ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - "НА БЕОГРАД" ОРИЛО СЕ ЉУБЉАНОМ: Корени словеначке србомржње старији су од једног века

АУТОР пароле "Србе на врбе" је др Марко Натлачен. Он је у песми "Бојни гром" написао: "Топовима поздрављамо вас Србе; хладан дом вам дижемо уз врбе", а у Краљевини Југославији био је бан Дравске бановине.

Фото Архива

Док је трајао "мали прљави рат" 1991. године у Словенији, на словеначким улицама су освањивале пароле "Србе на врбе". Под овом паролом, за време Првог светског рата, у јужнословенским земљама Аустроугарске, и у окупираној Србији, а нарочито у Другом светском рату, у Павелићевој држави хрватских усташа, спровођен је систематски геноцид над српским народом. Како је настала ова злокобна парола, разјаснио је Владимир Дедијер, у четвртом поглављу "Историје Југославије" ("Просвета", Београд, 1972, стр. 383-384).

"Аустроугарске власти су", пише Дедијер, "одмах после избијања рата 1914. године, отпочеле велики притисак у свим јужнословенским земљама, оптужујући за велеиздају све оне који се не би слагали с агресијом против Србије". Ватикан је такође одобрио напад Аустроугарске на Србију, под утицајем вишег клера, клерикалци и франковци у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, распиривали су братоубилачки рат против Срба. Љубљански креликални лист "Словенец", у броју од 27. јула 1914. године, после проглашења мобилизације и дан уочи објаве рата Србији, штампао је ону уистину срамну антисрпску хушкачку песму, посвећену Фрањи Фердинанду - "Бојни гром", чија је трећа строфа гласила: "Топовима поздрављамо вас Србе; хладан дом вам дижемо уз врбе."

Марко Натлачен, Фото Архива

Из ових стихова настаће парола "Србе на врбе". Ову песму је написао Марко Натлачен, који ће у Краљевини Југославији постати бан Дравске бановине, односно први човек Словеније. За време окупације 1941. године Натлачен је поново открио своје старо, право лице. Био је на челу једне удворичке словеначке делегације која је ишла на поклоњење Мусолинију. У лето 1942. убили су га словеначки партизани.

* * * * * * * *

ЛИКОВАЊЕ ЗБОГ ПОРАЗА ТИМОЧКЕ ВОЈСКЕ

ГЛАВНИ СЕЈАЧ МРЖЊЕ према Србији, те 1914. у Словенији, била је Словенска људска странка, иначе највећа политичка партија и Католичка црква на челу са љубљанским бискупом др Антоном Бонавентуром Јегличем.

Надбискуп је у говору одржаном 11. августа 1914. војницима који су кретали на српски фронт рекао: "Мужеви! Зове вас цар да оружјем у руци браните католичку Аустрију, нашу католичку царску породицу од заклетих непријатеља и самог Исуса, присутног у сакраменту љубави... Дакле, напред! С вама је БОГ, напред с одличним војсковођама, напред ка славној победи!"

Рекао је и да је "рат против Србије праведан, да је он освета за крајње кривична вековна настојања да се разбије и уништи наша красна Аустрија под жезлом наше древне хабзбуршке царске фамилије?"

Надбискуп Јеглич је очито с пажњом пратио шта се збива на српском ратишту, и свом дневнику записивао одјеке главних догађаја са овог фронта. Те белешке нимало нису достојне једног божјег слуге. Сви његови коментари прожети су искључиво исказима љубављи према Хабзбуршком царству и очевидном мржњом према Србији и свему што је српско.

У децембру 1914. у његовом дневнику на странама 105, 107- 108. пише: "У Србији несрећа: наша војска потучена и разбијена. Војна каса, топови, муниција изгубљени. Грозно, катастрофа. Београд повраћен. Србија ће се сва испразнити. Дакле, узалуд толико труда и крви! Deus miseratur nostri."

После пораза српске војске у Срему, када је Тимочка дивизија прешла Саву, бискуп не крије своје усхићење. Захваљивао је Богу што су баш Јужни Словени, Словенци и Хрвати, "најхрабрије ударили на Србе и "побили их и победили", па је у знак благодарења наредио да се одржи процесија.

Надбискуп Антон Јеглич био је и покровитељ др Ивану Шуштершичу, председнику Покрајинског сабора и првака Словенске људске странке, барјактар антисрпства у Словенији. Благосиљао је ратнохушкачки Шуштершичев наступ на збору одржаном 5. јула 1914. у љубљанском хотелу "Унион". Говор који је Шуштершич тада одржао, није био ништа друго до позив на рат против Србије, за коју је са насладом рекао - да је "земља убица и разбојника"...

Претећи Србији и Србима, он је узвикнуо, да ће "тешка песница словеначког војника, словеначког младића разбити лобању тог Србина, у коме живи прождрљива мегаломанија, који није задовољан оним што му је БОГ дао".

Надбискуп Антун Јеглич, Фото Архива

Овај првак Словенске људске странке био је познат и по томе што се залагао за стварање једне "велике католичке хрватско-словеначке домовине" у оквиру Хабзбуршког царства.

Иначе је Шуштершич, својим антисрпским наступом од 5. јула 1914. у љубљанском хотелу "Унион", изазвао велико одушевљење међу посланицима Хрватског сабора, представницима Хрватске сељачке странке и Странке права Јосипа Франка. Они су му, 8. јула, послали телеграм, који су потписали Стјепан Радић и др Владимир Пребег, у којем поручују да "једнодушно одобравају и поздрављају одлучну, мудру, далековидну и патриотичну политику представника словенскога народа..."

Шуштершич није био једини словеначки истакнути политичар, нити је његова странка била једина која је Словенце убеђивала да је рат против Србије у ствари рат и за Словенију. Тако је Иван Тавчар, председник општине у Љубљани и председник Словеначке либералне странке, са балкона уграде у којој се налазила градска управа, поздрављајући словеначке војнике који су кретали у поход на Србију, рекао да одлазе "у борбу за словеначки народ", јер "сваки камен ове куће гласно говори да словеначког народа већ одавно не би било да га под своју заштиту није узела преславна хабзбуршка династија".

Кад је Тавчар изговарао ове речи, на улицама Љубљана је настало хистерично одушевљење.

По улицама некадашње Емоне орило се "На Београд" попут Хашековог јуна доброг војника Швенка. Као и Загрепчани, и становници Љубљане су из свег гласа показивали своју оданост Аустроугарској, клицала аустријском цару и пљували по Србији и Србима...

О овој атмосфери најбоље сведочи дневник Ивана Хрибара:

"Гнушање је морала да изазове она византијска сервилност која је откривала сву нискост ропских душа и која је код извесног градског становништва избила на површину на такав начин да би странац који би тих дана дошао у Љубљану, не знајући о чему је реч, морао закључити да је тај град доживео неописиву срећу... Ниједна се невеста, док чежњиво очекује младожењу, не накинђури тако као Љубљана тог дана."

Од новина које су распаљивале мржњу према Србији код словеначке јавности, предњачио је споменути "Словенец", иначе орган Словенске људске странке Ивана Шуштершича. Са својом антисрпском кампањом он је почео и пре него што је Аустроугарска објавила рат Србији. У оквиру кампање објављена је серија текстова под заједничким насловом "Хрватство ин Србство" у којима је истицано да будућност Словенаца лежи само у великој Хрватској, у оквиру Хабзбуршке монархије, "а никако не у српству или у магловитом југословенству", "Словенец" је 29. јула 1914. објавио вест да је др Марко Натлачен, аутор пароле "Србе на врбе" одржао патриотски говор (читај ратнохушкачки) на тргу званом Звезда у Љубљани.

* * * * * * * *

НИСУ ХТЕЛИ СРБИНА НА СВОМ ГРОБЉУ

Корени мржње, усађивани тих дана код Словенаца, показали су своју дуговечност и током "малог десетодневног прљавог рата" 1991. године. Припадници територијалне одбране Словеније мучки су, и то за време примирја, убили тројицу припадника ЈНА, у месту Шкофије, код Копра. Словеначки територијалци стрељали су капетана прве класе Слободана Пантелића, из околине Ужица, старог око 50 година, возача Бранка Седлара, из Плашког у Лици, старог око 30 година, који је био грађанско лице у ЈНА, и Неџмедина Османија, војника на одслужењу војног рока, са Косова, који имао око 20 година. О овом случају, словеначки Хелсиншки одбор је обавестио Карлу дел Понте, али им је она одговорила да нису надлежни за злочине у Словенији. Важно је напоменути да овај злочин никад није ни у Словенији процесуиран.

Милан Кучан, Фото Архива

Њихова тела су после два дана предата и послата на обдукцију у Ријеку. Пантелић и Седлар имали су метак у глави, а у Османија је испаљено чак 27 хитаца. Супруга капетана Пантелића, иначе Словенка, и син хтели су да га сахране у Илирској Бистрици.

Цео град се узбунио. Нису хтели Србина на свом гробљу, како им не би прљао земљу. Онда је ЈНА послала хеликоптер по његово тело и он је сахрањен у Србији. Знају ли данас, они који се издају за ауторе "Не папира", којим се по ко зна који пут мешају у судбину Србије, колико је Словенаца, умрлих природном смрћу, од оних десетина хиљада које је Хитлер протерао, сахрањено на српским сеоским гробљима. Уосталом творац самосталне дежеле Милан Кучан рођен је у Србији. Као и Живко Прегел, онај што је издао планове ЈНА.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТРАСИРАЊЕ ПУТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ: Како су текле припреме словеначког руководства за излазак из Југославије

20. 05. 2021. у 11:30

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МУЏАХЕДИНИ СИЛУЈУ ДЕВОЈЧИЦЕ: Генерални секретар УН знао да бошњачка војска злоставља жене и малолетнице

20. 05. 2021. у 18:00

Колумне

0 6

КЛАЛИ СУ ИХ И УБИЈАЛИ, ПА ЗАБЕТОНИРАЛИ ЈАМЕ СА ЊИХОВИМ ТЕЛИМА: Обележје страдалима које предлаже Бенјамина Карић је - споменик срамоте

19. 05. 2021. у 11:30

Фељтон

7 12

ФЕЉТОН - БРУТАЛНА ЛИКВИДАЦИЈА СРБА: Сви су знали за клање недужних сарајевских цивила

19. 05. 2021. у 18:00

Друштво

1 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОНФЕДЕРАЦИЈА ИЛИ ОТЦЕПЉЕЊЕ: Разговори интелектуалаца под окриљем пен центара Словеније и Србије

18. 05. 2021. у 18:28

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОПЛАВА МРЖЊЕ И МАЛИ ПРЉАВИ РАТ: Како су словеначки политичари и интелектуалци обманама припремали независну државу

18. 05. 2021. у 17:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације