КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Хроника једне земље
У РОМАНУ Нађе Тешић "Родна груда" ("Прометеј" 2024; превела Гордана Залад, поговор и редакција превода Славица Гароња), који је изворно објављен 1998. године на енглеском језику, у Америци, као и у њеним другим код нас преведеним романима - "Умрети у Чикагу" ("Службени гласник" 2012), "Бунтовница у сенци" ("Прометеј" 2022) - централни мотив јесте потрага за личним и националним идентитетом, као и покушај његовог уцеловљења.

Фото: Приватна архива
Ипак, у том роману, за разлику од "Бунтовнице у сенци", јунакиња приповедач Ана (која је списатељкин алтер его), долази до коначне, потресне истине - повратак на родну груду и у отаџбински идентитет и језик су немогући. То знање долази с њеним животним искуством, а потврђује се с последњом посетом Дубровнику, родном Ужицу и Београду, 1991. године, уочи самог почетка ратова.
Читајући у целини прозни опус Нађе Тешић разумевамо да је проблем јунакињиног "плутајућег идентитета" увек скопчан са сложеним друштвенополитичким околностима, а да доживљај родне груде зависи од њене животне доби и перспективе. И док је "Бунтовница у сенци", чије је приповедано време период педесетих година 20. века, својеврстан роман о одрастању, ретроспективно исприповедан из позиције бивше девојчице Ане - у којем до детаља упознајемо њене породичне околности, потом и политичке (отац је краљев официр који се налази у Америци и по ослобођењу не жели да се врати у домовину), као и друштвене прилике (доба изразитог сиромаштва и преживљавање, између осталог, захваљујући пакетима УНРЕ) - "Родна груда", чије је приповедано време почетак деведесетих година 20. века, својеврсна је хроника једне земље чије се распадање показује као неминовност, а чија је идеализација условљена Аниним трајним одсуством из ње.
"Родна груда" истовремено је и лична јунакињина историја која почиње од чињенице да пресељење у Америку није био њен избор, а да би се повратак на родну груду десио да је стварно могућ. Њена лична историја заснива се на успоменама из отаџбине, на константној жељи да се на сваки начин оживе тренуци детињства и младости који - гледано са Запада, са знатним временским одмаком, или пак из визуре последње посете вољеној и жуђеној земљи - изгледају најлепше могуће.

Фото промо
Но, оно на чему се заснива читава филозофија овог романа јесте да је јунакињино коначно суочавање с немогућношћу повратка у примарни идентитет и на родну груду, појачано увидом да се она, иако приватно и професионално веома успешна, никада није укоренила у новој домовини, односно свешћу да у њој заправо никада није била срећна. Ту драму појачава и чињеница да она не прихвата докраја вредности своје нове домовине, да јој се много тога свиђа у оној старој о којој, као креативно биће, не може да пише на матерњем језику.
Све ово сведочи о значају превода романа Нађе Тешић на наш језик, јер они тек у оквиру српске културе и књижевности, у којој ова списатељица несумњиво заслужује одговарајуће место, постају потпуно функционални, док у култури у којој су првобитно објављени тешко да могу имати одговарајућу рецепцију.

ПОСЕТА РУСИЈИ: Путин у Москви дочекује изненадног госта
ЕМИР Катара Тамим бин Хамад Ал Тани отпутовао је у званичну посету Москви, где ће се састати са председником Владимиром Путином, саопштила је агенција QНА.
17. 04. 2025. у 08:04

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)