ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеји Мана Реја

Пише Дејан Ђорић

25. 06. 2025. у 09:00

НАЈВАЖНИЈИ и најпознатији уметнички фотограф двадесетог века Ман Реј рођен је у Филаделфији у САД 1890. а преминуо у Паризу 1976. године.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Јубилеји Мана Реја

Фото Профимедија

Ове године је 135 година од његовог рођења а идемо у сусрет јубилеју 50 година од његове смрти, који ће сигурно бити идуће године обележен у светским музејима. Он је по свему другачији од осталих уметника фотографије, између осталог и по томе што је био одличан цртач и сликар. "Цртеж и сликарство су ме одмарали од фотографије, али нисам имао ни најмању намеру да једно надоместим другим. Љутило ме је када су ме питали, судећи по мојим тренутним активностима, да ли сам напустио једну науштрб друге.

Није било никаквог конфликта између тога", каже уметник. Превладао је спор око тога шта је фотографија који траје од њеног настанка шокирајући фотографску јавност одлучном изјавом да фотографија није уметност, о чему је објавио и памфлет под тим насловом на велико запрепашћење и неодобравање фотограф. Касније је донекле изменио тај став рекавши само да по његовом суду уметност није фотографија.

Ман Рејов успон почиње доласком у Париз 1921. године, где се повезује са Тристаном Царом и дадаистима да би затим припадао кругу елитних, светски најпознатијих надреалиста. Започео је да слика када му је било седам година и како каже у аутобиографији сликање му је било прва љубав, којој је одувек био веран. Ипак је познатији као генијалан фотограф који се окушао у свим њеним областима, од најконвенционалнијих до експерименталних и увођења нових идеја и техника. Његово деловање у складу са дадом и надреализмом најчешће је субверзивно али дубоко инвентивно. Дадаизам и надреализам су подстакли елементе тог умећа а не пуко занатско знање. У фокусу његове пажње су предмет, иронијски сагледан у духу асамблажа и човек, поетски домаштан. Код њега се прожимају стимулативни дух и око, у фотографијама изузетних односа светла, сенке и композиције.

Премда је дадаиста Кристијан Шад неколико година раније изумео црно-белу фотографију у којој предмети директно остављају траг на фото-папиру па долази до прожимања светлописа и предметописа, Ман Реј је самостално унапредио и ту технику довео до уметничке појавности. Назвао ју је рејографија.

Код нас су је развили др Миодраг Миле Ђорђевић, Мирко Ловрић а од новијих фотографа њоме се успешно бави Жељко Радовић. Још генијалнији, надреалнији Рејов изум је соларизација, за своје време толико напредна да су га стручњаци оптуживали због ретуширања и преиначавања негатива, а радило се о чисто фотографском поступку истицања контура као да је реч о цртежу. Соларизација има елементе фантастичног, као и сам надреализам, њоме се када је реч о портрету или акту, Рејовим омиљеним темама, истиче на први поглед аура, психоделично виђење фигуре и зато је била омиљена и у хипи контракултури шездесетих, као уосталом и симболизам, сецесија и надреализам. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТРАМП УЗДРМАО НАТО ЧЛАНИЦЕ: Ово никако нису хтели да чују