АКО НЕМАТЕ ДОЗВОЛУ - ОДЕ СВЕ: Довољна је једна пријава комшије да останете без свега

ЗАСТАКЉИВАЊЕ терасе једна је од најчешћих адаптација станова у Србији, али многи власници тек накнадно сазнају да такви радови не могу увек да се изведу без дозволе и сагласности стамбене заједнице.

Фото: Tomás Llamas Quintas / Alamy / Profimedia

Управо због тога проблеми најчешће настају када стигне пријава грађевинској инспекцији, приликом продаје стана или провере документације.

У пракси се застакљивање често своди на ангажовање мајстора који постављају алуминијумске или ПВЦ профиле и стаклене површине, након чега тераса постаје продужетак стамбеног простора. Међутим, оно што многи занемарују јесте чињеница да затварање терасе може представљати интервенцију на заједничком делу зграде.

Фасада није приватно власништво власника стана

Према Закону о становању и одржавању зграда, фасада представља заједнички део објекта. У заједничке делове убрајају се конструктивни елементи зида, изолација и завршна обрада спољне стране зграде.

Иако власник користи своју терасу, њеним застакљивањем мења се спољашњи изглед објекта. Управо због тога постављање стаклених површина, алуминијумских или ПВЦ профила не сматра се искључиво приватном одлуком једног станара.

Да ли је застакљивање терасе легално?

Легално застакљивање јесте могуће, али само уколико се испоштује прописана процедура.

Закон о планирању и изградњи прави разлику између адаптације унутрашњег простора и радова који мењају спољашњи изглед објекта. Будући да застакљивање најчешће утиче на изглед фасаде, за такве радове неопходно је спровести одговарајући поступак.

У пракси постоје два начина.

Први подразумева прибављање грађевинске дозволе уз комплетну пројектну документацију.

Други је добијање одобрења за извођење радова у складу са чланом 145 Закона о планирању и изградњи. Захтев се подноси електронским путем кроз обједињену процедуру, а надлежни орган одлучује у року од пет радних дана.

Многи греше у једној ствари

Велики број власника станова сматра да је довољно да сами одлуче да затворе своју терасу.

Међутим, у пракси се одобрења најчешће издају када се кроз пројекат доказује унапређење енергетске ефикасности целе зграде или свих станова на истој вертикали.

То значи да у многим случајевима није довољна одлука једног власника, већ је неопходна сагласност осталих станара.

Сагласност стамбене заједнице често је пресудна

Пошто фасада представља заједнички део зграде, о радовима који мењају њен изглед одлучује скупштина стамбене заједнице.

Без потребне сагласности ни уредно припремљена техничка документација често није довољан основ за извођење радова.

Довољна је једна пријава комшије

Грађевинска инспекција може да реагује на основу пријаве било ког станара.

Уколико инспектори утврде да је тераса застакљена без потребних дозвола или сагласности, могу наложити обуставу радова уколико су они још у току, али и враћање објекта у првобитно стање.

То у пракси значи уклањање комплетне уграђене конструкције.

За већину власника највећи проблем није евентуална казна, већ новац уложен у профиле, стакло, монтажу, хидроизолацију и друге радове, као и додатни трошкови демонтаже.

Проблем се често открије тек када стан иде на продају

Док власник користи стан, нелегално застакљивање често не изазива никакве проблеме.

Ситуација се мења када дође до продаје некретнине, наслеђивања или покушаја укњижбе додатне квадратуре.

Током правне провере документације купци, адвокати или банке могу утврдити да је тераса затворена без потребних одобрења. Таква ситуација може успорити или чак угрозити реализацију купопродаје.

У појединим случајевима управо нелегално застакљена тераса постаје разлог због којег се читава процедура значајно компликује.

Колико кошта застакљивање терасе?

Цена застакљивања зависи од система који се уграђује.

Клизни алуминијумски системи без термо-прекида углавном коштају између 110 и 140 евра по квадратном метру, док се ПВЦ системи најчешће крећу од 80 до 150 евра по квадрату.

Безрамни клизни системи са каљеним стаклом почињу од око 280 евра по квадратном метру, а у зависности од произвођача и опреме цена може бити и знатно виша.

Поред саме уградње, власници морају рачунати и на трошкове пројектне документације, ангажовања овлашћеног пројектанта и административних такси, пишу Некретнине.рс

Управо због додатних трошкова и времена потребног за прибављање документације многи одлучују да процедуру прескоче.

Зашто се ипак исплати легално застакљивање?

Разлика између легалног и нелегалног застакљивања није само административна.

Легално изведени радови могу бити евидентирани у документацији некретнине, постати предмет укњижбе и допринети повећању евидентиране корисне површине стана.

Са друге стране, нелегално затворена тераса остаје ван званичних евиденција и може представљати озбиљан проблем приликом продаје, наслеђивања или коришћења некретнине као средства обезбеђења за кредит.

Због тога стручњаци саветују да се пре почетка радова провери комплетна процедура, јер неколико административних корака може спречити много веће проблеме и трошкове у будућности.

(БизПортал)

Препоручујемо

Економија

0 30

НОВИ ПАКЕТ ЕКОНОМСКИХ МЕРА: Вучић открио када леже новац - "Можда и пре 10. септембра"

13. 07. 2026. у 10:49

Економија

0 0

ОДЕЋА ПРАВЉЕНА ЗА РАСПРОДАЈЕ: Преваре за које нисте чули, а мислите да сте уштедели новац

13. 07. 2026. у 10:40

Економија

0 0

АКЦИЗЕ НА ГОРИВО ОД ДАНАС СНИЖЕНЕ: Ево до када важе нове цене!

13. 07. 2026. у 10:25

Економија

0 0

ТРОШЕ И ОНДА КАДА ТО НЕ ОЧЕКУЈЕМО: Ови уређаји вам кришом повећавају рачун за струју

12. 07. 2026. у 16:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације