НЕ СМЕМО ИЗГУБИТИ НАДУ У ДОБРО У ЉУДИМА: Зоран Пајић о новом шоу-програму "Хајде да се волимо", популарности на тик току ...

ЈЕДАН одлазак на позоришну представу био је довољан да се Зоран Пајић заљуби у сцену, а због камере, коју му је тетка поклонила, заволео је и филм.

Фото Немања Мишчевић

Убрзо после студија глуме, у класи Предрага Ејдуса, заиграо је са холивудским звездама попут Рејфа Фајнса, Џесике Ланг и Џерарда Батлера, а гледали смо га и у серијама: "Јелена", "Бела лађа", "Понос Раткајевих", "Јесен стиже, дуњо моја". Огромну популарност му је донела улога Николе Исидоровића у теленовели "Истине и лажи", а у Хрватској се прославио ликом Шимуна у сапуници "Ружа вјетрова". После серије "Коло среће", у којој је играо вероучитеља Огњена, Зоран је наставио да ради пуном паром и снимио велики шоу-програм "Хајде да се волимо" и серију "Дадиља са села", који би ускоро требало да стигну на мале екране. У последње време је стекао и велику популарност на друштвеним мрежама, где објављује шаљиве видео-снимке о проблемима имагинарне породице Живић. О свему томе, и joш понечему, говори у интервјуу за "ТВ новости".

Шта можете да нам откријете о великом шоу-програму "Хајде да се волимо", који би требало да гледамо на РТС?

- Главне улоге у нашој емисији имају људи којима је неопходна помоћ, јунаци чија нас хуманост инспирише, буди емпатију и даје наду, они који су прошли кроз најтеже тренутке у животу и желе да испричају своје искуство и пруже нам снагу и вољу да наставимо даље.

Моја улога је да их као водитељ пажљиво саслушам и разумем. У овом пројекту, такође, пружамо шансу талентованим људима да засијају на нашој сцени, да их шира јавност чује и ужива у њиховом раскошном гласу. Учествују и музичке породице које се међусобно такмиче.

Чиме је, по вашем осећају, испуњена порука "хајде да се волимо"?

- На крају сваке епизоде изговарамо "Верујте у љубав, верујте у добро и верујте у људе".

Сви смо се некад осетили изгубљено, помислили да нема излаза, окусили неправду, били повређени, изгубили драге људе, али битно је знати да љубав ипак постоји, да неко кога можда и не познајемо хоће да помогне, да пружи пажњу и сигурност, да се побрине о нама.

Управо то је оно добро у људима, то је онај трачак светлости у мраку који може да надјача и обасја све оно тамно у нама.

"Истине и лажи" Са Жарком Степановим и Бојаном Ординачев, Фото IMDb

Како да то о чему говорите урадимо, да једноставно волимо, када је некима лакше да мрзе, осуђују, завиде...?

- Оно што могу да кажем из свог искуства јесте да је мени много лакше и лепше да волим, него да мрзим. Мирније спавам, боље се осећам у својој кожи. Има ли ичега лепшег него када са људима које волите осетите тренутке припадања, поделите лепу емоцију, па и заплачете заједно и пронађете утеху? Не знам зашто, али немамо ту навику да тражимо нечију помоћ, да гласно кажемо да се не осећамо добро. Изгледа да смо васпитани тако да је то срамота, да ако покажемо слабост онда смо неприлагођени, психички нестабилни.

Мислимо да ће људи ликовати над нашим проблемима и жалити нас. А први корак је управо то, да затражимо нечију помоћ, па, ако нас не чују први, други пут, битно је да не губимо наду јер сам сигуран да ће неко имати емпатије да нас саслуша, разуме и помогне. Не смемо изгубити наду у добро у људима.

Снимали сте и серију "Дадиља са села". Ако улога дадиље није ваша, кога онда тумачите?

- Био сам на кастингу за дадиљу, али нису били задовољни, па су ми дали улогу села (смех). Тумачим лик Константина из угледне београдске породице, самохраног оца три детета, који је растрзан између посла и родитељства у коме се не сналази баш најбоље.

Његови родитељи су били строги, нису му пружили топлину и разумевање, и он тај модел васпитања преноси на своју децу јер не зна за боље. А онда у њихову кућу долази дадиља.

За сада смо снимили неколико епизода и надам се да ћемо наставити.

"Коло среће" Љиљана Драгутиновић, Фото Прва ⁄ Smart media production

У теленовели "Коло среће" играли сте вероучитеља Огњена, који је живот посветио слепој сестри и Богу. Колико вам је овој лик близак?

- Огњен криви себе због несреће коју је његова сестра доживела и остала слепа. Вера му је помогла да се избори са својим мраком. Он не гледа на Бога као на судију који ће га казнити, за њега је Бог љубав која ће му показати прави пут. Огњен је неко ко у себи буди и негује добре особине, ко има потребу да помогне другом и утеши га, по томе смо слични и разумем га. Такође, он нема предрасуда, толерантан је, промисли пре него што закључи, не осуђује, па се и ту може наћи сличност између нас двојице.

Недавно сте имали још један "излет" у страну продукцију, тачније аустралијски филм "Here be dragons". Каква искуства носите са тог пројекта?

- Филм "Here Be Dragons" говори о судару два менталитета и, између осталог, поставља питање да ли и колико Аустралијанац може да разуме наш менталитет и све што се дешавало на нашим просторима. Када сам радио филмску адаптацију Шекспировог "Кориолана", имао сам срећу да будем у кадру с Рејфом Фајнсом, Ванесом Редгрејв, Џерардом Батлером, Брајаном Коксом и Џесиком Честејн, а у филму "Secret" с Џесиком Ленг и Оскаром Ајзаком. Ти људи су велики глумци и добронамерни. Зато је важно да што више странаца снима код нас како би млади глумци и филмски радници могли да сарађују с њима и да учимо једни од других.

Публика вас посебно памти по улогама у серијама "Ружа вјетрова" и "Истине и лажи". Која вам је глумачки била већи изазов и зашто?

- У "Ружи вјетрова" сам играо далматинца Шимуна и велики је изазов био савладати њихов дијалект. Срећа је да сам уживао у том говору и с временом сам донекле и успео да га усвојим. Обе улоге су ми много драге јер се публика везала и за Шимуна и за Николу. И дан-данас се окренем на улици када неко дозива неког Николу. Много људи ме пита да ли ће серија да се настави, што је доказ колико су је волели и уживали у ликовима.

Активни сте и у позоришту које је, како сте рекли, упалило глумачку ватру у вама. Како сада негујете ту искру?

- Имам осећај да је сада та искра јача него икад. Много боље могу да разумем себе и људе око себе. Ослободио сам се стега и оптерећења. Наравно, све то има везе и с годинама и много се радујем периоду који следи јер сам ближи смислу због чега се бавим овим послом и која је моја сврха и улога. Знам да никада нећу докучити пуни смисао, али само трагање ме веома испуњава. Сви ти ликови у мени сада имају већу слободу да ступе на сцену, а ја сам сигурнији, како у њих тако и у себе. Раније је било са много питања, несигурности, страхова, учења, повлачења, а сада сам спреман за генералну пробу и надам се да ће премијера бити успешна. Живот јесте позорница. Све што се дешава на позоришним даскама десило се, дешава се, или ће се опет десити и у стварном животу.

Током пандемије "открили" сте Тик Ток, где објављујете шаљиве видео снимке.

- Није било посла, све је било затворено и направио сам студио, илити позорницу у свом стану. Снимао сам шта год ми је пало на памет и забављао се сам са собом. Неки ликови су се издвојили и тако је настала породица Живић коју чине мама, тата, ћерка, син, баба и деда, као и неки повремени гости. Углавном су то ликови нашег менталитета који се свакодневно боре са својим страховима и понављају моделе понашања својих родитеља, који нису баш увек исправни. Мајка крпи крај с крајем, покушава да наметне своје жеље и потребе деци, и не гледа их као индивидуе са сопственим жељама и прохтевима. Она је жртва патријархата и свом снагом се труди да буде стуб куће која нема чврсте темеље.

Отац мисли да је глава куће, а упорно из ње бежи, јер осећа да га ту нико не разуме. Деца су изгубљена између онога што се од њих тражи и онога што заиста желе - а често не знају шта је то. Код нас постоје неписана правила о томе како треба да изгледа живот једног сина или ћерке, шта је посао жене, а шта мушкарца. Ако одступите од тога, друштво и комшилук вас осуђују. У тим клиповима доста учим и о себи и о друштву. Будем свеснији својих грешака и покушавам да их не поновим.

Филм којем се увек враћате?

- Увек се враћам Бергмановим филмовима и сваки пут се уверим колико је генијалан и колико још треба да учим и спознам себе и свет око себе. Ако морам да изаберем његов један филм, онда је то "Персона". У већини филмова он трага за истином, због чега смо на овом свету, да ли постоји Бог, бави се нашим страховима, демонима, страхом од смрти, као и тиме како се изборити са демонима које су нам родитељи дали у наследство.

Књига која вас је променила?

- Булгаковљева "Мајстор и Маргарита", Јунгова "О развоју личности", Селенићева "Очеви и оци" и Крлежини "Господа Глембајеви". Крлежу сам читао у средњој школи и тај осећај катарзе и узбуђења нећу никада заборавити. Као студент сам гледао истоимену представу коју је режирао Егон Савин, и у којој су маестрално глумили Предраг Ејдус и Борис Исаковић, и то је међу најбољим представама које сам гледао.

Путовање које ћете заувек памтити?

- Као мали сам деведесетих, током санкција, једва отпутовао у Беч код тетке и видео пуне рафове страних слаткиша и играчака о којима сам могао само да сањам у Југославији.

Памтим и када сам први пут дошао у Грчку и пробао њихов гирос. Па када сам први пут летовао без родитеља, са другарима из гимназије у Херцег Новом. Памтићу једно лето на Криту и залазак сунца у Петри, музеје у Мадриду, људе са Кубе...

Место на које увек изнова одлазите?

- Златибор. Тамо зимујем од своје прве године до данас, и враћа ме у безбрижно време.

Иначе, никада нисам научио да скијам. Увек ми је била дража златиборска пијаца, тамошњи кајмак и суви врат.

Песма која буди успомене?

- Многе песме ме подсете на људе који више нису међу нама. "Врањанка" ме везује за вољеног деду. Када је чујем, крене суза, поносан сам што сам имао таквог деду.

Личности које су обележила ваш живот и каријеру?

- Моја мајка и деда. Они су ме научили о доброти, емпатији и поштењу, колико је важно да помогнем слабијима, да разумем и поштујем оне који другачије мисле. Пријатељи су ми као породица, уче ме много чему и увек својим саветима враћају у стање мира. Професор Предраг Ејдус ме је примио на класу и тако ми пружио шансу да се бавим овим послом. Од њега сам научио колико је битно радити на себи.

Да ли и даље ради камера коју вам је тетка поклонила?

- Да ли ми верујете да ради и после 30 година? (смех) Чувам све касете које сам снимио, и мислим да је право време да их премотам, пустим и подсетим се ко сам био, преиспитам где сам сада и шта још треба да урадим у будућности.

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРОНАЛАЗИМ СЕ У НОВИМ ЖАНРОВИМА: Зоран Пајић о новој емисији "Хајде да се волимо", новој улози, "Фемкању"...

04. 04. 2022. у 11:31

Познати

0 0

НАЈСТРАШНИЈА СЦЕНА КАЛКАНСКИХ КРУГОВА 3: Ево како ће баба Губа изгледати у наставку (ВИДЕО)

20. 06. 2023. у 19:28

Познати

0 0

МИРКА И НИКОЛА СИМИЋ У "ЉУБАВ НАВИКА ПАНИКА" Мрзела сам то... Ударао ме је по рукама, а данас сам захвална за све! Чак сам и песму заволела

19. 06. 2023. у 20:30

ТВ Новости

0 1

ДА СА СВОЈИМ ЕГОМ БУДЕШ НА "ВИ": Лазар Николић о мистериозном, али доброћудном Петру у "Калканским круговима", сну да буде фудбалер и глуми

21. 05. 2023. у 14:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације