КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Уметници на маргини
КЊИГУ Небојше Лапчевића "Сејач" ("Агора", 2024) могли бисмо сврстати у роман о уметнику, уметности и стварању.
Фото: Приватна архива
Истовремено, то је љубавни роман и дело написано у част завичаја. Приповедани простор у њему је Троморавље својеврстан митопоетски свет у нелинеарној причи која је заправо најбољи начин да се савлада комплексна грађа и ауторова замисао: да се, полазећи од библијског мотива сејача, приповеда о савремености и да се њеним посредством покаже витализам стварања, али и странпутица бесплодног и отуђеног човечанства, које нема ништа суштински са стварањем, хуманитетом и љубављу, природом и плодношћу.
Занимљиво је како Лапчевић у ту причу ситуира актуелне теме као што је, на пример, екологија. Она се сасвим спонтано мотивише истицањем суштинске везе ствараоца и природе. Читајући "Сејача" разумемо да се ван ње и њених начела заправо ништа ваљано не може ни створити.
Иако су јунаци романа уметници, они су у односу на магистрални ток света, не само сада него, рекли бисмо одувек, на маргини. Она је њихово природно место. Могуће је да из те мотивације настаје заплет, не о пронађеном рукопису, већ о конкретно адресованом либрету чији је аутор Аноним, чији се идентитет докраја настоји открити. То дело намењено је композитору Адаму Дединцу. Мистериозни путеви либрета ову књигу чине готово детективском, али су повод да се до детаља открије природа срвараоца, његовог односа према сопственом делу, мисији, својим ученицима, као и према ближњима.
Фото промо
То, читајући роман, закључујем пруочавајући Адамове релације са ученицом Петром Рибник, са супругом Евгенијом и са ексцентричним пријатељем Костом Памјатником. И док су прва трећа релација углавном везане за садашњост, друга је, у ствари, читава - љубавна - историја која захвата прошлост и садашњост и која у "Сејачу" стоји спрам ствараочеве потребе за апсолутном слободом.
Оно што је ретроспективно исприповедано, а у вези с љубављу и стварањем, садржи два веома значајна елемента - еротику и фолклор. Еротско-љубавна прича јунака амблематичних имена Адама и Евгеније (која је у ствари Ева), у вези је са светлошћу, водом и земљом, са животом, а контрастира јој еротска прича (епизода) Адама и Саре, на основу које закључујемо везу између ероса и танатоса.
На овом месту требало би размотрити и увек актуелан однос мушкарца ствараоца и жене.
Из епилога односа Адама и његове животне сапутнице закључујемо да је у таквој врсти релације, да се парафразирамо речи јунака "Венере у крзну" (Леоплод фон Захер Мазох), мушкарац стваралац је чекић, а жена наковањ.
Но, како уочавамо, женски принцип је јачи, увек реализује свој наум докраја Петра Рибник премијерно је извела дело "Terra Incognita".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ЗБОГ ЊИХ САМ ИЗГУБИЛА..." Цеца кивна на Анастасију и Вељка, једно је доводи до лудила
"КАДА се бавите јавним послом, морате на почетку каријере да се опростите од приватности."
09. 06. 2025. у 20:57
УДРУЖИЛА СЕ БРАЋА! Загребачки Бед блу бојси дошли у Тирану на утакмицу Албанија - Србија да покажу колико мрзе Србе (ФОТО)
Албанија и Србија одиграли су бурну утакмицу на почетку квалификација за Светско првенство у фудбалу, а по завршетку тог меча откривено је нешто прилично занимљиво. Можда и не баш посве изненађујуће...
09. 06. 2025. у 12:11
ПЕВАЧИЦА БОЛУЈЕ ОД НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ: "Срећна сам што још увек ходам"
ПЕВАЧИЦА је поносна што је још увек на својим ногама...
10. 06. 2025. у 20:49
ВАНРЕДНО САОПШТЕЊЕ ФСС: Због Пиксија и онога што је рекао у Албанији хитно реаговали из српске куће фудбала
Као селектору репрезентације Србије мој фокус током утакмице у Албанији био је искључиво на терену, на играчима, тактици и резултату. Атмосферу на стадиону сам похвалио у контексту спортског амбијента, пуних трибина и подршке репрезентацији, што је увек добродошло за фудбал као игру, рекао је селектор фудбалске репрезентације Србије Драган Стојковић Пикси.
09. 06. 2025. у 09:35
ТРАГЕДИЈА СНЕЖИНОГ СИНА: Лекари му дали 1% шансе да преживи
"ТАЈ догађај сам веома тешко поднела, али он ме је и очврснуо..."
09. 06. 2025. у 16:00
ПРВО ОГЛАШАВАЊЕ БУЛЕТА ГОНЦИЋА НАКОН СМРТИ ЋЕРКЕ: Овде је пронашао мир
БУЛЕ Гонцић је говорио о својим почецима, али и о породици и браку са супругом Горданом.
10. 06. 2025. у 18:48
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
ДРАСТИЧНО СЕ ПРОМЕНИО: Како данас изгледа Енес Беговић након губитка сина?
ЕНЕС БЕГОВИЋ доживео је породичну трагедију у јуну 2023. године, када му је преминуо син.
10. 06. 2025. у 17:38
Најновије из рубрике
У ЊЕГОВОМ ОСМЕХУ УВЕК ЈЕ БИЛО МАЛО ГОРЧИНЕ: Комеморативни скуп посвећен академику Љубомиру Симовићу (1935-2025) одржан у Српској Академији
ПИШУЋИ своју биографију ја сам, очито, направио велику грешку, коју сад не умем да исправим: наиме, ја сам у својој биографији, практично, навео и своју библиографију.
10. 06. 2025. у 20:59
СКУЛПТУРЕ НА ОТВОРЕНОМ ПОЉУ ЉУБАВИ: Јелена Кршић представља нову серију радова на изложби "Излечиште" у галерији "Сањај"
ЈЕДИНО што може да замени моћ уметности је природа са својим чарима, сматра вајарка Јелена Кршић, чија је изложба "Излечиште - revivarium", публиком у београдској галерији "Сањај".
10. 06. 2025. у 20:40
УВЕО НАС У ЈЕВРОПУ, АЛИ УВЕК ПРИПАДАО НАМА: Књига о Паји Јовановићу појавила се у "Плавом колу" Српске књижевне задруге
У ПОСЛЕДЊИХ неколико деценија у великој мери је обновљено интересовање за Пају Јовановића (1859- 1957), једног од најпознатијих уметника у повесници српске уметности друге половине 19. и прве половине 20. века и несумњиво најпрепознатљивијег домаћег сликара у европским оквирима, који не престаје да интригира, сматра професор Игор Борозан са београдског Филозофског факултета. Овај дописни члан САНУ је, уз Драгана Лакићевића, један од уредника "Књиге о Паји", која се појавила у "Плавом колу" Српске књижевне задруге.
10. 06. 2025. у 20:10
ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"
СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.
10. 06. 2025. у 19:30
СНОВИ УХВАћЕНИ У КАИШЕВЕ СТРИПА: Ретроспектива Александра Зографа (Саше Ракезића) пред публиком у Биоскопу "Балкан"
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА уметничка пракса Александра Зографа (Саше Ракезића), у којој стрип постаје и дневник, и хроника, и сановник, обухваћена је отвореном изложбом у Биоскопу "Балкан".
10. 06. 2025. у 18:26
Коментари (0)