Економија

НАЈСКУПЉИ СТАН ПРОДАТ ЗА 1,8 МИЛИОНА ЕВРА: Промет некретнина у Србији у првој половини 2025.

Елена Божић Талијан

19. 11. 2025. у 16:45

КВАДРАТ најскупљег стана у Србији у првом полугодишту ове године продат је по цени од 9.805 евра у "Београду на води". Највећа сума је издвојена за дом на истој локацији и износила је 1,8 милиона евра. Како је саопштио Републички геодетски завод, у истом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова од 5,78 одсто на годишњем нивоу.

НАЈСКУПЉИ СТАН ПРОДАТ ЗА 1,8 МИЛИОНА ЕВРА: Промет некретнина у Србији у првој половини 2025.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3,8 милиона евра, а на територији исте општине је гаражно место са највећом ценом плаћено 66.000 евра. За најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту издвојено је 1,2 милиона евра, на територији општине Кула. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је за 5.648 евра у Београду, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,4 милиона евра у Крагујевцу.

Тржиште непокретности у нашој земљи у првих шест месеци ове године вредело је 3,8 милијарди евра, што представља раст од 11,9 одсто у односу на исти период лане. Број купопродајних уговора износио је 60.964, што је незнатно повећање од 0,5 одсто. У првој половини 2025. забележен је значајан раст кредитног тржишта непокретности у односу на исти период претходне године. Кредитно финансирање забележено је у 13 одсто уговора о промету непокретности што представља пораст од пет процентних поена. Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова. У 30 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља пораст од девет процентних поена у односу на 21 одсто из претходне године.

Најмање се пазариле њиве

НАЈВЕЋИ део вредности на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 2,3 милијарде евра и уделом од 60 одсто у укупном промету. За куповину кућа издвојено је 302,9 милиона евра (осам одсто), за грађевинско земљиште 274,2 милиона евра (седам процената), за пословне просторе 162,9 милиона евра (четири одсто), а за пољопривредно земљиште 105,5 милиона евра (три одсто).