ТРИ ЕВРОПСКА АЕРОДРОМА НА УДАРУ: Нови систем доноси хаос већ од октобра

НОВИ систем уласка у ЕУ, ЕЕС систем, почиње са применом у октобру, а са почетком његове имплементације очекују се гужве на граничним прелазима и аеродромима.

FOTO: Arhiva novosti

– Аеродром може потпуно да колабира за изненађујуће кратко време – упозорава авио-економиста Оливер Рансон.

Ако до тога дође – људи једноставно не могу да стану у халу за доласке, па авиони морају да остану на гејту с путницима у авиону – каже он.

Рансон је анализирао распореде летова на аеродромима како би идентификовао које ће локације бити најподложније застоју када ЕУ уведе свој нови систем уласка и изласка (ЕЕС) 12. октобра.

Према његовом мишљењу, три европска аеродрома која су највише у ризику од „саобраћајног колапса путника“ су:

• Атина
• Букурешт
• Милано Малпенса

За Тхе Индепендент подкаст о путовањима, Рансон је рекао – Можда ће неки летови чак морати да буду преусмерени или отказани јер аеродром неће моћи да их прими.

Многи аеродроми ЕУ, укључујући и Атину, већ су поставили штандове за биометријску обраду путника ван Шенгена.

Шта се мења?

-План ЕУ, који је више пута одлаган, захтеваће од путника који нису држављани ЕУ да дају биометријске податке (фотографија лица и отисци прстију) приликом уласка или изласка из Шенген зоне.

Обрада путника ће трајати и до четири пута дуже

– Тестирања су показала да би обрада путника на ЕЕС пунктовима могла да траје и до четири пута дуже него сада. Током 180 дана увођења система (који се завршава 9. априла 2026) путници ће бити погођени „дуплом бирократијом“.

ЕУ је одустала од увођење система у свим земљама одједном и сада тражи постепено увођење ЕЕС-а, пише Б92. На местима где се стварају гужве, до 90 одсто путника може бити ослобођено ЕЕС провере.

Чак и најбоље организовани аеродроми могу доживети озбиљне поремећаје, каже Рансон – Терминали, хале за доласке и ИТ системи су оптимизовани за нормалан рад, када авиони долазе и одлазе на време, и када се људи у очекиваном ритму крећу кроз систем.

– То не значи да нећете морати да чекате у реду. Аеродроми и авиокомпаније очекују да ће у одређеним деловима дана постојати гужве. Једноставно не могу да изграде довољно велику халу за доласке, нити да запосле довољно особља да сви прођу без чекања. Али, надамо се да већину времена људи неће морати да чекају предуго – рекао је и додао:

– Проблем настаје када ствари почну да иду по злу, посебно када се уведу нови системи попут ЕЕС система. Тада неочекивани технички проблеми могу веома брзо да учине цео процес доласка веома компликованим.

– Ако после вас нема других путника који долазе и улазе у ред, а дође до неког проблема и имиграционим службеницима треба више времена за обраду, редови ће бити дужи него обично. Али, докле год нема превише нових путника који стижу одмах након тога, сви ће на крају проћи. Када следећи талас авиона стигне за три, четири или пет сати хала за доласке ће бити празна и цео процес може поново да почне.

На аеродромима као што су Атина, Букурешт, Милано Малпенса, као и Будимпешта и Берлин, долазак путника изван Шенген зоне је равномерно распоређен током дана.

– Ако, из било ког разлога, имиграциони службеници процене да ванредна провера, свака десета особа, није изводљива, онда једноставно нема могућности да се редови рашчисте, и то ће довести до великих проблема – рекао је господин Рансон.

– Превише путника ће стизати, редови се неће смањивати довољно брзо, и на крају авиони више неће моћи да слећу. А када авиони не могу више да слећу, или када морају да стоје на гејту сатима, то значи да ће летови из истог аеродрома морати да се откажу. Дакле, чак и људи који не улазе у Шенген зону, већ из ње излазе, могу да доживе кашњења и отказивања летова.

Два аеродрома у ЕУ са највећим уделом долазака изван Шенген зоне су Париз Шарл де Гол (ЦДГ) и Фаро, главна ваздушна лука португалског Алгарвеа.

Међутим, господин Рансон истиче да се на тим аеродромима доласци из нон-Шенген земаља дешавају у одређеним временским интервалима током дана, што значи да, ако и дође до проблема, постоји довољно времена да се редови рашчисте.

Аеродром који је најмање подложан проблемима је, према његовим речима, Палермо на Сицилији, јер има таласе долазака изван Шенген зоне.

На пример, након раног јутарњег лета из Њујорка, следи пауза од око три сата пре него што стигне неколико летова из Лондона.

Наредни летови са нон-Шенген дестинација су такође распоређени с размаком од два до три сата, што олакшава обраду путника.

Економиста, који води блог Аирлине Ревенуе Ецономицс, каже да авиокомпаније и аеродроми морају да бирају:

– Или да имају већу флексибилност у случају поремећаја или да раде на ивици капацитета са врло мало резерве у систему. То је заправо врло тежак избор за директоре авио-компанија или аеродрома – рекао је Рансон.

– Не можете имати обе опције — не можете имати систем који је оптимизован и за редовно функционисање и за ванредне ситуације – рекао је.

Најугроженији аеродроми у случају проблема са ЕЕС системом:

• Атина
• Букурешт
• Милано Малпенса
• Будимпешта
• Берлин
• Беч
• Рим Фијумичино
• Амстердам
• Копенхаген
• Праг

(БизПортал)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације