ОД КВАДРАТА И ПЛАТА ЗА ЧИНОВНИКЕ: У локалне буџете од опорезивања се слије око 15 процената укупних прихода
ГРАДОВИ и општине у Србији пре 15 година од опорезивања имовине житеља, грађана и фирми, успевали су да прикупе мање од пет одсто свих својих прихода.
Пресек из 2011. године показује да је овај намет чинио 7,4 одсто њихових буџета, док данас од пореза на имовину, у зависности од процене, стиже до 15 одсто средстава локалних самоуправа. То су успели ревноснијом евиденцијом, бољом наплатом, али и све већим оптерећењем обвезника.
Од прилично безначајног трошка за домаћинства у Србији, до пре само десетак година, овај намет данас многима је оптерећење.
- Просечан удео пореза на имовину у сопственим приходима локалних самоуправа је око 50 процената, док у укупном буџету општине чини око 11 одсто, и из године у годину бележи стални раст - каже Јелена Холцингер, стручњак на швајцарском програму "Реформа пореза на имовину". - Наше искуство из вишегодишње сарадње са општинама у Србији је да се локалне самоуправе све више труде да се ослањају на сопствене приходе. А порез на имовину је једна од ретких накнада која у потпуности остаје општини где је и наплаћена.
У Сталној конференцији градова и општина потврђују да је овај порез једна од најадекватнијих врста прихода локала. Градови и општине га одређују и убирају од 2006. године.
- Порез на имовину, не само у Србији, него свуда у свету, за разлику од осталих, грађани директно плаћају на основу обрачуна пореске управе - додају у СКГО. - Приходи од пореза на имовину у 2019. години чинили су око 15 одсто прихода и његово учешће представља нешто мање од један одсто БДП Србије, што је близу просечног учешћа овог пореза у земљама ОЕЦД где је оно око 1,1 одсто.
Аналитичари су ранијих година приметили да се највеће стопе раста пореза на имовину поклапају са периодом када је локална самоуправа била погођена економском кризом и смањењем осталих прихода.
ДОГОВОР СА ГРАЂАНИМА
ГРАДОВИ и општине обавезне су да се са грађанима консултују о инвестиционом делу буџета.
- Наш програм помаже локалним самоуправама да успоставе праксу договора са својим грађанима где ће се новац, који су они уплатили кроз порез на имовину, на крају и трошити - објашњава Јелена Холцингер. - На томе радимо са 18 општина у Србији. Наш програм ће суфинансирати 30 одсто укупног износа, који је потребан за изабране пројекте.
- Законом о финансирању локалне самоуправе дефинисане су обавезе које оне плаћају - појашњава Јелена Холцингер. - Новац од пореза на имовину "није обојен", и он иде у исту "корпу", односно приходни рачун, где се сливају и остали приходи које општина остварује.
На основу искуства нашег програма у раду са 44 локалне самоуправе у Србији, најчешћи разлог зашто неко добије већи порез на имовину је због пораста тржишне цене некретнина у одређеним зонама или услед увећања квадратуре.
ПРОСЕК
ГЛАВНИ покретач већег пореза на имовину је просечна цена квадрата. Грађани у чијем суседству ничу нове, луксузне зграде, иако њихове некретнине нису ни изблиза тако скупе - извуку дебљи крај. Висину пореза одређује и амортизација по стопи до један одсто годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40 одсто.
И у СКГО потврђују да је на самим самоуправама да одлуче како ће убрани порез потрошити. Троше их, у складу са својим обавезама и приоритетима, на предшколско, основно и средње образовање, локалну инфраструктуру, породичну и дечју заштиту, локалне културне, спортске и омладинске садржаје и програме. То је општи принцип и у осталим земљама Европе.
- Радећи на транспарентности укупних буџетских средстава, јединице локалне самоуправе могу да побољшају разумевање јавности о уделу који приходи од пореза на имовину имају у укупном буџету - истичу у СКГО.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)