ТРАЈНИ СУКОБ ПОЈЕДИНЦА И КОЛЕКТИВА: Објављена дела Бранимира Шћепановића (1937-2020), у пет књига, у издању "Штампара Макарија"

Драган Богутовић

08. 05. 2025. у 05:00

СТАЛНО се кретао између књижевности и филмске уметности, а извесно време и новинарства. Сарађивао је са угледним режисерима, био ангажован на највећим пројектима

ТРАЈНИ СУКОБ ПОЈЕДИНЦА И КОЛЕКТИВА: Објављена дела Бранимира Шћепановића (1937-2020), у пет књига, у издању Штампара Макарија

НАСЛЕДИВШИ дар за писање и љубав према књизи од оца који је објавио збирку сонета и имао велику библиотеку, Бранимир Шћепановић (1937-2020), још се као гимназијалац огласио причом "Заборави на њега..." која је била запажена и награђена. У наредних четврт века објавио је три романа ("Срамно лето", "Уста пуна земље" и "Искупљење") и две збирке прича "Пре истине" и "Смрт господина Голуже", који су наишли на велики одјек на разним меридијанима. Однедавно су опет пред читаоцима, у оквиру дела овог врсног писца које је у пет књига приредила Весна Тријић а објавио "Штампар Макарије".

Већ првом књигом прича из 1961. најавио је два тематска циклуса који ће карактерисати његово целокупно приповедачко стваралаштво - моралистички и сентиментално-еротски. Са непуних 20 година, сасвим млади стваралац се кроз приповетке суочавао са најизазовнијим проблемима, са смрћу и кривицом односно са темом сукоба појединца и злоћудног колектива.

- Јунаке његових прича затичемо у затворима, на милост и немилост препуштене ексцентричним чуварима ("Ћелија", "Опроштај"), док стоје под вешалима, насупрот руљи која их бездушно испраћа у смрт ("Свадбена вешала") или док леже рањени и болесни ("Облаци су крвави", "Галебови су се вратили"). Свака од ових ситуација била је, у суштини, гранична; чак иако није подразумевала непосредну животну опасност она је на искушење стављала морал и хуманост јунака пружајући им прилику да се, посредством сукоба са средином, обрачунају, у ствари, са својим најдубљим страховима, а понекад и са потиснутим странама властитих личности - истиче Тријићева, запажајући да је тако егзистенцијално искуство писац сабрао у карактеристичној реченици: "Све се у животу дешава пре истине".

Дебитантска књига дочекана је похвалама тадашњих критичарских ауторитета, као што су Драган М. Јеремић, Љубиша Јеремић, Драшко Ређеп, Павле Зорић... који су констатовали висок ниво уметничке зрелости младог и до тада непознатог аутора и мајсторство у захтевној форми приче. Овим и другим кратким прозама писац се упорно враћао, дорађивао и прерађивао, мењао имена јунака и радњу, па чак и наслове. Притом, како добро примећује приређивач, Шћепановић се стално кретао између књижевности и филмске уметности, а извесно време и новинарства. Сарађивао је са угледним режисерима, био ангажован на највећим пројектима. Поједине своје приче и романе претакао је у сценарија, при чему су се фабула, актери и наслови непредвидиво мешали. Тако се у култном филму редитеља Живка Николића "Смрт господина Голуже" из 1982, осим протагонисте истоимене Шћепановићеве новеле, може препознати и поп Бодин, један од јунака "Срамног лета".

Опера и позоришне представе

ПРИПОВЕТКА "Смрт господина Голуже" уврштена је у антологију "Модерне европске новеле" у Данској, у "Антологији светских прича" у Америци и у "Антологији словенске књижевности" такође у САД. По Шћепановићевим делима извођене су веома успешно три позоришне представе у Француској - "Искупљење" у националном позоришту у Тулузу, "Смрт господина Голуже" у Националном позоришту у Шартру, а "Уста пуна земље" у Модерном позоришту у Лилу. Шћепановићеве радио-драме емитоване су широм Европе, а чешки композитор Зденер Лукач компоновао је оперу "Смрт господина Голуже".

Радња филма "Зазидани" који је раније 1969. снимио Војислав Кокан Ракоњац такође на основу Шћепановићевог сценарија, делимично се подудара са фабулом романа "Искупљење".

- Свака од филмских адаптација је, притом, бацала јарко светло на литерарне предлошке, при чему се у читалачки доживљај књижевних јунака трајно уплићу лица појединих глумаца, Љубише Самарџића, Љубе Тадића, Данила Бате Стојковића, који су их на великом платну сугестивно интерпретирали. Стога је, указује Тријићева, утврђивање граница литерарног опуса Бранимира Шћепановића, у ствари само условно: тај опус је отворена конструкција, грађена тако да се огледа у себи самој, стварајући притом утисак да је у непрестаној унутрашњој трансформацији и покрету.

Врхунац уметности овог расног писца је без сумње кратки роман "Уста пуна земље" (1974), који је код нас продат у више од 100.000 примерака и преведен на више од 30 језика. Крајем седамдесетих година врсни тумач књижевности Никола Милошевић изрекао је далекосежан критички суд о овом делу, закључујући како спада "међу она малобројна књижевна остварења што ће остати трајно забележена у нашој литератури". То се потврдило и три деценије касније када је у предговору латиноамеричког издања овог романа објављеног у Мексико Ситију 2010. писац Горан Петровић (1961-2024) изнео овакво своје запажање: "Напросто не знам шта да чиним. Да ли да исписујем похвалу писцу? Да ли да одам признање његовом сочном језику, уједно једноставном изразу, да ли да уплићем и расплићем о теорији књижевности, о вишезначности теме, о филозофској димензији?" Или да учиним и нешто што превазилази пуку похвалу и препоруку читаоцу? Да ли да упозорим читаоца? Да ли да кажем - чувајте се, пазите се, ова ће вас књига узнемирити!"

У светској антологији

У Антологији светске књижевности, коју је објавила Француска енциклопедија под насловом "Идеална библиотека", међу 700 књига свих времена од Гилгамеша до нашег времена уврштен је роман "Уста пуна земље". За ову књигу аутор је добио Октобарску награду Београда, а на филмским фестивалима у Пули уручене су му две "Златне арене" за сценарио. По његовим делима и сценаријима снимљено је 10 играних филмова. Између осталих и амерички филм "Џулијан По" по приповетки "Смрт господина Голуже" са Кристијаном Слејтером у главној улози. У француско-немачкој продукцији урађен је филм "Нехај", рађен према мотивима романа "Искупљење".

Дајући ово дело кроз визуру прогоњеног и прогонитеља, писац се определио и за специфично графичко решење: уобичајеним слогом штампани су делови са садржајима прогонитељске свести, а курзивом они који потичу од прогоњених. Између тих фрагмената Шћепановић је видно проширио белине, а како радња одмиче те белине све више заокупљују пажњу читаоца који стиче утисак да није реч о обичним размацима.

Остављајући своје јунаке без индивидуалности, писац их је хотимично учинио и заменљивим: на крају романа, прогонитељи су растављени "тајанственим, нагим човеком" а Јаков у приповедача, дотада свог нераздвојног сапутника, гледа кроз сузе и као да га не препознаје, бележи приређивач и додаје:

- "Уста пуна земље" остају нарација о непрестаним преиначењима у животу, природе и човека. Ограничавајући радњу на нешто мање од 24 сата и успостављајући очигледни паралелизам између кретања сунца и јунака, ка заласку, односно ка смрти, Шћепановић је људско постојање ставио у контекст космичке цикличности: ноћ се претвара у дан, дан у ноћ, у августовској врелини, врхунац лета додирује се са најавом јесени, а гашење живота једног човека, премда процес који није реверзибилан, само је моменат у кружењу материје и протицању енергије.

Своју студију о Шћепановићевом стваралаштву, која је уврштена у ово издање Весна Тријић је завршила овим закључком:

- Искуство читања Шћепановићеве прозе сугерише нам да су равнотеже удобност и спокојство - идеали модерног живљења - привидни, јер почивају на самообманама, а да у природи човека постоји нешто недостојно, скаредно и гнусно, што се у суштини никада не мења. Загледајући у лица његових јунака, људи којима нешто важно недостаје, стичемо утисак да је писац интуитивно разумео исходиште идејних кретања своје епохе и да је из света у којем је стварао гледао право у овај у којем ми живимо данас.

Последњу књигу роман "Искупљење" објавио је 1980. и после тога, колико је познато, дигао руке од пера иако су му биле само 43 године. Деценијама је живео повучено, није ишао чак ни на филмове ни позоришне представе које су рађене према његовим делима. У последњем интервјуу датом "Вечерњим новостима" 2016. најавио је рад на књизи сећања:

"Требало би да је напишем. То су деценије живота и дружења са огромним бројем људи различитог профила и спектра. Од Теодоракиса и Бондарчука до Бартона, од холандске краљице Јулијане до Јосипа Броза, да не говоримо о мојим пајташима који са мном играју шах. Почео сам са писањем а радни наслов је 'Никад више'".

- И било је никад више, јер у његовој заоставштини, колико је познато, овај рукопис није пронађен.

23. 04. 2025. у 06:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

14. 05. 2025. у 09:19

ПРЕМЕШТЕНИ БАТИНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ: Није више у Алеји - остварила му се велика жеља, ево ГДЕ сада почива

Познати

0 0

ПРЕМЕШТЕНИ БАТИНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ: Није више у Алеји - остварила му се велика жеља, ево ГДЕ сада почива

ВЕЛИМИР Бата Живојиновић био је један од највећих глумаца на просторима некадашње Југославије. Многи су га поштовали и ван Србије. Добитник је бројних признања, многим младим глумцима је био узор.