ЧУДЕСНА ЛИЦА ОРФЕЛИНА: Књига Николе Грдинића открива ренесансно стваралаштво песника, бакроресца, преводиоца...

Драган Богутовић

27. 03. 2025. у 05:00

ИМАЛИ смо у исто време Доситеја Обрадовића, који је сав окренут Западу, био здрав дух, трезвен, земаљски, и Захарија Орфелина, који је био врло самоникао.

ЧУДЕСНА ЛИЦА ОРФЕЛИНА: Књига Николе Грдинића открива ренесансно стваралаштво песника, бакроресца, преводиоца...

Фото Приватна архива

Дакле, један песник сна као што је био Орфелин и један реалиста Доситеј. Живели су паралелно а били изванредно различити.

На ове речи мудрог и виспреног Борислава Михајловића Михиза подсећа историчар књижевности Никола Грдинић (1951), у по много чему изузетно значајној књизи "Захарија Орфелин" (у издању "Прометеја"), посвећеној једној од најзначајнијих личности српске културе 18. века.

- Књига је настала као реакција на опажање недостатка тумачења онога што је Орфелин створио, нарочито сагледавања његовог дела као целине. Био је песник, историчар, калиграф и бакрорезац, уз то још и теолог, реформатор језика, писац школских уџбеника, издавач, покретач првог часописа код Срба, преводилац - истиче Грдинић. 

- Циљ није само разумети и објаснити шта је то Орфелин радио у прошлости, и које је његово место и значај у културноисторијском развоју, већ и успоставити комуникацију са Орфелином и укупном просветитељском традицијом са временом у којем живимо.

Фото Приватна архива

Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. где је завршио основну школу, а средње образовање највероватније стекао у Новом Саду, у коме је изабран за учитеља. Иако је целог живота био у врло блиским везама са црквеним круговима, није хтео да се замонаши.

Напротив, оженио се осамнаестогодишњом Аном која је убрзо умрла рађајући му сина Петра.

- Био је добар хришћанин, теолошки образован али није човек цркве, већ ради за њу, има грађански облик свести и у егзистенцијалном смислу усмерен је ка уметничко-занатској делатности. Његова схватања заједнице којој припада нису утемељена само у верској припадности, мада му је она важна, већ и у световној традицији, народној култури и у историји - истиче Грдинић.

Живео је у Сремским Карловцима, Темишвару, Венецији, Бечу и умро у 59. години од туберкулозе плућа у Новом Саду, где је дане проводио под покровитељством епископа Шакабенде. Као песник огласио се "Одом Христу" 1760. коју је изрезао у бакрорезу, а следеће године је у венецијанској штампарији штампао "Горестни плач". Песма је цензурисана, а тираж готово уништен јер је садржавала критичко стање српског народа у Аустријском царству и у том контексту и критику опортуног става Српске цркве. То ће бити тема и следеће песме "Плач Сербии" (1762/63) која је по многим мишљењима његово најбоље песничко дело, бунтовничко, антиаустријско, патриотско, које је објавио у две верзије, народној и црквенословенској.

Фото Приватна архива

Са овим песмама Орфелин је, наглашава аутор књиге, постао просветитељски писац, прави Орфелин. Обе песме у клици садрже две области његовог деловања, религијски и световни. То је једна од његових кључних идеја, спајање вере у Бога са просвећеним разумом.

Уз напомену да је у научној литератури дефинитивно утврђено мишљење да модерна, нововековна уметничка српска поезија почиње од Орфелина, што је први изрекао Лазар Бојић 1815. као и Вук Караџић у писму Дубровском, аутор књиге каже:

- Главни начин ширења његових песама био је путем преписа. Истраживачи рукописних песмарица од друге половине 18. до прве половине 19. века констатовали су: "Од старих, уметнички познатих и раније објављених песама у народ је понајвише ушло Орфелинових".

Фото Википедија

У Венецији је 1768. објавио "Славеносербски магазин" први српски часопис за културу у чијем је предговору изнео идеје о неопходности грађанске просвећености. Аутор је првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације, а његово најобимније дело је "Житије Петра Великог" у два тома. Друго издање штампао је у веома луксузној опреми са бакрорезним картама, портретима и медаљама са посветом Катарини Великој. Књига је врло брзо објављена у Санкт Петербургу а њоме су се користили Пушкин и Његош у "Горском вијенцу". У предговору овог дела Орфелин је забележио: "Читање књига било ми је једина академија и највећа наука".

Орфелин је штампао и "Вечити календар" у Бечу 1780. а три године касније и књигу "Искусни подрумар" са неколико стотина рецепата за справљање вина и многих других пића, напитака и лекова са упутствима о начину бербе и сушења лековитог биља. О овим делима Димитрије Руварац је записао:

- "Вечити календар" и "Искусни подрумар" били су од велике користи нашем народу. Иста је дела за дуго и дуго наш народ у сласт читао. У оно доба, а и доцније, наш народ их је разумео, јер је тада и последњи мајсторчић славенизирао.

Фото Приватна архива

Остајући у једном тренутку без куће и имања, Орфелин је три године живео у фрушкогорским манастирима Беочину, Гргетегу и у Ремети, не увек у најсрећнијим условима. Почетком 1783, на препоруку архиепископа и митрополита Мојсеја Путника, добио је место коректора у бечкој штампарији Јосифа Курцбека, који је имао привилегију за штампање ћириличних књига у читавој монархији. У тој штампарији израдио је низ бакрорезних листова који спадају у највеће домете српске графичке уметности. Постао је члан академије првог бечког бакроресца Јакоба Матијаса Шмуцера, а истовремено је примљен у новоосновану Академију слободних уметности. Међу 15 бакрореза су и "Распеће Христово", "Ваведење Богородице", "Свети Лазар српски", "Манастир Хиландар", "Свети Сава и Свети Симеон".

Студију Грдинић завршава опажањем да је Орфелин, можда и не желећи и не мислећи о проблему времена у графике и песме уносио циклично, есхатолошко, историјско и просветитељско-прогресивистичко линеарно време.

- Његово дело, као и свако дело прошлости садржи мноштво гласова и сваки од њих требало би посебно испитати и проверити у тражењу комуникацијске везе са нашим временом. С једне стране контекст из кога га читамо утиче на разумевање наше прошлости, с друге познавање прошлости омогућава нам другачије, или боље виђење свог времена - закључује Грдинић.

"Вечити календар", Фото Приватна архива

Део историје Европе

- Орфелин са својим просветитељским програмом у Хабзбуршком царству у оквирима српске заједнице обједињене теократском унутрашњом управом, започиње програмски и у пракси деловати шездесетих година у правцу промена које ће тек осамдесетих година постати реформска политика државе у којој је живео. Није био само српски просветитељ, већ је и део историје просветитељства у Аустријском царству и Угарском краљевству, тек потом, гледано шире, део је европског просветитељског идејног покрета - бележи Грдинић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња

СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.

01. 04. 2025. у 12:17

Коментари (0)

ЗАПАЊИО ЦЕО СВЕТ: Ово што је Никола Јокић урадио...