ПОГЛЕД ИСКОСА: Адрианина "Побуна снова"
ДО 19. октобра у Великој галерији Дома Војске Србије траје изложба скулптура и графика Адриане Поповић са девет слика њеног оца Љубе Поповића из ћеркине приватне колекције.

Адриана Поповић "Град лептира", Фото Приватна архива
Овде је највише реч о скулптури, можда изразу транса или грознице, екстатичког покрета, а они су често еротски или сакрални. Она као да уноси свој дах у материју а треба се сетити да су савременици описивали Ђуру Јакшића, најзначајнијег српског мајстора романтизма, како слика полуотворених уста, као да жели да пренесе свој дах на слику. "Чудовишност" или унутрашње увртање Адрианиних скулптура такође је посредно израз еротизма и екстазе. Барокност, дух барока, на њеном примеру значи велики повратак тела у уметности у време минималистичког, аналитичког (нео)концептуализма иконокластичког растеловљења и обездуховљења, значи велику негацију (нео)авангарде и враћање фигури, оној најређој у историји скулптуре - у знаку феминилног ирационализма. Уједно је то и оповргавање нихилизма који од руске авангарде до данас прожима уметност. Њен опус свакако није потврда класичне и ренесансне симетричности фигуре и композиције које, ма колико достојанствене, воде ка статичном, а тиме и неприродном, већ живота, покрета, дијагонале и чувене S линије у решавању телесног у уметности. Чулност, не толико рафинирана колико дивља, непосредна и необуздана карактерише оваква дела.
Ако су шездесетих година говорили да Драган Лубарда, уметник близак Медиали, црта као што песници пишу, онда треба установити да и у остварењима Адриане Поповић долази до немогућих спојева, да и оне живе животом парадоксије, у знаку венчања поезије и скулптуре, женске пути и метала, чулности и оштрине. За песникињу Марију Чудину, прву супругу Леонида Шејке, може се рећи да је била "дивља душа", која као да спава подно вулкана (Шејка је сликао вулкане а Д. Лубарда размишљао о њима). Није ли можда и Адриана од тог најређег душевног састава, не куља ли материја њених скулптура као магма из прадубине хтонског извора, обасјаног црним сунцем поезије? Њена је композиција гроздаста, атипична, антикласична, с оне стране хладне беле појавности неокласицизма и "лепоте у мировању", али ипак уважава људску фигуру да би је преокренула, ослободила и отворила ка визионарском. Подсвест, снови, слутње и трагања натапају њен вајарски свет у знаку тоталне тактилности, чежње за другим. Реч је о најређим сновима, онима у бронзи и патинираној теракоти, о "Побуни снова". Када је већ реч о дивљини и задивљалости, неприкосновена је међу мрачним, митским, божанским фигурама предњоазијска Лилит. Не само важна као прва femme fatale, она у свом миту "(") наглашава срашћујући карактер (") биљних или божанских рађања ("). Овакво поимање даће у Грчкој богињу Деметру која управља тајнама вегетације" (Жак Брил). Велика мајка, заводница, свештеница - сваки од ових атрибута пристаје и Адрианиним бићима.
Препоручујемо

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)