"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Да ли држава може да стане на пут неоправданим поскупљењима

ИНФЛАЦИЈА у Србији успорава, али грађани се жале да су поскупљења са којима се суочавају у продавницама и даље висока за њихове кућне буџете. Посебно су незадовољни, јер већина истих производа може јефтиније да се купи у региону и у појединим европским земљама. Премијер Милош Вучевић је најавио да ће држава да анализира како се формирају цене у малопродајним ланцима. Он је, приликом представљања резултата 100 дана рада Владе, рекао да је на Савету за БДП отворена тема тржишних маржи и да Влада у сарадњи са НБС тренутно испитује ко све учествује у ланцу поскупљења и остварује екстрапрофит.

Фото РТРС

Ову најаву премијера удружења потрошача поздрављају и сматрају да је то требало много раније урадити. С друге стране, економски стручњаци су скептични, јер, како истичу, у тржишној привреди држава не може да одређује марже. Објашњавају и да компаније имају многе перфидне начине да оно што им је на једној страни ускраћено, надокнаде на другој. И премијер је указао на чињеницу да је Србија усвојила тржишну привреду, али да она није анархија, већ има своја правила и регулативу.

- Испитујемо ситуацију заједно са осталим министарствима, са Народном банком Србије - рекао је Вучевић. - Видећемо да укључимо и Безбедносно-информативну агенцију. Да испитамо ко све учествује у томе.

Он је навео да је у разговору с пољопривредницима видео како произвођачи продају сунцокретово семе или уљану репицу по једној цени, онда уљаре купују по другој, а након тога се у продавници купује уље по некој трећој цени. Додао је да су га и многи пријатељи и политички истомишљеници питали како је могуће да су неки производи и по два или три пута Србији скупљи него у региону или у Европи. Вучевић је нагласио да је добио много порука у којима му је сугерисано да се не бави овим питањем.

- Хајде да оголимо ствари, да покажемо народу да то није питање политике, да не нападају председника или владу када виде цене, него да знају да иза тога стоје неки други људи - рекао је Вучевић. - Тржишна привреда није анархија и тржишна привреда има правила. Него да видимо ми ко се ту уградио између оних који производе и оних који продају. Да видимо ко прави додатке на цене које на крају грађани плаћају.

Таквим потезима појединаца, како додаје, поништава се све оно што влада и држава раде по питању макроекономије.

- Неко гледајући само сопствене интересе не води рачуна о нашим грађанима - истакао је Вучевић. - Ми смо одговорни за грађане Србије, не за велике трговачке ланце или неке посреднике. И њих поштујемо, имају право да раде и имају право на профит, али немају право на екстрапрофит. Бар што се мене тиче.

Према речима, професора Економског факултета Љубодрага Савића, нема административног решења, у тржишној привреди Влада не може да одређује марже.

- Све се мора дешавати на тржишту, држава мора да обезбеди повећање конкуренције међу трговцима и произвођачима, поштовање закона, инспекцијску контролу и драконске казне после којих неће никоме пасти на памет да вара потрошаче - каже за "Новости" Савић. - Уколико би неким инструментима Влада утицала на велике компаније, оне имају много перфидних могућности да то надокнаде на друге начине. На пример, тако што ће снизити квалитет, или ће променити назив производа.

Он указује да имамо и удружења за заштиту потрошача којима су везане руке и наводи пример за рекламацију на патике, што је међу најчешћим предметима жалби грађана:

- Када некоме пукне патика после два месеца ношења, већина трговаца одбија да прихвати рекламацију и замени обућу лошег квалитета - каже Савић. - Потрошач може да их тужи, али с обзиром на дужину и неизвесност поступка, у то ретко ко улази.

У целој причи, како истиче, у најгорој позицији су потрошачи, они сносе последице алавости трговаца и произвођача. Он сматра да су у Србији грађани двоструко оштећени и због високих цена и због ниског квалитета.

С друге стране, у Националној организацији Србије (НОПС) поздрављају намеру државе да стане на пут бахатим трговцима и истичу да је то требало много раније да се уради, јер је већина тих поскупљења неоснована, а цех на крају плаћају грађани.

- Већ дуже време пратимо стање на тржишту у Србији и региону и земљама ЕУ, које имају различите стопе ПДВ-а, код неких су више, код других ниже, али без обзира на то већина истих производа у нашој земљи је скупља и до 50 одсто - каже за наш лист Марко Драгић из НОПС. - Посебно забрињава што се то дешава са намирницама које су произведене у нашој земљи, а међу њима су, рецимо, брашно и уље. Како је могуће да је наш сунцокретов зејтин јефтинији ван Србије, а ми смо један од главних произвођача ове намирнице у региону.

То, како додаје, јасно показује да трговци у Србији имају високе марже. Он оцењује да малопродајни ланци имају монопол и диктирају цене.

- На тржишту ЕУ стандард је да се маржа креће око 15 до 20 одсто, а код нас оне иду на 50, 100 до 200 процената - каже Драгић. - Заправо, нико тачно не зна по којој цени они набављају робу од добављача, па се не зна тачно ни висина њихових маржи, поготово, јер има и скривених.

Он као пример за то наводи да трговински ланци наплаћују улазак производа на полице својих маркета. Тако, како додаје, добављача кошта неколико хиљада евра само да његов артикал добије позицију поред касе.

Према Драгићевим речима они често поскупљују производе које имају на залихама, односно у складишту, што је неоправдано.

- То је роба коју су они набавали по одређеној цени раније, на коју су већ платили порез, дажбине, а онда додатно на то подижу своју зараду - истиче Драгић. - Такође, они имају затворени круг, јер имају и своје прозводе, под ознаком своје робне марке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације