ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј

МИЛОШ Вујасиновић (Београд, 1971) је на нашој културној сцени једна од најнеобичнијих појава.

Милош Вујасиновић "Жвакач жвакаће гуме" Фото Приватна архива

Реч је о чувеном колекционару различитих уметничких дела и предмета за сакупљање, од поштанских маркица и фотографија до наливпера. Он је, дакле, колекционар и трговац кога скоро свако зна ко се у Србији па и у Црној Гори и региону занима за уметност. Сасвим јединствено у свету сакупљача и трговаца уметнинама Вујасиновић је и ликовни уметник.

Код њега је одељено изражен моменат када живи од уметности а када за уметност. Налик свом профилу колекционара тако је и као уметник вишестран. Можда блиско духу тзв. номадске естетике у постмодерни, он се у ужој ликовној и у широј, визуелној области, креће од стварања неоавангардних концептуалних дела, визуелних експеримената и фотографија до старих, класичних медија, као што су сликарство, акварел и колаж (као сликарске технике) и скулптуре у гипсу, фигуралне и гротескне.

Започевши са сакупљањем уметничких дела и предмета од значаја још пре више деценија у Сједињеним Америчким Државама, где је дуже живео, он се на извору, у светским музејима и галеријама упознао са највишим ликовним вредностима и см поседујући нека квалитетна остварења, од слика мање познатих барбизонаца, Карла Каре до старијих америчких мајстора. Интересантно је да се у САД више цене и већу вредност постижу на тржишту дела домаћих уметника него истакнутих европских. Вујасиновић се ту заразио ликовношћу па и сада обузет уметничких стваралаштвом интегрално, у тоталу, као колекционар и стваралац, динамички сваки дан живи за њега двадесет четири сата на дан.

Почетак његовог самосталног бављења уметношћу је у 1994. години па сада слави тридесет година рада (примењена уметност, осим фотографије, га не занима). Његов најомиљенији уметник је енформелиста и сликар ташизма Жан Фотрије, а следе Винсент ван Гог, Пол Гоген и Хаим Сутин, од домаћих су то Игор Васиљев, Петар Омчикус и Божа Илић. Ово наводимо не само као личне наклоности већ и као могуће утицаје, естетске оквире у којима се креће и његово сликарство (експерименти и неоконцептуализам којима је такође наклоњен нису предмет овог текста). Очигледно да је Вујасиновићев ликовни свет у домену експресионизма, слободног стила, без утицаја одређених канона и академских правила.

Он се креће између извесног наивизма (који је често добродошао у уметности као вид искрености и некористољубља), арт брут естетике и експресионизма оригиналног, блиског међуратном а не новом, лажном, названом трансавангарда, стваралаштво "нових дивљих" и тзв. "лоше сликарство" (амерички bad painting). О том новом ескпресионизму се Доналд Каспит, највећи амерички и светски ликовни критичар, изразио као "лажном експресионизму". Уместо подгрејаних јела из домена историјских авангарди које је сервирала посебно домаћа провинцијална сцена са групом Алтер Имаго, Вујасиновић ствара изворно.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности

07. 08. 2024. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ПОУЗДАНИ, ТИХИ ТУМАЧ: Одлазак Богдана А. Поповића (1936-2024), књижевног критичара, есејисте и уредника

07. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике

31. 07. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара

08. 05. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације