ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА ВИШЕ ОД 15.000 СРПСКИХ ЈУНАКА: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
"А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз."
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно након рата 1919. године, описао погибију капетана Драгутина П. Стефановића на Ветернику августа 1916.
ПОШТОВАЊЕ
- У ову споменицу нису ушла имена 71.000 војника и старешина које смо изгубили 1912. и 1913. а то је чинило 31,55 одсто оперативног састава војске. Само током пегавца 1915. уочи Макензенове офанзиве Србија је остала без најамање 127.000 цивила и војника. Уследила је Албанија и повлачење. У 1914. и 1915. Србија је изгубила 1.050.000 људи или четвртину популације. Ова књига је направљена да се то не заборави - објашњава професор.
Пуковник проф. Милоје Пршић, најугледнији српски војни архивиста, овај некролог мајора Саве Витомировића одабрао је за "слику једног времена" у коме је Србија, сва крвава и у завојима након Првог светског рата, пописивала своје пале јунаке.
Објашњава, за "Новости", да је то био период првих пет година након Великог рата и додаје да су након тога "политички ентузијазам" и интересовање да се жртве, цивилне и војне, попишу за сва времена - у Краљевини три народа нагло спласнули.
Споменица за 15.819 палих српских старешина у Првом светском рату, коју је Милоје Пршић са сарадницима из архива направио 100 година касније, први је овакав "споменик палима" направљен код нас.
- Нису пописани сви погинули, али велика већина јесте - говори Пршић.
- Ову књигу сам замислио као прву "јавку" српских бесмртника и очекујем да ће бити "дописана". Уз имена официра и подофицира налази се и неколико реченица како и где су пали јунаци за отаџбину.
ОФИЦИР И ИСТОРИЧАР
ДР Милоје Пршић, сем војних школа, завршио је историју и докторирао на Филозофском факултету у Београду. Био је начелник Војноисторијског института, начелник Катедре за војну историју и закратко после 5. октобра именован је за човека за сарадњу са Хашким трибуналом. Због "сарадње" Борис Тадић га је сменио, пензионисао и оставио без чина генерала. Раније је био секретар Међународне комисије за упоредну војну историју и уредник еминентног међународног часописа на енглеском "Ревија међународне војне историје". Дуго година уређивао је "Војноисторијски гласник."
У састављању списка погинулих и умрлих старешина непосредно после рата, коришћени су архиви Српске војске и Војске Краљевине Југославије и целокупни архив Војноисторијског института. Само теренски рад провере је трајао пуних осам година.
- То је искуство које које мора да доживи сваки човек који се бави историјом.
Од округа до округа, практично од цркве до цркве широм републике, листане су књиге и поређена имена палих јунака.
Нема "дуплих" хероја, али сигурно има неуписаних - каже Пршић.
- Тек као "историчар у годинама", видео сам књиге споменице мртвим јунацима руком писане у селима Србије. Ко то није видео, не може да разуме са којом љубави и пожртвовањем је српски војник бранио отаџбину.
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (2)