ЗАБОРАВЉЕНИ НАШИ ВЕЛИКАНИ: Старо смедеревско гробље почивалиште министара, дипломата, посланика, судија, председника општина
СТАРО смедеревско гробље је културно-историјски комплекс, а формирано је скоро пре два века. Овде, углавном заборављени, почивају виђени Срби - министри, посланици, дипломате.
Међу њима су, поред осталих, отац српског новинарства Димитрије Давидовић, некадашњи српски министар финансија Ћир Анта Протић, министар правде у Краљевини Србији Пера Максимовић.
Током Другог светског рата овде су сахрањени народни хероји Иван Стефановић Срба, Јован Крајишник, Никола Крга и Јован Јанићијевић. Могу се наћи и нека вредна вајарска остварења, међу којима се издваја скулптура Антуна Аугустинчића под називом "Несрећној Јасмини."
Гробље је смештено на узвишењу Редут, данас познатијем као Карађорђево брдо. Нема прецизних података о првим сахранама, али се поуздано зна да најстарији надгробни споменици датирају из 1828. године. Њих су средином 20. века каменоресци прерадили.
Данас, овде има тек неколико надгробних споменика старијих од средине 19. века. Међу најстаријим је танак усађеник у облику крста Марка Јаковљевића Мутавџије из 1836. године.
На Старом гробљу сахрањени су бројни трговци, свештеници, лекари, судије, председници општине.
КАПЕЛА ДИНА МАНЧИЋА
Крајем 19. века над гробом смедеревског добротвора Димитрија Дина Манчића (1827-1882) подигнута је породична капела према пројекту познатог архитекте Александра Бугарског. После деценија пропадања, Град је прошле године платио њено комплетно реконструисање.
МНОГИ не знају да овде почивају личности које су одиграле значајну улогу у развоју српског друштва.
Тако је овде сахрањен Димитрије Давидовић (1789-1838), отац српског новинарства, уредник "Новина сербских" које су излазиле у Бечу од 1813. до 1822. године, а затим као прве новине у Кнежевини Србији од 1834. године, писац првог српског устава из 1835. и први министар унутрашњих послова. Давидовић је до 1835. био секретар кнеза Милоша, када пада у немилост и бива протеран у Смедерево, где је преминуо у 49. години. По његовој жељи, гроб је скромно обележен плочом од белог студеничког мермера на којој је уклесан епитаф "Димитрије Давидовић сав Србин".
Ту је и породична гробница добротвора, народног посланика и дипломате Владимира М. Љотића (1846-1912), секретара кнеза Александра Карађорђевића и члана делегације која је 1904. из Женеве довела на престо Петра Карађорђевића. Једно време био је конзул у Солуну, председник општине и један од оснивача земљорадничких задруга.
НА падинама Карађорђевог брда почива и Ћир Анта Протић (1787-1854), мемоариста, државни саветник и министар финансија, који је био у пратњи кнегиње Љубице када је 1839. године путовала у Влашку да обавести сина Михаила Обреновића о ступању на кнежевски престо.
Такође, ту је и гроб Татарина Јованче Спасића, повереника кнеза Милоша и Пере Максимовића, министра правде у Краљевини Србији.
Гробнице из 15. века
Комплекс Старог гробља формиран је око цркве Успења Пресвете Богородице из 15. века, која је споменик културе од великог значаја. Приликом археолошких ископавања у унутрашњости храма, откривено је тринаест гробова из 15. и 17. века, док су у поду цркве, откривени надгробни споменици из 18. и 19. века. На гробљу је и Спомен костурница жртвама експлозије немачке муниције у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године.
Овде је вечна кућа Милутина Н. Банића (1817-18769), првог добротвора и проте смедеревског.
Епитаф на надгробном споменику подсећа и да је био редовни члан Апелационе конзисторије, народни посланик и члан кнежеве делегације која је путовала у Царигарад 1866. године приликом преузимања градова од Турака. У општини смедеревској основао је први фонд са богатим новчаним улогом за сиротињу.
НА Старом гробљу су вечне куће виђених Смедереваца: Стевана Кузмановића - Кршљанина (1828-1888), добротвора и задужбинара, Јанаћија Константиновића - Џандара (1828-1916), индустријалца, председника општине, посланика чија је заслуга изградња смедеревског пристаништа, тада најсавременијег у Србији, потом Петра Нешића (1825-1888), пионира у развоју српске индустрије. Ту су и гробнице Гаврила Гаје Ђорића (1861-1931), виноградара који је излагао на светским сајмовима, Љуба Видаковића званог Бог (1880-1964), дугогодишњег председника општине и сенатора, др Душана Стојимировића (1870-1956), управника Душевне болнице у Београду...
На Старом гробљу има 447 гробница и 1.886 гробних места. За више од 500 гробних места брине се град, јер потомака сахрањених нема.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)