КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље
У РОМАНУ Нађе Тешић "Родна груда" ("Прометеј" 2024; превела Гордана Залад, поговор и редакција превода Славица Гароња), који је изворно објављен 1998. године на енглеском језику, у Америци, као и у њеним другим код нас преведеним романима - "Умрети у Чикагу" ("Службени гласник" 2012), "Бунтовница у сенци" ("Прометеј" 2022) - централни мотив јесте потрага за личним и националним идентитетом, као и покушај његовог уцеловљења.

Фото: Приватна архива
Ипак, у том роману, за разлику од "Бунтовнице у сенци", јунакиња приповедач Ана (која је списатељкин алтер его), долази до коначне, потресне истине - повратак на родну груду и у отаџбински идентитет и језик су немогући. То знање долази с њеним животним искуством, а потврђује се с последњом посетом Дубровнику, родном Ужицу и Београду, 1991. године, уочи самог почетка ратова.
Читајући у целини прозни опус Нађе Тешић разумевамо да је проблем јунакињиног "плутајућег идентитета" увек скопчан са сложеним друштвенополитичким околностима, а да доживљај родне груде зависи од њене животне доби и перспективе. И док је "Бунтовница у сенци", чије је приповедано време период педесетих година 20. века, својеврстан роман о одрастању, ретроспективно исприповедан из позиције бивше девојчице Ане - у којем до детаља упознајемо њене породичне околности, потом и политичке (отац је краљев официр који се налази у Америци и по ослобођењу не жели да се врати у домовину), као и друштвене прилике (доба изразитог сиромаштва и преживљавање, између осталог, захваљујући пакетима УНРЕ) - "Родна груда", чије је приповедано време почетак деведесетих година 20. века, својеврсна је хроника једне земље чије се распадање показује као неминовност, а чија је идеализација условљена Аниним трајним одсуством из ње.
"Родна груда" истовремено је и лична јунакињина историја која почиње од чињенице да пресељење у Америку није био њен избор, а да би се повратак на родну груду десио да је стварно могућ. Њена лична историја заснива се на успоменама из отаџбине, на константној жељи да се на сваки начин оживе тренуци детињства и младости који - гледано са Запада, са знатним временским одмаком, или пак из визуре последње посете вољеној и жуђеној земљи - изгледају најлепше могуће.

Фото промо
Но, оно на чему се заснива читава филозофија овог романа јесте да је јунакињино коначно суочавање с немогућношћу повратка у примарни идентитет и на родну груду, појачано увидом да се она, иако приватно и професионално веома успешна, никада није укоренила у новој домовини, односно свешћу да у њој заправо никада није била срећна. Ту драму појачава и чињеница да она не прихвата докраја вредности своје нове домовине, да јој се много тога свиђа у оној старој о којој, као креативно биће, не може да пише на матерњем језику.
Све ово сведочи о значају превода романа Нађе Тешић на наш језик, јер они тек у оквиру српске културе и књижевности, у којој ова списатељица несумњиво заслужује одговарајуће место, постају потпуно функционални, док у култури у којој су првобитно објављени тешко да могу имати одговарајућу рецепцију.

БИВШИ АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ О СПОРАЗУМУ: Трампов план је да се Украјина преда Русији
БИВШИ командант америчке војске у Европи, пензионисани генерал Бен Хоџес, изјавио је да Трампов план за мир у Украјини значи њену „предају“ Русији.
18. 03. 2025. у 11:53

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију
РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.
16. 03. 2025. у 19:40

МАРШАЛОВА ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА Унук Јошка открио: Тито би живео још најмање ПЕТ година да није донео једну одлуку
ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ Јосип Броз Тито живео би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсеку ногу коју је већ захватила гангрена.
18. 03. 2025. у 08:56
Коментари (0)