ДО КРАЈА ПОСВЕЋЕН ПИСАЊУ: In memoriam - Одлазак Бошка Ломовића (1944-2025), истакнутог књижевника, новинара и есејисте

ОВА вест је растужила новинарске кругове у Горњем Милановцу и много шире, као и књишку публику - преминуо је Бошко Ломовић (1944-2025), новинар и књижевник.

Фото породични архив

Живео је и радио последњих деценија живота у Милановцу. Добитник је 183 награде, међу којима је и "Гордана Брајовић" за најбољу књигу за децу и младе, за роман "Узбуна на планети Окуко".

Пола века је радио у новинарству, у бројним редакцијама. У небеску "редакцију" отишао је из портала GM info у овом граду. Годинама је био уредник књижевног часописа "Ријечи" у Брчком, члан редакције шабачке "Провинције", часописа предратне Међурепубличке заједнице културе "Сава", уредник у београдском часопису за децу "Витез", у милановачком алманаху "Слово Ћирилово".... Био је уредник "Таковских новина", новинар некадашњег GM PRESS, дописник "Политике"... Круна књижевног рада су му Сабрана дела, која садрже песме и приповетке за децу и одрасле, роман-трилогију "Кажа о Мазгиту", седам романа за децу и младе, књижевне критике, есеје, полемике, интервјуе, чланке о људима и догађајима из културе, путописе, дневничке белешке. "Књига о Диани Будисављевић" објављена је у пет издања на српском, немачком, енглеском и - есперанту.

У књижевним и новинарским круговима често је истицао, да је човек са два завичаја.

- Село Брезна под Сувобором ми је завичај по рођењу, а књижевни завичај Брчко, где сам 1972. затекао књижевни клуб "Пабло Неруда", часопис "Ријечи", конкурс за поезију и прозу, тридесетак књижевних ентузијаста... Идеално тле за почетак озбиљног посвећивања писању - сетно се сећао Ломовић.

Био је редак међу нашим писцима и по томе што је подједнако писао екавицом и ијекавицом.

- Сплет околности. У Брчком сам почео као професор српскохрватског језика, а наставио и као новинар. Ијекавица је била "службени језик". Њу сам прихватио у књижевном изразу.

Допао ми се језик с оне стране Дрине, звучао ми је сочније и мекше. Неки су касније од наше ијекавице покушали да праве своје језике. По повратку у Србију, 1993. најчешће пишем екавицом. У Сабраним делима оба та вида нашег језика подједнако су заступљена - објашњавао је Бошко.

Издавање сабраних дела за живота писца често значи подвлачење црте, качење пера о клин. Не и за њега, до последњих тренутака живота... Иза себе је оставио супругу, ћерку, сина и троје унучади.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације