Друштво

ВЕРСКА И ИДЕОЛОШКА ТРВЕЊА ПОД ЧИЗМОМ: Стара Рашка од 1941. била поприште "рата свих против свих"

Драгољуб Гагричић

23. 05. 2021. у 10:00

РАТ "свих против свих", у којем су страсти, мржња и наслеђена непријатељства играли значајнију улогу у односу на војну и политичку логику, вођен је у Старој Рашкој.

ВЕРСКА И ИДЕОЛОШКА ТРВЕЊА ПОД ЧИЗМОМ: Стара Рашка од 1941. била поприште рата свих против свих

На ову чињеницу посебно указује др Милутин Живковић (35), научни сарадник Институтa за савремену историју у Београду, у недавно објављеној двотомној монографији "Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-

-1943".

Ово геополитички значајно подручје у априлском слому Југославије окупирали су Немци, убрзо су стигле јединице Независне Државе Хрватске, а затим контролу територије у септембру 1941. преузели Италијани.

ПРОСТОР од шест општина сплетом разних војних и политичких дешавања нашао се на нишану или под влашћу четири војске.

- Први у борбени строј ступају муслимани, организујући њихове милиције уз помоћ режима НДХ или власти "велике Албаније". Даље, као одјек устанка против окупатора у централној Србији и Црној Гори у лето и јесен 1941. настале су прве партизанске јединице. Одреди старорашких четника формирају се убрзо затим, делом из истог нуклеуса, а делом из нужде коју је наметала борба на два фронта - верском и идеолошком. Ове три "војске" наткровљивала је окупациона армија Краљевине Италије - истиче аутор књиге.

СВЕДОЧАНСТВА НА 1.000 СТРАНА

ИСТРАЖИВАЊА догађаја за монографију од близу хиљаду страна трајала су преко 10 година. Аутор је грађу прикупљао у Србији и иностранству у 20 архива и музеја, из 47 фондова и збирки. Пред читаоцима су бројна сведочењаа о ратним операцијама, организаторима јаких снага и вођама три домаће "војске", па о колонијалном искуству које су италијанске дивизије и генерали донели из Либије, Етиопије, Еритреје, Сомалије, те њиховом труду да одрже добре односе са верским великодостојницима Срба и муслимана (нису, на пример, укидали ћирилицу као усташе), али и иступањем Италије из рата у септембру 1943.

АРХИВСКА грађа сведочи да Италијани нису желели да умире вишевековни раскол између старорашких Срба и муслимана, као и ко је све распиривао сукобе и допринео жртвама, ликвидацијама, осветама, злочинима, пљачкама, згариштима...

- На првом месту, то је усташки режим НДХ, са његовом шовинистичком политиком према старорашким Србима и наоружавањем локалних муслимана ради борбе са њима. Епицентар ове политике је Прибој. Сличне тенденције стизале су и из Тиране, а преко Метохије, Рожаја и Тутина. За њих се, међутим, десна обала Лима показала као непремостива.

Револуционарни терор који се крајем 1941. и почетком 1942. Полимљем ширио из Нововарошког среза, а у режији југословенских комуниста, додатно је погоршао стање безбедности у Старој Рашкој. Затим су ту злочини муслиманских милиција и снага ЈвуО над цивилима у Пљеваљском, Чајничком, Фочанском, Милешевском, Прибојском и Бјелопољском срезу. Они се спорадично дешавају у континуитету од две године - наводи др Живковић.

ЗАНИМЉИВО је да су две ствари привлачиле италијанску империју на ово подручје. Прва је, каже аутор, потреба да се заокружи окупациона зона на Балкану, а друга да званични Рим буде што ближе виталној европској хоризонтали - Подунављу.

- Што се тиче сателитске творевине познате под називом НДХ, она је, иако у недостатку ресурса свих врста, имала готово једнаке амбиције као и њена покровитељица фашистичка Италија - подсећа Живковић.

- Усташки режим је желео да контролом Старе Рашке одвоји две српске земље на Балкану - Србију и Црну Гору, постигне заједничку границу са Албанијом и Бугарском и преко Косова и долине Вардара досегне Егејски басен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације