КИЛОГРАМ МАЛИНА 300 ДИНАРА? У наредној берби малинари у Србији очекују "добар род" и рекордне откупне цене нашег "црвеног злата"
ПОТРОШЊА за квалитетном храном на светском тржишту, у коју се чак и у редовним околностима убраја малина, расте и у условима пандемије. Страни купци воде прави рат да стану у ред за наредни род "црвеног злата", путеви извоза проширили су се ван Европске уније на Турску, Скандинавију, Уједињене Арапске Емирате, а једина препрека ка профиту је стање домаћег малинарског ланца.
Фото Н. Јанковић
Домаћи, велики откупљивачи малине, због слабих приноса у претходне две године, тек сада закључују обавезе уговорене са странцима 2019. и 2020. године, по уговорима из ове перспективе неповољним за нашу страну. Малина путује у свет по тадашњој цени од 2,75 до 2,95 евра за килограм. Већи профит донеће тек нови уговори са страним купцима.
- Дешава се тренутно да наши мали хладњачари продају малину српским извозницима за 360 до 380 динара, само да би ови испоштовали старе уговоре до краја, без сопствене зараде. Тек по окончању овог циклуса, на ред би могао доћи већи профит. Код наших конкурената у Чилеу и Пољској род је слаб, па су светске потребе усмерене ка Србији - каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача јагодичастог воћа, која окупља око 100 српских удружења. - Уместо некадашњих 20 тона по хектару, просечан принос у Србији је око 3,5 тона. "Криви" су лош, заражен садни материјал и наш менталитет: држава нуди субвенцију, повраћај 90 одсто новца за сертификоване, здраве саднице. Међутим, многи продају саднице из лоших засада, ширећи тако проблем, а затим купују сертификован садни материјал за себе.
Малина је од произвођача 2020. године откупљивана од пољопривредника у просеку за аконтних 210 динара. Мало хладњачара је извршило доплату до коначне цене (23,5 динара).
- Код откупљивача не постоји свест да је пољопривредник главна карика. Без њега пред хладњачом, поред ваге, нема српске малине. Нема ни огромног девизног прилива у државу, какав ће ове године сигурно бити забележен - додао је Радовић.
Шта произвођачи "црвеног злата" очекују од предстојеће бербе?
- Хладњачари нису изашли са ценама, потписују се бланко уговори. Реално очекивање је око 300 динара за килограм новог рода. То значи, када се одузму трошкови производње и бербе, да ће произвођач имати зараду од око 30 динара за сваки убрани килограм - став је произвођача "црвеног злата".
РАЗМЕНА ЗА "ЦРНО ЗЛАТО"
СРПСКА малина нашла је пут до Уједињених Арапских Емирата. Купци су заинтересовани за компензацију. Србија ће за "црвено злато" добити "црно злато" - нафту.
- Путеви извоза наше малине су се проширили. Турска очекује велике количине, а до сада је извоз у ову државу био занемарив. Ту су и скандинавске земље са све већим захтевима... - истичу у Асоцијацији произвођача.
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
РУСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАК: Један удар "орешника" и "сармата" може да уништи читав НАТО у Европи
КОМБИНОВАНО лансирање ракетних система „сармат“ и „орешник“ способно је да неутралише целу војну инфраструктуру Северноатлантске алијансе у Европи, рекао је за руске медије Александар Степанов, војни стручњак Института за право и националну безбедност Руске председничке академије за националну економију и јавну управу (РАНХЕГА).
13. 05. 2026. у 12:29
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Коментари (1)