ПОГЛЕД ИСКОСА: Великих седам у Новом Саду
ДО 26. децембра у Галерији ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића у Новом Саду траје изложба "Великих седам" на којој су представљена дела седморо академика из фонда Галерије САНУ и Галерије Рајка Мамузића.
Никола Кока Јанковић "Ратник"
На њој су и два остварења из Колекције Богдановић, скулптура "Ратник" вајара Николе Коке Јанковића из 1960. године, једна од бољих његових бронзи, јер не подлеже занатском већ изражава поетички моменат и слика Младена Србиновића "Отпор је човекова дефиниција" из 1968. која исказује бурне политичке догађаје. Изложбу прати каталог на 84 стране и у односу на оне из ранијег времена ове институције садашњи су више налик монографијама.
Аутор изложбе и првог текста у каталогу је Јованка Столић, кустос Галерије Рајка Мамузића а други текст је написала Јелена Межински Миловановић, заменик управника Галерије САНУ. Не само да је реч о стручним студијским текстовима већ и о чињеници да за писање о оваквој значајној изложби није довољно само књишко, школско знање, већ је потребно и искуство које су ове две кустоскиње стекле на одговорним пословима.
Приказана су искључиво репрезентативна дела, слике галеријских и већих формата и скулптуре академика Љубице Цуце Сокић, Миодрага Миће Поповића, Милорада Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Петра Омчикуса и Николе Коке Јанковића. Од скулптура ту су само оне Јанковића, мада се и Омчикус њоме бавио. Реч је о уметницима рођеним између 1914. и 1926. године. Осим најстарије Цуце Сокић сви су похађали или дипломирали београдску Ликовну академију, а Цуца, Ћелић и Србиновић били су и професори на њој. После толико тога написаног у критикама, каталозима, књигама и монографијама о овим ствараоцима, тешко је нешто суштински ново рећи, зато су се ове две учене историчарке уметности крајње савесно и стручно позабавиле местом и односом тих уметника према збиркама Галерије ликовне уметности Рајка Мамузића и Галерије САНУ. Ово није први пут да се део збирке из САНУ шире представља и у другим галеријама, недавно је то било у већој београдској Галерији 73 поводом 50 година њеног постојања, а најстручнија за таква приказивања је госпођа Межински Миловановић. Тако је и у Новом Саду у споју две крајње значајне галерије и дела њиховог ликовног блага формирана једна од капиталних изложби у овој години. Суочени са Цуциним разумевањем сликарства као поезије, "сликарством призора" Миће Поповића (кога Ђорђе Кадијевић сматра најзначајнијим нашим поратним уметником), националном експресијом Бате Михаиловића, Ћелићевим невиђеним ликовним трактатима о простору, линији и боји, Србиновићевим сликама славља атмосфере и колорита, Омчикусовом ликовном снагом и Јанковићевом интимом у виду љубави за фигуративну скулптуру, можемо само да ходочастимо у Нови Сад у Галерију ликовне уметности поклон збирку Рајка Мамузића, у Галерију која има мирис уметности.
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)