ВРАТИЛИ СЕ НА СТАЗУ ГУБИТАША: Јавна предузећа после четири узастопне године пословања са профитом поново у "минусу"
ЧЕТИРИ године су се хвалили епитетом добитника, макар добар део њих. Јавна предузећа у Србији, међутим, лане су се вратила на старе стазе и - губитак.
Финансијски извештаји 549 државних и локалних фирми, а које је обрадила Агенција за привредне регистре, показују да су лане зарадили "минус" од 574 милиона динара. Годину пре уписали су профит од 3,47 милијади динара.
Анализа АПР указује да су јавна предузећа задржала тренд позитивних резултата из пословних активности, али су остварили велики губитак из осталих активности. Ни прошлу годину, међутим, нису сви неславно завршили. Нето добит од укупно 22,7 милијарде динара остварила су 394 јавна предузећа. Негативан нето резултат, у износу од 23,3 милијарди динара, уписала су 134 предузећа. Без исказаног резултата је 21 фирма.
Ови подаци Љубодрагу Савићу, професору Економског факултета, потврђују да се овај сектор српске привреде из године у годину - не мења.
- Јавна предузећа не напредују много - сматра Љубодраг Савић. - Нема озбиљне реформе, нема резања трошкова. Држава од њих не прави тржишно здрава предузећа. Мој утисак је да ни она слика о профиту, као ни ова о губитку - није реална. Она исказују резултат какав власник жели. Брине ме то што она суштински не напредују, јер је важно да грађанима пружају поуздану услугу по разумној цени. У њихове рачуноводствене резултате треба једнако сумњати и када су у "плусу" и у "минусу".
ЕНЕРГИЈА ВУЧЕ ДОБИТАК
СНАБДЕВАЊЕ електричном енергијом, гасом, паром и климатизација је водеће у генерисању позитивног резултата. Остварени добитак већи је за четвртину у односу на 2018. годину и износи 12,7 милијарди динара. Од укупно 15 сектора у којима су пословала јавна предузећа, 12 сектора је пословало профитабилно, а свега три са губитком.
Негативном пословању јавних предузећа, показује анализа АПР, највише су допринела предузећа из грађевинског сектора. Имала су губитак од близу 16,2 милијарде динара. И он је чак 58,3 одсто већи у односу на претходну годину.
- То значи да су јавна грађевинска предузећа пробијала буџет - објашњава Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе. - Проблем је што се радови уговарају по најнижим понуђеним ценама, а по правилу се додатним радовима пробијају и трошкови и рокови.
Када је пројекат добар онда се предвиђени трошкови пробију свега око три одсто у случају количине и највише десет одсто у цени. Пројекти су оквир за планирање трошкова. У пракси се дешава да се инвеститор не обезбеди добро гаранцијама, па непланиране трошкове због лошег посла и увођење новог извођача падне њима на плећа. Не треба јавна предузећа да буду ни у великом плусу. То би значило да нису радила. Требало би да имају малу зараду.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)