УВЕК САМ ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ: Радомир Николић о великом Зорану Радмиловићу, "Попадији", епском спектаклу "Време смрти", историји и летењу

МАДА је рођен у Београду, једном од градова на Дунаву, Радомир Николић рано детињство је провео подно Шварцвалда близу извора ове велике европске реке. То је утицало на његов живот, као и блиска веза са дедом, војним пилотом и инжењером ваздухопловства. Отуд не чуди што се и дан-данас у једрилици вине небу под облаке.

Фото Јаков Симовић

У необичну биографију, пре глуме, уписао је три титуле јуниорског шампиона Југославије у боксу, студије психологије на Филозофском факултету и одслужен војни рок у морнарици.

У интервјуу за "ТВ новости" присећа се како је цела касарна за Нову годину певала "Тужно лето" Томе Здравковића. У хит филму о чувеном певачу и боему, Николић је оживео великог уметника Зорана Радмиловића, због кога је, каже, пропушио. Иако је од почетка каријере највише радио у позоришту, све више снима, па га, после серија "Време зла", "Вера" и "Друг Марко", гледамо у комедији "Попадија" (петком, у 22.15, на Првој), крими-драми "Деца зла" (ХБО макс), а у фебруару у епском спектаклу "Време смрти" где је играо уз Жарка Лаушевића.

* За једним кафанским столом, сасвим случајно, нашли су се Тома Здравковић (Милан Марић), Мирослав Мика Антић (Марко Јанкетић) и Зоран Радмиловић. Како вам је било у ципелама колеге?

- Када ми је јављено да сам добио улогу, био сам веома срећан. Нисам имао никакву трему, мада је велика одговорност играти први пут Зорана Радмиловића и то у тако великом пројекту. Ипак, ово је прича о Томи Здравковићу, а Зоран Радмиловић је споредни лик који је представљао многе глумце, као што је Мика Антић оличио песнике са којима се дружио Тома. Иначе, играо сам у Атељеу 212 од 2007. до 2020. и дух Зорана Радмиловића и даље је ту био присутан. Сви са којима сам разговарао говорили су ми о Зорану, а и током периода проведеног у Атељеу чуо сам доста прича о њему из бифеа. Велику помоћ добио сам од Милана Цација Михаиловића, Горице Поповић, па чак и Анице Добре, који су играли с њим. Највише ми је помогао Светислав Буле Гонцић, који је са Бранимиром Брстином дошао у Атеље када је Зоран био при крају каријере. Волео је да води са собом младе глумце, па ми је Буле доста причао о неким догодовштинама које су се дешавале са Зораном у кафани.

Фото Александар Кујучев

* А које Томине песме волите да слушате?

- Морам да кажем да није битно да ли је све било тако како је приказано у "Томи". Битно је да смо успели да осликамо како су Томине песме настале и да је његова бол била каналисана кроз песме, а имао је доста боли у животу, што смо могли да видимо и у филму и у серији. Када год одем у кафану, да ли је то Скадарлија или Зоранов родни Зајечар, увек се ту, као и пре када сам био клинац, певају Томине песме, тако да је немогуће да их не знаш. Сећам се када сам служио војску у Новом Саду, био сам на броду у морнарици, али Нову годину смо славили у касарни и певали смо цело вече "Тужно лето" Томе Здравковића. То ми је његова омиљена песма, и кад год је чујем подсећа ме на то дивно вече и ту новогодишњу ноћ.

* Поново вас гледамо у "Попадији" и слушамо на косовско-ресавском дијалекту. Да ли вам је то био изазов и колико се ваш јунак Цаја променио у другој сезони?

- То јесте за мене био изазов јер нисам познавао косовско-ресавски дијалекат. Нисам хтео да питам професора него сам звао глумца који је Крушевљанин, а то је Војин Ћетковић, који ми је прочитао неколико Цајиних реплика и монолога. Слушајући њега дошао сам спреман на сет, а тамо су нам још помогли момци из "Крушевац гета". Мислим да ће та серија тек да доживи врхунац јер је снимана као ниједна до сада, и у свакој сцени неко од ликова даје интервју, односно коментар на сцену, што смо могли да видимо у разним америчким серијама, као што су "Офис" (The Office) и "Модерна породица". Мој Цаја је нежења и гастарбајтер, који је најбогатији у селу и који има врло чудне коментаре на живот уопште, али и о одређеним ситуацијама у којима се мештани нађу. Цаја је добио много више простора у новим епизодама и дешаваће му се неке лепе ствари које, наравно, он увек на крају упропасти, или му се саме упропасте, пошто је такав лик. Могу да откријем да ће Цаја да оснује два нова бизниса и да ће наћи љубав свог живота. Али, не би ово била комедија да је све тако глатко и да је све мед и млеко, поготово не Цаји.

Фото Александар Крстовић Прва

* У "Времену зла" били сте мајор СС дивизије Јингер, а у "Вери" бескрупулозни и сурови Јозеф Шицер. Обојица су била спремна да убију без размишљања и гриже савести. Како сте их бранили?

- Не бих желео даље да играм нацисте. У "Вери" сам тумачио егзекутора, убицу и баш сам радио на тој улози, чак сам ишао и на нагађања. Служио сам војску, али нико тамо неће да се бави детаљима како се пуца из "валтера" и "шмајсера". Када играш било коју улогу, увек си на страни лика који тумачиш. И као што никада не бих радио нешто што је радио Цаја, никада не бих радио неке ствари као Зоран Радмиловић јер, рецимо, уопште не пијем алкохол и пушим од скоро због те улоге. Исто тако, никада не бих ни повредио некога. Али, ето, када играш мораш то да правдаш, да то радиш као нечији свакодневни посао и када већ добијеш да тумачиш негативца, онда га браниш.

* Ускоро нас на Новој С очекује још једна екранизација романа Добрице Ћосића, која је снимана чак 200 дана.

- "Време смрти" ће бити велика серија, много већа него "Време зла", јер има више епизода и доста је другачија. Свако ко је читао Ћосића зна колико је "Време смрти" тежак роман зато што се дешава током Првог светског рата. Добио сам фантастичну улогу и играо сам пуковника Живка Павловића, који је био ађутант команданта српске војске за време Великог рата, Радомира Путника, кога тумачи Воја Брајовић. Био сам шокиран када сам истраживао биографију Живка Павловића и открио да он мени заиста дође чукундеда. Снимао смо годину и месец дана, у четири етапе, и провео сам доста времена са Брајовићем и другим глумцима, што је било врло лепо искуство. Ту је и једна од последњих улога великог Жарка Лаушевића, који игра Живојина Мишића. Јако ми је драго што сам имао ту част да играм са Жарком. Тако је добро одиграо Живојина Мишића да то тера сузе на очи. Од свих његових улога које сам гледао, а сада у монтажи сам прегледао доста материјала, ово је једна од највећих. Током кафе са Жарковим класићем Зораном Цвијановићем препричавао сам му разне сцене које смо снимили и било је дивно, дирљиво и баш смо били поносни. Велика је привилегија што је тако велики глумац одиграо лик једног од наших великих војсковођа, ако не и највећег, поред Степе Степановића и Радомира Путника.

Фото IMDb

* Прва наша серија која је стигла на платформу ХБО макс је "Деца зла" у којој сте одиграли политичара.

- Серија "Деца зла" се дуго чекала и на велико изненађење имала је премијеру на ХБО максу. Играо сам министра правде Милутиновића и мада пратим политику на врло специфичан начин, односно само преко пријатеља јер немам телевизију, а немам чак ни апликацију за новине, није ми било тешко да играм политичара.

* Да ли тренутно припремате нешто ново?

- После филма и серије "Вера", као и играно-документарних серија "Тајне службе Србије", "Јованка Броз и тајне службе" и "Друг Марко", продукција Данке Милошевић ће снимати играно-документарну серију само о Крцуну и припремам се да играм Слободана Пенезића, кога сам накратко тумачио и у серији "Друг Марко". Прво мораш да се очистиш, јер сви имамо субјективно мишљење о неком лику, поготово ако су историјске личности. Али, као што сам малопре напоменуо, морам да га браним јер морам да оправдам његове поступке. Док тумачим одређени лик, све време навијам за сваку његову изговорену реч, навијам да је то тачно, или нађем разлог због чега је он то тако морао да ради.

Фото ГФЦ продукција

* Када нисте у лику или не проучавате некога због улоге, шта онда радите?

- Сем што волим да летим, мени је хоби историја. Веома добро познајем историју нашег народа и уопште Словена, а такође познајем савремену историју, од Великог рата, преко Другог светског, па и Хладнога рата и уопште Југославије. Доста читам о Карађорђевићима и Обреновићима, а поготово сам експерт за Римску републику и Римско царство. Једноставно, то ми је као хоби и ствара ми слику о тим догађајима, али се трудим да слушам и читам само праве историчаре, а не неке приучене људе који се тиме баве. Историја ме испуњава зато што видим колико је овај свет исти. Ситуације које се сада дешавају, свега је тога одувек било. Можда су сада мало веће жртве зато што има много више људи и другачије је оружје, али је све углавном исто.

* Али летење је много занимљивије од историје.

- Љубав према летењу наследио сам од деде, војног пилота. Са другаром, који тренутно лети за америчку компанију, комерцијалне летове, открио сам летење и често одем у Дивце, код Ваљева, где волим да возим једрилице и друге мале авионе. Осећај је исти као у свакодневном животу јер сам ја увек између неба и земље.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 1

ЈЕДНА КЛАСА КАО ПОРОДИЦА И ПРИЈАТЕЉСТВА ЗАУВЕК: Војин Ћетковић о серијама "Тома", "Калкански кругови", "Мама и тата се играју рата"

21. 01. 2023. у 15:38

Познати

0 1

"ПОПАДИЈА" НИНА СЕНИЧАР СЕ ВРАЋА: Трудноћа и остале промене у животу младог брачног пара (ФОТО)

17. 11. 2023. у 17:35

Култура

0 0

ЋОСИЋЕВА ЕПОПЕЈА О ВЕЛИКОМ РАТУ: Редитељ Иван Живковић о серији "Време смрти" чије снимање почиње у мају

09. 04. 2022. у 13:19

ТВ Новости

0 3

СЛОМ ЉУДИ И ИДЕАЛА У ВЕЛИКИМ ПРЕВИРАЊИМА: На снимању правог ратног спектакла, серије "Време смрти", по истоименом роману Добрице Ћосића

18. 03. 2023. у 21:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације