МИНИСТАР МАЛИ: Држава не субвенционише Ер Србију испод жита

МИНИСТАР финансија Синиша Мали рекао је, одговарајући на оптужбе, да држава не субвенционише Ер Србију испод жита.

ТАЊУГ

Преносимо у целости ауторски текст министра Малог за Политику:

Шта Ер Србија представља за нашу земљу и њене грађане? Ер Србија је системски важна компанија, највећи појединачни авиопревозник, наша нераскидива спона са светом, која даје велики допринос укупној економији државе. Ер Србија је симбол нове, модерније, европске Србије.

Број путника Ер Србије из године у годину расте, а само у 2019. години је износио 2,74 милиона, односно дуплиран је у односу на 2013. годину. Сваки други путник на аеродрому „Никола Тесла“ лети Ер Србијом, а само у 2019. години ова компанија је реализовала 33.322 лета, са 21 авионом у флоти.

Пре почетка пандемије, Ер Србија директно је летела ка 62 дестинације у Европи, Медитерану, Блиском Истоку, Северној Америци и Африци… У 2019. години, Ер Србија је отворила 23 нове дестинације – 10 из Београда, 12 из Ниша и једну из Краљева.

Према извештају Аирпортс Цоунцил Интернатионал Еуропе за 2019. годину, директна повезаност  Србије са светом је 2019. године повећана за 74% у односу на 2009. годину, индиректна 79%, док је хаб конективност повећана за чак 611% у односу на 2009. Само Ер Србија, директно и примарно, допринела је директној конективности Републике Србије и њених грађана у 2019. години са светом.

Такође, према студији утицаја на економију Србије коју је радио Оxфорд Ецономицс у 2016. години, укупан економски утицај Ер Србије износио је милијарду долара и допринео је стварању скоро 100.000 радних места. Допринос БДП-у је процењен на 1,7%. Дакле, подаци једног независног и стручног тела показали су значај те компаније за српску привреду.

И поред свих чињеница које говоре у прилог Ер Србији, од 2013. године, када је основана, па до данас, српска национална авиокомпанија налази се на мети критика и оптужби. Претходних дана те критике и оптужбе много су бучније и теже, али и даље неосноване и нетачне.

Главна критика са којом се национална авиокомпанија суочава је наводна непрофитабилност, лоше пословање, необјављивање извештаја о пословању, као и константно добијање помоћи кроз субвенције из буџета Републике Србије.

Али, треба размотрити чињенице и финансијске извештаје о пословању компаније који су јавни и који се могу пронаћи у евиденцији Агенције за привредне регистре.

Пословање Ер Србије од 2013. до 2019. године обележили су позитивни резултати, односно остварена је нето добит која је позитивно утицала на укупни капитал компаније. Приходи из пословања конзистентно расту сваке године уз стабилне новчане токове, вредност имовине такође расте. Од 2014. до 2019. године, сви извештаји независног ревизора били су позитивни и није идентификован ни један ризик који би могао да доведе до прекида сталности пословања.

Укупан приход Ер Србије у 2019. години износио је 356 милиона евра, што је раст у односу на 2018. годину, када је износио 323,1 милион евра. Нето добит у 2019. години, а након велике експанзије, покретања нових дестинација и завршетка реструктурирања, износила је 9,5 милиона евра, док је годину раније нето добит износила 12,2 милиона евра. Укупне финансијске обавезе према кредиторима наставиле су да иду силазном путањом, па су тако са 146,64 милиона евра од 31. децембра 2018. године смањене годину дана касније на износ од 117,98 милиона евра.

Треба узети у обзир веома важан податак - на дан 31. децембра 2013. године, који се сматра датумом затварања трансакције између Републике Србије, Етихад Ервејза ПЈСЦ и ЈАТ Ервејза, укупни капитал Ер Србије био је негативан и износио је 27 милијарди динара, односно 235,9 милиона евра. Верујем да је то био пресудан тренутак када се требало определити о смеру којим компанија иде, и да је Влада донела исправну одлуку. Парадоксално, та ситуација није била идентификована као фискални ризик од стране појединаца у том тренутку, док ова сада јесте.

Током наредних шест година, захваљујући мерама реструктурирања и примени мера рационализације и ефикасног пословања, Ер Србија бележи нето добит у пословању. Сваке године, од 2014. до 2019, остварена нето добит распоређивана је на покриће губитака из ранијих година, што је допринело значајном смањењу пренетих губитака. Тако је негативни капитал на дан 31. децембра 2019. године, износио 15,2 милијарде динара, или 129,5 милиона евра. То је 106 милиона евра допринос покрићу пренетих губитака из 2013, који представљају последње финансијске извештаје ЈАТ Ервејза. Подсетићу да је уговор између Ер Србије и Етихада јаван, и да се налази на сајту Владе Републике Србије, као што се биланси пре 2015. године који се налазе у  АПР-у. Не треба заборавити да је поред негативног капитала који је остао Ер Србији, на дан 31. децембра 2013. године Друштво имало укупне обавезе у висини од 304,31 милиона евра и то превасходно према српским добављачима и српским банкама. Тај дуг је 2014. године у највећој мери преузет законом од стране Републике Србије и плаћен у две рате 2014. и 2015. године, чиме су сви добављачи, а пре свега наше компаније и банке, наплатиле и примиле новчана средства за деценијске дугове ЈАТ-а и оствариле ванредне приходе у билансу успеха. На тај начин су се одговорним потезом решили проблеми које је направила претходна власт, остављајући за собом огромна дуговања.

Све ово показује да Ер Србија ни на који начин не представља фискални ризик нити по државу Србију, нити по грађане. Напротив, директне уплате у буџет Републике Србије  од стране Ер Србије до 17. новембра 2020. године износиле су 9,8 милијарди динара, односно 82,1 милион евра. Дакле, то је директан допринос Ер Србије буџету Републике.

Постоје оптужбе и да се Ер Србија субвенционише испод жита, тајно, из буџета Србије. Оно што критичари изгледа не знају, или се праве да не знају, јесте да је свака помоћ и уплата, сваки динар који би из буџета ишао према Ер Србији, предмет анализе и контроле због државне помоћи, јер се на такав начин може нарушити конкуренција међу компанијама. Ми смо усвојили Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, и ако желимо да постанемо чланица једног дана и ако желимо да имамо приступ европском тржишту морамо да поштујемо одређена правила игре. Правила су јасно прописана, а у крајњој инстанци и контролисана од стране Европске комисије. Ер Србија је ушла у нову фазу развоја од 2014. године, а с обзиром на нагомилане губитке ЈАТ-а, била је у обавези да изради и имплементира План реструктурирања у складу са правилима о државној помоћи Европске уније и домаћим законодавством. Последице старих дугова још увек се осећају, али и рефлектују на билансе компаније, које неки не желе да растумаче искрено. Дакле, држава не може ни са једним динаром да помогне Ер Србији а да то не буде предмет усаглашености са Споразумом о стабилизацији и придруживању и правилима о државној помоћи.

И поред свих наведених чињеница, Ер Србија је константно изложена нападу и притиску дела јавности, што ствара неоправдано нестабилне услове у којима послује и подстиче бригу и ризике код добављача, лизинг компанија и кредитора.

Најновији напади последица су ситуације која је изазвана пандемијом корона вируса, која је приземљила авионе у целом свету. Смањењем броја путника, услед ограничења и рестрикција путовања, авиокомпаније у свету редуковале су међународне и домаће комерцијалне летове, призмељујући флоту и смањујући број запослених.

Пре пандемије, Ер Србија није била компанија у потешкоћама. По избијању пандемије, одмах се прилагодила новонасталим околностима и спровела мере ради обезбеђивања одрживости пословања, вођена најбољом праксом управљања у сектору авијације. Напомињем и да се све ово о чему говорим налази у стручној Анализи утицаја поремећаја проузрокованог епидемијом заразне болести КОВИД 19 у сектору ваздушног саобраћаја и у пословању домаћег авиопревозника, коју је усвојила Влада Републике Србије.

По избијању пандемије, Ер Србија је ставила све своје капацитете на располагање држави и хиљадама грађана које су превезли. У преко 200 летова, допремљени су респиратори, тестови, заштитне маске, заштитна одела, наочаре, визири, кисеонички генератори. Управо у таквим околностима је јасно да овај авио превозник представља системски важну компанију, те да је национални интерес државе да интервенише у циљу спречавања даљих негативних ефеката пандемије.

Наравно, многе земље су се одлучиле за помоћ авиопревозницима кроз субвенције, повећање капитала, позајмице, ослобађање дуговања, али у оквиру нових прописа Европске комисије у сврху подршке привреди у условима пандемије КОВИД 19, које је Влада Републике Србије пренела у домаће законодавство. О томе је обавештена Европска комисија, од које су затим уследиле афирмативне реакције.

Међународна асоцијација за ваздушни превоз (ИАТА) проценила је да би губици авиокомпанија због короне могли бити 157 милијарди долара, што би данашње критичаре вероватно подстакло на то да све компаније морају да се реструктурирају. То се претпостављам односи и на једну од најјачих, ако не и на највећу авиокомпанију на свету, немачку Луфтхансу, коју је Влада Савезне Републике Немачке докапитализовала са 6 милијарди евра. Истовремено, помоћ је додељена и њеним повезаним лицима који припадају Луфтханса групацији. Такође, Влада Француске дала је државне гаранције у вредности од 7 милијарди евра ради пружања хитне ликвидности авиокомпанији Ер Франс, док је Летонија определила 250 милиона евра за докапитализацију Ер Балтика.

Са друге стране, авиопревозници који нису примили помоћ од матичних држава или су у стечају или су банкротирали. Међу њима су чувени Вирџин Аустралија, јапанска Ер Азија, јужноамеричке Латам ерлајнс, Авианка холдингс и други.

Као и свим другим авиокомпанијама у свету, и Ер Србији је потребна помоћ. Испуњени су сви услови за давање помоћи државе, односно давање доброг ветра за наша гвоздена крила. Та помоћ је условљена тако да се превасходно односи на наставак рационализације пословања, које је компанија и започела по избијању кризе. Пре свега, то се односи на смањење флоте, и то оних авиона који су најбучнији или највише загађују животну средину, на оптимизацију броја запослених, отказивања појединих линија.

Да смо бар кренули од нуле, да нам нису оставили негативан капитал и огромне дугове, лакше бисмо летели. Био је огроман изазов умањење негативног капитала компаније за 106 милиона евра и то за свега 5 година. Повезали смо Србију са Европом и светом, о чему говори чињеница да је скоро сваки други путник који је дошао или отишао из Србије превежен авионима наше националне компаније. Настављамо да и у овим тешким временима поносно чувамо наша крила која опстају скоро читав век, још од давне 1927. године. Уз добар ветар, летећемо још брже и боље, до краја света и назад, захваљујући нашој Ер Србији.

Препоручујемо

Економија

0 2

ДАНАС ПОЧИЊЕ ИСПЛАТА! Ових 72.500 радника добија пуну минималну зараду!

14. 12. 2020. у 07:18

Политика

0 1

САРАДЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ: Мали се састао са Боцан - Харченком

11. 12. 2020. у 14:00

Друштво

1 1

ЉИЉАНА И ЗВАНИЧНО ПОСТАЛА ВЛАСНИЦА СТАНА: Министар Мали посетио срећну добитницу наградне игре "Узми рачун и победи 2020" (ФОТО)

11. 12. 2020. у 12:52

Економија

0 0

УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА 2021. ГОДИНУ: Ево где иде највише пара

10. 12. 2020. у 18:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације