ЧАДЕЖ: Да железничка рута Београд–Северни Јадран постане зелени копнени мост ЦЕИ

МОДЕРНИЗАЦИЈА железничког коридора од Београда до Трста, односно до Ријеке и Копра, као најкраће руте Западног Балкана ка основној трансевропској транспортној мрежи ЕУ, допринеће додатном расту наших економија, пребацивању терета са друма на железницу, смањивањем гужви и великим уштедама, као и заштити животне средине, поручио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж током састанка земаља Централно-европске иницијативе у Њујорку.

Фото: Зоран Мирковић

На маргинама 80. заседања Генералне скупштине Уједињених нација, на скупу чији је домаћин био шеф српске дипломатије Марко Ђурић, упућен је позив представницима земаља ЦЕИ да се наредног месеца окупе у Београду, будући да Србија ове године председава тој иницијативи, што су учесници прихватили па ће у новембру, поред министарског састанка, бити одржан пословни форум ЦЕИ и то у време трајања сајма „Винска визија“.

- Хајде да претворимо Београд–Северни Јадран у брзи, зелени копнени мост ЦЕИ – и искористимо сајам ‘Винска визија’ у Београду следећег месеца да осигурамо пословање које стоји иза тога - нагласио је Чадеж.

Он је указао да је железнички коридор од Београда до Трста, односно до Ријеке и Копра (преко Шида–Товарника–Винковаца–Загреба и Добове–Љубљане) најкраћа рута Западног Балкана ка основној трансевропској транспортној мрежи ЕУ, те да би његовом модернизацијом, са модернизованом железничком границом између Србије и Хрватске и убрзаним санитарним процедурама терет био пребачен са загушених путева на железницу.

- Србија председава ЦЕИ ове године, а Трст је домаћин нашег Секретаријата. Имамо конкретну шансу да смањимо кашњења на границама, декарбонизујемо и учврстимо отпорност ланца снабдевања ЦЕИ завршетком посла између Београда и наших лука на северном Јадрану. Ревидирана ТЕН-Т мрежа и План раста ЕУ за Западни Балкан од 6 милијарди евра (2024–2027) дају нам политичку и финансијску подршку - напоменуо је Чадеж.

Скренуо је пажњу на последице великих гужви и чекања на границама, пре свега између Србије и Хрватске, где сезонски „шпицеви“ трају сатима, истичући да се бележе просечна кашњења у транспорту робе већа од 10 сати, понекад и до 36 сати, а да су директни губици већи од чак 130 милиона евра годишње.

- Зато можемо и морамо значајан део транспорта робе да пребацимо на железницу - навео је председник ПКС.

Споменуо је и преусмеравање транспорта робе због кризе на Црвеном мору, односно у Суецком каналу и констатовао да отпорност управо подразумева краће, предвидљиве везе у унутрашњости Јадрана.

Луке Ријека и Копар шире своје капацитете, док Трст остаје референтна тачка за интегрисану железницу са више од 200 недељних железничких веза преко унутрашњости ЦЕИ.

Пилот пројекат „Зелена железница и граница ЦЕИ (Београд–Јадран)“ подразумева модернизацију железничке границе Шид–Товарник, имплементацију процедуре примопредаје возача (која је покренута овог месеца) и јединствене железничке станице, заједничке инспекције где је то изводљиво и посебан „прозор“ за санитарне и фитосанитарне контроле.

Пилот пројекат подразумева потпуно дигитални приступ, као и покретање редовних блок возова од Трста, односно Копра и Ријеке до Београда, са гарантованим временом – од луке до терминала 24 сата, уз мерење задржавања на граници и праћење кључних индикатора учинка на месечном нивоу.

Када је реч о сајму „Винска визија“, који ће у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ ове године бити одржан од 22. до 25. новембра у Београду, Чадеж је рекао да ће то бити добра прилика да се на једном месту окупе представници комора и пословни људи, подсетивши да је прошле године тај сајам привукао више од 400 међународних купаца, уз више од 1.500 заказаних билатералних састанака, на којима су разматрани различити облици сарадње.

Састанку ЦЕИ у Њујорку присуствовали су министар спољних послова Северне Македоније Тимчо Муцунски, министарка спољних послова Румуније Оана Тоју, заменици министара спољних послова Словеније и Украјине, Мелита Габрич и Маријана Беца, државни секретар за безбедносну политику Мађарске Петер Стараи, генерални секретар у Министарству спољних послова Италије Рикардо Гуарилја, генерални директор за мултилатералне послове у Министарству за европске послове Хрватске Себастијан Рогач, генерални директор за мултилатералу у Министарству спољних послова Црне Горе Низахета Курпејовић Цикотић, генерални директор за политичке послове у Министарству спољних послова Бугарске Гергана Карадјова, шеф кабинета министра спољних послова БиХ Илтар Бурзић, директор Департмана за УН у Министарству спољних послова Чешке Мартин Пицингер, и стални представници Пољске и Молдавије у УН, Криштоф Шејерски и Џорџ Леука, као и генерални секретар ЦЕИ Дал Мас.

Председник ПКС је, као члан делегације Србије током 80. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, присуствовао низу билатералних састанака са страним званичницима, којима је том приликом представио могућности за додатни развој привредне сарадње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације