ДО КРАЈА ПОСВЕЋЕН ПИСАЊУ: In memoriam - Одлазак Бошка Ломовића (1944-2025), истакнутог књижевника, новинара и есејисте
ОВА вест је растужила новинарске кругове у Горњем Милановцу и много шире, као и књишку публику - преминуо је Бошко Ломовић (1944-2025), новинар и књижевник.
Фото породични архив
Живео је и радио последњих деценија живота у Милановцу. Добитник је 183 награде, међу којима је и "Гордана Брајовић" за најбољу књигу за децу и младе, за роман "Узбуна на планети Окуко".
Пола века је радио у новинарству, у бројним редакцијама. У небеску "редакцију" отишао је из портала GM info у овом граду. Годинама је био уредник књижевног часописа "Ријечи" у Брчком, члан редакције шабачке "Провинције", часописа предратне Међурепубличке заједнице културе "Сава", уредник у београдском часопису за децу "Витез", у милановачком алманаху "Слово Ћирилово".... Био је уредник "Таковских новина", новинар некадашњег GM PRESS, дописник "Политике"... Круна књижевног рада су му Сабрана дела, која садрже песме и приповетке за децу и одрасле, роман-трилогију "Кажа о Мазгиту", седам романа за децу и младе, књижевне критике, есеје, полемике, интервјуе, чланке о људима и догађајима из културе, путописе, дневничке белешке. "Књига о Диани Будисављевић" објављена је у пет издања на српском, немачком, енглеском и - есперанту.
У књижевним и новинарским круговима често је истицао, да је човек са два завичаја.
- Село Брезна под Сувобором ми је завичај по рођењу, а књижевни завичај Брчко, где сам 1972. затекао књижевни клуб "Пабло Неруда", часопис "Ријечи", конкурс за поезију и прозу, тридесетак књижевних ентузијаста... Идеално тле за почетак озбиљног посвећивања писању - сетно се сећао Ломовић.
Био је редак међу нашим писцима и по томе што је подједнако писао екавицом и ијекавицом.
- Сплет околности. У Брчком сам почео као професор српскохрватског језика, а наставио и као новинар. Ијекавица је била "службени језик". Њу сам прихватио у књижевном изразу.
Допао ми се језик с оне стране Дрине, звучао ми је сочније и мекше. Неки су касније од наше ијекавице покушали да праве своје језике. По повратку у Србију, 1993. најчешће пишем екавицом. У Сабраним делима оба та вида нашег језика подједнако су заступљена - објашњавао је Бошко.
Издавање сабраних дела за живота писца често значи подвлачење црте, качење пера о клин. Не и за њега, до последњих тренутака живота... Иза себе је оставио супругу, ћерку, сина и троје унучади.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)