КЊИЖЕВНИК И ВИЗИОНАР: Навршава се 140 година од рођења великог руског писца Јевгенија Замјатина (1884 - 1937)
ДЕПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА човека и његово претварање у број, можда је двадесетих година XX века спадала у жанр фантастике, али данас је пример оствареног тоталитаризма и аутократије

Фото Profimedia
"Праву књижевност могу да стварају само лудаци, пустињаци, јеретици, сањари, бунтовници и скептици, а не вредни и поуздани функционери".
Ове године се навршава 140 година од рођења великог руског писца Јевгенија Замјатина, читалачкој публици познатог по роману-антиутопији "Ми". Рођен 1884. године у Липецкој области, син православног свештеника и пијанисткиње, завршава гимназију у Вороњежу, уписује Политехнички институт у Петрограду, постаје инжењер бродоградње и професор на Институту. Још за време студентских дана Замјатин иступа као бескомпромисан критичар царског режима али и скептик новог уређења, те бива хапшен, прогањан и затваран. Прве приповетке пише пре Октобарске револуције под видним утицајем Гогоља, Достојевског и Љескова. Централна тема тих приповедака (Провинција - 1913) јесте учмала и успавана руска провинција, изолована и одсечена од спољашњег света, провинција у којој влада малограђанштина, примитивизам, незнање, интертност и духовна осиромашеност. Критички оштро и стилски изванредно, Замјатин нам приказује јалово и тупо битисање "сувишних људи" и њихову немогућност да искораче из таквог вековима наслаганог провинцијалног блата. Пишући паралелно уметничку прозу и научне текстове из области бродоградње, 1916. године Замјатин одлази у Енглеску као стручњак за изградњу руских ледоломаца.
Иако боравак у Њукаслу, Глазгову и Лондону представља за Замјатина сусрет са индустријски развијеним и цивилизованим Западом, управо тамо развија основне утопистичке и антиутопистичке идеје, које ће се провлачити у његовом даљем стваралаштву, истичући у први план круцијални конфликт између слободне воље појединца и рационалистичког друштвеног уређења. По повратку у Русију 1917. године, пише новелу Острвљани, у којој на сатиричан начин описује блазираност и уштогљеност енглеског друштва где је све предодређено, унапред организовано и унифицирано до те мере да се човек као индивидуа топи и губи у тој лицемерној средини. По повратку у разрушени, оскрнављени и осиромашени Петроград, Замјатин наставља да пише приче, бајке за одрасле, и приповетке блиске жанру социјално-научне фантастике; у петроградском "Дому уметности" држи предавања из књижевности младим писцима који ће 1921. формирати групу "Серапионова браћа", постаје члан редакције "Светска књижевност", учествује у издавању независног књижевно-уметничког часописа "Руски савременик". У својим есејима, несумњиво под утицајем разнородних футуристичких струјања у литератури али и под утицајем романа Херберта Велса о ком је написао књигу 1922. године, Замјатин истиче застарелост реалистичких координата еуклидовског света, њихову непомичност, лажност и површност, сматрајући да је књижевно-историјски контекст и формално и идејно превазишао такву врсту погледа на свет: "Окамењени живот старе предреволуционарне Русије скоро да није дао - и није могао дати - обрасце социјалне и научне фантастике...

Фото Новости
Али послереволуционарна Русија, која је постала најфантастичнија од свих земаља савремене Европе, несумњиво ће одразити тај период своје историје у фантастичној литератури". Замјатин је револуцију видео у свему: у науци, социјалном животу, уметности, религији. За њега је револуција била космичко, универзално стање, бескомпромисна борба, динамика кретања против окошталих догми и утврђених канона. Критику рационалистичких начела утопије, догматизацију и канонизацију друштва, колизију између индивидуе и масе, Замјатин је приказао и у драми Ломаче светог Доминика (1921). Своју ироничну, песимистичку али и пророчку слику света Замјатин нам с изванредном убедљивошћу и стилским мајсторством презентује у роману "Ми" (1920), првом антиутопијском роману у историји светске књижевности, који је послужио као инспирација многим светским писцима попут Хакслија, Орвела, Бредберија. Роман "Ми" није могао бити објављен у Русији, јер је окарактерисан као идеолошки неприхватљива карикатура социјалистичког и комунистичког друштва будућности. Објављен је на енглеском језику у Америци 1924. а у Совјетском Савезу тек 1988. године. Сам Замјатин је био жестоко критикован и на удару власти, тако да је 1929. године иступио из Савеза писаца, а 1932. емигрирао у Париз у којем је преминуо пет година касније.
Инжењер по струци, Замјатин у овој антутопији гради Интеграл, космички брод смештен далеко у будућности у чијој изградњи учествују сви становници савршено организоване Јединствене Државе којом влада Добротвор. Композиционо, цео роман се састоји из 40 дневничких записа главног јунака Д-503, математичара и једног од конструктора Интеграла.

Илустрација за Замјатинове приче објављене у Русији , Фото profimedia-
Попут главног јунака, и остали јунаци су бројеви - безимени, обезличени шрафови једне организоване и бруталне машинерије у којој не постоји индивидуалност, право на избор и лична слобода - постоји само сливање у колектив који мора функционисати унисоно, кретати се по унапред задатим координатама и живети у "идеалној неслободи" Јединствене Државе, својеврсном пандану паноптикума Бентама - стакленој, прозирној ћелији коју надзиру они који су "једнакији од других". Приповедачки језик романа "Ми" је прецизан, сведен, математички конструисан и гротескан, што додатно развија ритам и динамику текста, стварајући колизију и у самом читаоцу. Идејни конфликт: човек-машина, култ технике и убрзана индустријализација карактеристични за футуристичким тенденције у књижевности, створили су декор Замјатину за приказивање дехуманизованог друштва у којем је "душа" приказана као болест.
Деперсонализација човека и његово претварање у број - матични код државе и система - у којој се "колективна друштвена срећа" поистовећује с послушношћу према владару "Добротвору", можда је двадесетих година XX века спадала у жанр фантастике, али данас је пример оствареног тоталитаризма и аутократије, који видимо у већини друштвених система, што Замјатина сврстава не само у изузетне писце, већ и визионаре који су имали дар да предвиде будућност.
(Професор руске књижевности на Филолошком факултету)
Препоручујемо

КОЧИЋ НА КИНЕСКОМ: "Стрипјоветке" нашег великог писца до сада преведене на седам језика
12. 02. 2024. у 14:39

ЈУБИЛЕЈ ПУЛС ТЕАТРА: Петнаест година од оснивања професионалног позоришта у Лазаревцу
12. 02. 2024. у 14:24

НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви
ТИНЕЈЏЕРКА је, како каже њен близак пријатељ, била девојка пуна живота, имала је много планова за будућност, а тек је имала 19 година, и цео живот је био пред њом, а сада је читава њена породица завијена у црно.
30. 05. 2025. у 14:42

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.
28. 05. 2025. у 09:45

ОТКРИВЕНА ПОДЗЕМНА СОБА У УКРАЈИНИ: Била затрпана 300 година - чему је служила? (ФОТО)
СКРИВЕНА испод замка у историјском граду Галичу, у западној Украјини, мистериозна соба била је затрпана земљом и отпадом последњих 300 година, а сада је напокон октривена.
02. 06. 2025. у 10:54
Коментари (0)