КИЛОГРАМ МАЛИНА 300 ДИНАРА? У наредној берби малинари у Србији очекују "добар род" и рекордне откупне цене нашег "црвеног злата"
ПОТРОШЊА за квалитетном храном на светском тржишту, у коју се чак и у редовним околностима убраја малина, расте и у условима пандемије. Страни купци воде прави рат да стану у ред за наредни род "црвеног злата", путеви извоза проширили су се ван Европске уније на Турску, Скандинавију, Уједињене Арапске Емирате, а једина препрека ка профиту је стање домаћег малинарског ланца.
Домаћи, велики откупљивачи малине, због слабих приноса у претходне две године, тек сада закључују обавезе уговорене са странцима 2019. и 2020. године, по уговорима из ове перспективе неповољним за нашу страну. Малина путује у свет по тадашњој цени од 2,75 до 2,95 евра за килограм. Већи профит донеће тек нови уговори са страним купцима.
- Дешава се тренутно да наши мали хладњачари продају малину српским извозницима за 360 до 380 динара, само да би ови испоштовали старе уговоре до краја, без сопствене зараде. Тек по окончању овог циклуса, на ред би могао доћи већи профит. Код наших конкурената у Чилеу и Пољској род је слаб, па су светске потребе усмерене ка Србији - каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача јагодичастог воћа, која окупља око 100 српских удружења. - Уместо некадашњих 20 тона по хектару, просечан принос у Србији је око 3,5 тона. "Криви" су лош, заражен садни материјал и наш менталитет: држава нуди субвенцију, повраћај 90 одсто новца за сертификоване, здраве саднице. Међутим, многи продају саднице из лоших засада, ширећи тако проблем, а затим купују сертификован садни материјал за себе.
Малина је од произвођача 2020. године откупљивана од пољопривредника у просеку за аконтних 210 динара. Мало хладњачара је извршило доплату до коначне цене (23,5 динара).
- Код откупљивача не постоји свест да је пољопривредник главна карика. Без њега пред хладњачом, поред ваге, нема српске малине. Нема ни огромног девизног прилива у државу, какав ће ове године сигурно бити забележен - додао је Радовић.
Шта произвођачи "црвеног злата" очекују од предстојеће бербе?
- Хладњачари нису изашли са ценама, потписују се бланко уговори. Реално очекивање је око 300 динара за килограм новог рода. То значи, када се одузму трошкови производње и бербе, да ће произвођач имати зараду од око 30 динара за сваки убрани килограм - став је произвођача "црвеног злата".
РАЗМЕНА ЗА "ЦРНО ЗЛАТО"
СРПСКА малина нашла је пут до Уједињених Арапских Емирата. Купци су заинтересовани за компензацију. Србија ће за "црвено злато" добити "црно злато" - нафту.
- Путеви извоза наше малине су се проширили. Турска очекује велике количине, а до сада је извоз у ову државу био занемарив. Ту су и скандинавске земље са све већим захтевима... - истичу у Асоцијацији произвођача.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)