НАДЕЖДИНЕ ЖИВОТНЕ ПУТАЊЕ: У сусрет 150-годишњици рођења славне сликарке постављена изложба у Галерији РТС

Миљана Краљ

28. 12. 2022. у 13:51

ОПУС Надежде Петровић (1873-1915) несумњиво је померио границе српског сликарства, охрабрио уметнике са почетка 20. века ка новим дометима и усмерио касније генерације, тврди Драгана Божовић, музејска саветница Уметничке галерије "Надежда Петровић" из Чачка, која је са колегиницом Мирјаном Рацковић, аутор ликовно-документарне изложбе којом ће, од вечерас, у београдској Галерији РТС, бити најављен велики јубилеј наше сликарке и родољуба.

НАДЕЖДИНЕ ЖИВОТНЕ ПУТАЊЕ: У сусрет 150-годишњици рођења славне сликарке постављена изложба у Галерији РТС

Наиме, наступајућа 2023. биће у знаку обележавања 150-годишњице њенога рођења.

Како за наш лист открива ова историчарка уметности, прву свечарску поставку Надежди у част, чиниће пре свега присећање на њен животни пут и рано стваралаштво. Уз фотографије и репродукције, на неколико великих паноа, на принтовима ће бити хронолошки представљено њено детињство, младост и породични живот у Чачку и Београду, школовање код Ђорђа Крстића и Кирила Кутлика. Потом студије у Минхену и утицај ликовних педагога Антона Ажбеа и Јулиуса Екстера, па боравак у Паризу, бројна путовања. Све до оснивања Сићевачке ликовне колоније, али и Кола српских сестара, учешћа у балканским и Првом светском рату, и преране смрти у Ваљевској болници, 3. априла 1915.

- На једном великом фризу представљена су сва места у којима је боравила - прича Божовићева.

- Пуна енергије путовала је са истом страшћу европским метрополама, али и по српским селима.

Надежда ће у Чачку, који ће догодине бити српска престоница културе, бити важна тема, кроз различите програме, уметничке и едукативне. А онда ће 11. октобра у Уметничкој галерији са њеним именом бити отворена велика изложба, која ће потом обилазити градове у Србији и региону, додаје саговорница. Ликовни део постваке садржи три платна из њена ране стваралачке фазе, која су за ову прилику стигла из Чачка, али и три која је, из истог дела Надеждиног опуса, позајмио Народни музеј Србије, који за фебруар спрема велику ретроспективну изложбу.

- Њено стваралаштво је подељено на четири периода: минхенски, србијански, париски и ратни када у новонасталим околностима из чина сликања црпи моралну и емотивну снагу, а њене слике, уз уметничку вредност, носе тежину узвишеног дела подареног Србији - уочава Божовићева. - Дела представљена на овој изложби оквирно илуструју њен уметнички опус. Кроз њих су заступљена два периода Надеждиног сликарства: минхенски период, његова прва фаза која обухвата време похађања сликарске школе Антона Ажбеа у Минхену ("Воденица" и "Читање") и србијански и његова прва фаза којој припада Надеждино активно сликање по околини Београда и у време уметничке колоније у Сићеву, када настају дела јаке енергије и богатог колорита, али и она где је бирала умеренију палету боја, те доминирају смиреност и контемплација ("Предео са колибом" и "Девојчица у белом").

Без обзира на све тешкоће које је имала као жена у вртлогу бурних историјских догађаја и друштвених збивања балканских простора, Надежда Петровић је постала својеврсни предводник свега значајног што се дешавало у првих петнаест година прошлог века - изборила се за сопствене ставове у уметности, зближавала уметнике јужнословенског простора, радила на образовању и еманципацији борећи се са традиционализмом и предрасудама и на крају дала живот у борби за част и слободу свог рода, наглашава у тексту објављеном у каталогу Мирјана Рацковић:

- Годинама након преране смрти Надеждин уметнички рад потпуно је био засењен алтруизмом и родољубљем толико да се скоро искључиво њена личност перципирала кроз жртву велике хероине! Надеждин приступ слици несумњив је резултат школовања у Минхену и боравака у Француској и Италији, а стални повратак традиционалној Србији изражен је у виду тема које носе предзнак националног.

Портрет старице

Да је снага Надеждиних портрета у преносу емоција (личних и портретисаних особа) сведочи и портрет девојчице где доминира умеренија палета боја и лазурно сликање (и не смета што је остао у радној фази) и портрет старице рађен енергичнијим потезима, богатим колоритом и пастуозније - пише Божовићева. - Тематски се издваја слика "Читање" јер обрађује један од ређе заступљених мотива у Надеждином опусу. Иако представља интимни призор из свакодневног живота, сликарка у њега уноси динамику акцентовањем централне површине (блузе жене која чита) јарко црвеном бојом и указује да се већ кроз ране школске радове Надежда формирала као колориста енергичне сликарске личност.

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета