НЕСВАКИДАШЊИ ЗАХТЕВИ, ЗА КОЈЕ НИКАДА НИСТЕ ЧУЛИ: Стручњаци који иду на Антарктик због посла морају да уклоне два органа

К. Деспотовић

15. 01. 2026. у 13:27

САВРЕМЕНИ климатски научници на Антарктику, наравно, не пљачкају села, али попут Викинга суочавају се са суровим теренима и екстремним климатским условима. И понекад, морају да уклоне зубе и слепо црево ако желе да учествују у антарктичким експедицијама, наводи се у саопштењу Универзитета Нортвестерн.

НЕСВАКИДАШЊИ ЗАХТЕВИ, ЗА КОЈЕ НИКАДА НИСТЕ ЧУЛИ: Стручњаци који иду на Антарктик због посла морају да уклоне два органа

Фото АП

На први поглед може деловати као необична веза, али древни викиншки ратници и савремени климатски истраживачи на Антарктику имају више заједничког него што се чини. Као што приказују неки филмови, Викинзи су били морепловци који су пловили дугим бродовима, носили кожне, тамне огртаче и пљачкали села. Међутим, мање је познато да су гајили мистична веровања у вези са зубима, пише портал Одржиме.

Зуби и слепо црево као потенцијални ризици

Према писању Тхе Гуардиана, археолози су 2011. године у Енглеској ископали масовну гробницу викиншких ратника чији су зуби били брушени у орнаменталне хоризонталне шаре. Истраживачи верују да је циљ овог захвата био да покажу свој статус великих ратника и способност да издрже несносан бол.

Иако делује као ледена бела бајка, Антарктик, најјужнији континент на свету, једно је од најнеприступачнијих и најсуровијих места на планети. Падавина има мало, али су зато честе изненадне мећаве. Снажни ветрови немилосрдно ударају по залеђеној пустињи, често без упозорења. Све то додатно погоршава убрзано глобално загревање, које чини овај континент још непредвидивијим и опаснијим.

Колико год звучало чудно, управо та непредвидивост представља озбиљан ризик за истраживаче који имају умњаке. Због тога се од готово сваког научника који иде на терен на Антарктику захтева да уклони умњаке пре пута.

- Умњаци могу представљати озбиљан проблем уколико почну да боле док сте на Антарктику. Све станице имају обучено медицинско особље, али орална хирургија није опција на терену. Због тога је готово свако ко путује на Антарктик већ уклонио умњаке -  објаснио је Кевин Питерс, постдипломски истраживач који је боравио на Антарктику, у чланку за часопис Сциенце.

Питерс наводи да је, иако је прошао све остале медицинске провере, тестове вида, крви и физичке спремности, морао да извади умњаке како би се придружио теренском тиму. На крају је то и учинио.

Слично искуство имала је и Лаура Матас, студенткиња завршне године Универзитета у Мејну. На 12. годишњој конференцији о наглим климатским променама 2018. године, Матас је испричала своју причу. Први пут је отишла на Антарктик 2016. како би проучавала ширење ледених маса алпских глечера. Након почетног лекарског прегледа дозвољено јој је да путује са умњацима.

- Још ми их нису извадили, али је то тренутно тема расправе са мојим зубаром - рекла је тада, грицкајући сендвич са топљеним сиром. Међутим, само месец дана касније добила је обавештење да ипак мора да уклони умњак.

Матас и Питерс нису једини научници који су морали на ову интервенцију. Готово свако ко жели да се упусти у сурове услове антарктичких истраживања мора да уклони ове болне кутњаке. Један од разлога је ризик од инфекције.

- Национална фондација за науку (НСФ) брине да би могло доћи до инфекције импактираног умњака док сте на Антарктику, где су могућности лечења веома ограничене - објаснио је геолог са Универзитета Пенсилваније Ричард Али, који је и сам уклонио умњак још 1984. године.

- Веровали или не, стоматолошки проблеми су међу најчешћим компликацијама тамо доле… Зуби пуцају, појављују се каријеси. Али захтевамо вађење умњака само када су проблематични - рекао је Џејмс Мекит, медицински директор Америчког антарктичког програма, којим управља НСФ.

Иако се у хитним случајевима може послати спасилачки авион, због екстремне таме и ниских температура то често није могуће. Управо због таквих услова, руски хирург Леонид Рогозов био је принуђен да 1961. године сам себи одстрани слепо црево, када је добио неподношљиве болове у стомаку, наводи ББЦ.

Срећом, нису сви истраживачи под притиском да уклоне умњаке, али већина, попут Матас и Питерса, зна да на пут ка Антарктику мора да се крене потпуно припремљен.

(Бизлифе) 

БОНУС ВИДЕО:

Колико времена се у Србији проводи на радном месту, а колико у земљама ЕУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - краљице злочина

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

21. 01. 2026. у 16:48

Коментари (0)

ТРАМП САОПШТИО УДАРНУ ВЕСТ О ГРЕНЛАНДУ У ДАВОСУ