ГОРУЋА АЛЕГОРИЈА НАШЕГ ВРЕМЕНА: Најбољи домаћи филмови у 2022.
СРПСКИ филмови који су у години за нама достигли највеће уметничке домете.
Фото: З. Јовановић
"Мрак", режија Душан Милић.
Једна Милица са Косова и Метохије пише Генералној скупштини Уједињених нација клечећи испод стола, под свећом, опкољена злокобним мраком, претећим присуством разбојника и ужасом који се приближава. Терор шиптарских банди, сада у вајној међународно надзираној зони оговорности, већ јој је однео оца и ујака, који се никад нису вратили са њиве и оставио убогу четворочлану породицу окружену шумом и беспућем, аветињским гласовима и сабластима у ноћи. Они хоће да беже некуда из ове очајничке недођије, али им то не дозвољава деда Милутин (маестрални Славко Штимац) са својом старом двоцевком напереном у шибље иза кога се не види, а све време осећа душманин.
"Мрак"
Милутин је симбол и чувар векова. Не видимо више никога у тој густој прашуми по којој насумице пуца деда из књиге о Милутину и онда нестаје у њеној тмини. Милићев филм постаје тако горућа алегорија целог нашег света, отераног у студен, глад и рат до истребљења. Све је у смени полутаме и напетих обриса људских лица, права географија душе (сјајна камера Кирила Проданова). Згуснута радња појачава се до готово несносног краја, до кулминације бесмисла, чиме ритам досеже своју пуноћу и ствара богатство емоција: филм "Мрак" је превазишао и нас и одлетео у вечност.
"Чекајући Хандкеа", режија Горан Радовановић.
Редитељ Радовановић провео је са мештанима Велике Хоче годину дана у чекању Петера Хандкеа, снимао како се божански виноград обрезује, зри и рађа као симбол протока митског времена, како тече песма о бајном Ораховцу и благу којим је Бог обдарио овај комад раја на земљи свиме осим - слободом. Ту елегију о отетој слободи певају три девојчице и стари хармoникаш-песник, док се туга и несносна горчина скупљају под грлом, а осећања сустижу. Средствима филма Радовановић постиже циљ ове уметности: створити и подићи емоције да би се досегло поетско и људско.
Фото Промо
Циљ је остварен чисто филмским знацима, сведеним на композицију, покрет и "вајање у времену" (Тарковски). Не памтим када сам на делу видео чистији и сведенији филмски језик, јер је у питању код једног широког симболичког контекста у коме је садржана сва трагедија доба. Све то без дијалога, са крхотинама вербалног, без жанровских трикова, без класичне драматургије уопште. Вечни симболи су готово надохват руке: виноград као залог човечанског трајања, његова ванвремена, библијска значења и две генерације које подижу колевку културе под Араратом. Отац и син Велике Хоче режу своју благодат и чекају великог писца у потпуној тишини митског "довек".
"Света Петка - крст у пустињи", режија Хаџи Александар Ђуровић.
Православни светитељи још нису постали јунаци филмова иако публика жели да их види и чује на делу. То је фасцинантна новост и неодољив изазов: супротставити овоземаљској пустињи један другачији, одуховљен свет покретне слике. Филм може бити христолик. А ово је збиља христолик филм и цео се састоји од боготражитељства и потраге за вечним и непролазним у светом миру пустиње, која је одувек била сакрално место блиско Богу, али и борилиште многих искушења и суочавања са Лукавим.
принтсцреен
Али, не види се стварање и раст емоција, што је суштина сваког доброг филма. Петканино лице не преживљава или се то довољно не види, њен ход кроз вечност је раван, једнолинијски, уједначен. Нема узлазних и силазних линија у свету њених осећања, она је одвећ "ходајућа икона", једном заувек дата сакрална представа у заустављеном времену. Мада јој тежи, покретна слика, ипак, није и не може бити икона. Као "жанровска новост" религиозни уметнички филм ни у једном тренутку не сме да пређе у проповед јер тиме губи привлачост драмског дела.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)