуршком факултету. Ради се о веома сложеном пројекту за који су неопходни различити, често и веома скупи инструменти.
У разговору, за "Новости", проф. др Никола Кнежевић, руководилац пројекта са института "Биосенс" Универзитета у Новом Саду, открива да су у питању силикатни наноматеријали, истог састава као зрнца песка. Сферног су облика, око хиљаду пута мања од зрнца песка, док је половина запремине наночестица празна. Празнине су правилно распоређене, у облику пчелињег саћа.
ИНОВАЦИЈА Проф. др Никола Кнежевић, Фото Приватна архива
- Порозну структуру наночестица ми конструишемо помоћу посебних детерџената у поступку синтезе, при чему се молекули детерџента у воденом раствору самоорганизују као ситне капљице уља у води - објашњава професор Кнежевић.
- При додатку силикатних реагенаса, настају силикатне наночестице око тих "капљица" детерџента. У шупљине уносимо различите лекове или друге молекуле, који могу помоћи у терапији или снимању рака магнетном резонанцом.
Фото: Depositphotos
Професор Кнежевић истиче да се након пуњења леком, шупљине могу затворити, при чему лекови остају "заробљени" у празнинама. Наноматеријал се може дизајнирати тако да долази до његове акумулације у ткиву рака и отпуштања лека само приликом уласка у оболело место.
ПРВИ ТИМ У СРБИЈИ
ЗАХВАЉУЈУЋИ овом пројекту, први пут у Србији је основана истраживачка група која се бави конструкцијом порозних силикатних наночестица за примену у терапији рака.
Осим професора Кнежевића, иначе хемичара по струци који је докториао на државном Универзитету у Ајови, у тиму су и др Ивана Гађански, истраживач са докторатом из области неуронаука са Макс Планк Института у Немачкој, студенткиње докторских студија - Кристина Живојевић, Миња Младеновић и Мирјана Мунџић, са Института "Биосенс". У тиму је и др Ивона Јанковић Частван, са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.
Научници су до сада успели да направе наночестице које су показале способност да отпусте знатно већу количину лека у слабо киселим условима, какви иначе владају у већини ткива тумора. Ови први резултати су успешно демонстрирани при третману ћелија рака и недавно објављени у међународном часопису Pharmaceutics.
Фото: Depositphotos
- Истраживачки рад се наставља ка конструисању одговарајућих наночестица које би се могле пратити магнетном резонанцом, а затим и применити за циљану терапију рака - каже професор Кнежевић.
- Предност примене порозних силикатних наночестица је и што се оне могу сматрати нанометарским капсулама за лек чију површину можемо модификовати по жељи, прилагодити за примену у терапији различитих типова рака.
Наши научници имају велику подршку од сарадника из Wageningen Универзитета у Холандији и из Тринити колеџа у Ирској. Колеге из Холандије ће им помоћи приликом прелиминарних тестирања материјала магнетном резонанцом, а предвиђено је да се у Ирској раде претклиничка испитивања наноматеријала на мишевима.
- Посебну захвалност дугујем колегама из иностранства, који су они вољни да уложе и сопствена средства, у циљу реализације наше истраживачке сарадње и без формалног учешћа на PRECAST пројекту - каже професор Кнежевић.
Он наглашава да је веома значајна подршка Фонда за науку, наводећи да му је, овим пројектом омогућено да у Србији настави са истраживањима којима се бавио у САД, Шпанији и Француској и пренесе искуство млађим колегама.
Препоручујемо
САВЕТ ЗА ВОЗАЧЕ Будите темељни: Овде се скупши више бактејија него у јавном тоалету
13. 02. 2026. у 20:33
ВИСОКИ САВЕТ ТУЖИЛАШТВА НИЈЕ УСВОЈИО ДНЕВНИ РЕДЧ Тужиоци за ЈТОК нису изабрани
13. 02. 2026. у 18:22
ПУТИН ПИСАО ВУЧИЋУ: Пожелео му здравље и успехе, а грађанима Србије срећу и просперитет
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић примио је данас честитку председника Руске Федерације Владимира Путина поводом Дана државности Републике Србије, у којој му је руски лидер пожелео здравље и успехе, а грађанима Србије срећу и просперитет, саопштила је данас Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
13. 02. 2026. у 12:40
СТРАДАЛИ МЛАДИЋ СИН ПОЗНАТОГ МУЗИЧАРА: Нови детаљи несреће у Сарајеву
ЕРДОАН Моранкић (23), који је страдао у трамвајској несрећи у Сарајеву, син је познатог музичара из Брчког Армана Моранкића, пише портал сарајевског Аваза.
13. 02. 2026. у 12:05
ХТЕЛА ДА ОПРОСТИ ПРЕЉУБУ? Шта се стварно десило између Ане и Бастија
ШТА се стварно десило између Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера?
13. 02. 2026. у 07:51
Коментари (0)