ДОБРИ ЉУДИ ЧУВАЈУ ОВУ ПЛАНЕТУ: Тихомир Станић о серији "Нобеловац" као постигнутом циљу, лику из Чкаљиног опуса, новој сезони Театријума...

ПАРАЛЕЛНО са "Камионџијама" радио сам и "Убице мог оца" што је потпуно други жанр, а сада сам завршио серију "Нобеловац", где сам имао прилику да освојим другачији глумачки израз и нови простор.

Фото Гордан Јовић РТС

Жића, кога играм у "Камионџијама", нема никакве везе са инспектором Марјановићем, чак не знају један за другог. Жића зна за Андрића, а Андрић не зна за Жићу, иако зна такве људе. Стварно се одмарам радећи разноврсне послове. Због Театријума сам се вратио у Капетан Мишино здање, у двориште Ректората Универзитета у Београду, где сам играо у раној младости. Као да сам повратком на то место нашао у себи радост, ентузијазам и страст младог човека на почетку ове професије. Тако да се последњих година поново осећам као почетник који ужива у свакој прилици да се бави својом професијом.

Овако за "ТВ новости" говори глумац Тихомир Тика Станић. Кажу да нема те улоге коју не може уверљиво да одигра. Уосталом, то је и показао током дугогодишње каријере. Недавно је пред камерама опет оживео лик Филоте Филе у трећој сезони драме "Бранилац", тренутно снима четврти циклус комедије "Камионџије д. о. о.", прати монтажу биографске драме "Нобеловац", у којој игра главну улогу и коју потписује као коаутор, коредитељ и копродуцент, припрема четврто издање позоришта Театријум које почиње 30. јуна, а нада се и снимању седмог дела популарне крими-драме "Убице мог оца".

* Жића и Баја (Ненад Јездић) у прошлој сезони су стигли до Новог Пазара. Да ли нешто слично можемо и сада да очекујемо?

- У потрази за послом Баја и Жића се мало селе. Верујем да ће бити јако занимљиво јер ћемо ићи на Дивчибаре и у Ниш. То је серија којој се много радујем јер смо ми, глумачки ансамбл са редитељем Филипом Чоловићем, освојили један начин игре, позитиван став према животу и оптимистички приступ свим проблемима који свакодневно насрћу на "малог човека", који иначе није у центру друштвених збивања него негде на маргини. Сви смо заволели те ликове, од најмањих епизода до главних улога, што доказује чињеница да снимамо четврту сезону и да су досадашње три имале велику гледаност.

* Да ли вас и даље пореде са Пајом и Јаретом, јер све је и почело као спин-оф чувене серије из 1973. у којој су играли Миодраг Петровић Чкаља и Павле Вуисић?

- Сигурно, али не може се поредити јер ово није директан наставак и то нису ти ликови него неки други који подсећају на оне. Оно што учим децу на Академији уметности, где предајем, а што сам научио од свог професора Дејана Мијача, јесте да на овом свету је све већ одиграно и виђено једино што никад није виђено си ти у тој улози. То је увек ново, довољно оригинално и вредно пажње. Пресрећан сам што ми се указала прилика да играм Жићу. Пријатељ сам продуцента и предлагао сам му чак другог глумца за ту улогу. И потпуно чудним стицајем околности сам ту, али у детињству сам уживао гледајући ту серију и као дете желео сам и надао се да ћу некада играти нешто из Чкаљиног опуса.

Фото Нира про

* Серија "Нобеловац" је за вас авантура у продуцентске, ауторске и редитељске послове. Како је то изгледало и шта је било најтеже?

- Дуго сам се припремао и радио озбиљно, напорно, интензивно ево већ целу годину. Пре снимања сам имао 95 килограма и схватио сам да морам да ослабим 15. Првог дана снимања видео сам на ваги број 80 и изговорио сам гласно "Тихомире, ти си човек који стиже на циљ". Та банална чињеница ми је помогла да све, и предвиђене и непредвиђене недаће и препреке, савладавам лако уз одабрану екипу. Првих дана били смо у Музеју Иве Андрића, а баш тада су увежбавали војну параду и летели су мигови. На тренутке је тих дана деловало немогуће снимити, али сам вођен том личном мантром, да сам човек који стиже на циљ, успео да сачувам мир и све смо урадили. Ишли смо у Зрењанин, Вишеград, Сарајево, Опово, Ириг, на Фрушку гору, чак и у Херцег Нови, а захваљујући технологији стигли смо до Кракова, Стокхолма, Сплита, Загреба и Травника. Не знамо какав ће пријем серија имати код публике и зналаца Андрићевог дела, али сада када је завршена могу потпуно мирно да кажем то је оно што смо моји сарадници и ја наумили, и стигли смо на циљ који смо поставили.

* А докле сте стигли у вашем познанству са Андрићем?

- Током претходних деценија неколико пута сам се појавио у лику Иве Андрића, а пре 23 године научио сам напамет велики сегмент из романа "На Дрини ћуприја". То говорим са радошћу и једва чекам да поново говорим. Пре неки дан сам говорио у Бајиној Башти, а пре тога био сам и у Добоју, Шамцу, Луксембургу и Паризу. Све што је имало везе са Андрићем живот ми је не само обогатило, него ми је помогло. У свему сам само добро од Андрића видео и док смо радили на сценарију из дана у дан све више сам ценио и дело и личност тог значајног човека.

Фото Гордан Јовић РТС

* Шта вас још очекује ове године?

- Очекује ме Театријум. Прошле године смо завршили сегментом "Прваци", где студенти академија уметности из Београда, Новог Сада, Бањалуке и Приштине (са седиштем у Грачаници) играју испитну представу прве године и за то добијају прве професионалне хонораре. Једног дана ће неки од њих заиста бити прваци позоришта и сматрам изузтено важним што ћемо ове године отворити Театријум тим циклусом. Надам се да ћемо догодине, или неке следеће године, довести студенте из целог региона. Ове године на репертоару ће се наћи много студентских и дипломских представа и тај фасцинантни простор у коме позориште постоји већ деценијама, где сам и као млад глумац играо, биће у прави украс овог града. Отварање ће бити 30. јуна, а наступиће они који су преживели из бендова "Златни дечаци", "Елипсе" и "Викторија". То вече смо насловили "Београде, добро јутро" јер говорићемо и текстове Душка Радовића, а онда ћемо већ сутрадан тај простор препустити првацима.

* Ко је Тихомир Станић мимо посла?

- Не постоји. Ја сам све заједно што радим јер стално радим. Сви моји су, на неки начин, у овом послу. Имам много пријатеља који нису из тог посла, дакле полицајце, лекаре, политичаре, неке људе без занимања, али чини ми се да се на крају све то, сви контакти и све искуство ипак слије у тај левак. И све што се мени приватно, на први поглед ван посла, дешава, ипак заврши у оном што је моје биће, а ја сам глумац. Мислим да је задатак сваког човека да се труди сваког дана да буде бољи него што јесте. На овом свету су у већини добри људи и чувају ову планету, али они могу бити сваког следећег дана и бољи. То је мој животни став. Питања која себи постављам пронашао сам у драмској литератури. А једно од мени најзначајнијих је у монологу Владимира у тексту "Чекајући Годоа" који почиње реченицом "Да ли сам спавао док су други патили". То је питање које човек мора сваког дана себи да постави. То што овај свет, овакав какав је, ипак постоји уз све недаће које га прате, доказ је да већина нас то питање, можда другачије формулисано, поставља себи сваког дана.

Фото Промо

* Да ли ваши најближи можда трпе због тога што сте стално у послу?

- Не трпе, и они су у томе. Моја млађа ћерка је студент продукције и позоришног менаџмента, моја старија ћерка сад ради на неком филму и јако је срећна, а њихова мајка је драмски писац и ради у позоришту. Ипак, трудим се да моје пријатеље и ширу фамилију, који нису из света уметности, "довучем" на представе. Свој посао уопште не доживљавам важнијим од било ког другог нити га мистификујем, поготово што имам срећу да сам у тој професији прихваћен и на неки начин успешан. Имам срећу и што се та професија састоји од игре и креације, што јесте човек по себи. Шта је човек ако не ствара и ако се не игра у овом кратком периоду док је ту?

* Шта радите за своју душу? Има ли момената када сте хедониста, када уживате?

- За своју душу испуњавам судоку. То волим, и када решим најтежи судоку осећам понос и срећу као да сам добио светску награду. То ми је огромна страст, и то радим када сам у авиону или на далеком путовању и онда имам спремне гумице, хемијске и графитне оловке.

ПРИПРЕМАМО СЕРИЈУ О ЦРЊАНСКОМ

* ХОЋЕТЕ ли после Иве Андрића екранизовати живот још неког нашег писца?

- Већ увелико Слободан Владушић и ја припремамо серију под радним насловом "Оковани џин" о Милошу Црњанском! То ћемо ових дана понудити, наравно Радио-телевизији Србије. Такође, конкурисали смо на Филмском центру Србије са сценаријом "Орфејева смрт", Филипа Чоловића. То би био филм у његовој режији о животу и смрти Бранка Миљковића. Већ сам пред пензијом и ако ме здравље послужи следећу деценију посветићу напорима да снимим серије и о Бранку Ћопићу и Петру Кочићу, а можда и Меши Селимовићу. Нека се оствари пола од овога што сам наумио, бићу срећан. Чак је потпуно небитно да ли ћу ја успети да то урадим, важно је да се о томе прича и да можда подстакнем неког другог. То су важне теме и бављење разним опскурним ликовима и личностима из нашег савременог или прошлог друштвеног живота не би смело да одстрани, онемогући и спречи нашу пажњу, поштовање и труд да испричамо приче о заиста значајним личностима овог народа.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

КАКО СЕ ЖИВОТ ОДЈЕДНОМ ПРЕТВОРИ У ПАКАО: На снимању треће сезоне серије "Бранилац" која се бави мрачним и фасцинантним људским судбинама

03. 05. 2024. у 15:00

ТВ Новости

0 0

ИВО АНДРИЋ, НЕУХВАТЉИВА ЛИЧНОСТ: "ТВ новости" на снимању серије "Нобеловац", аутора Тихомира Станића, који и игра нашег књижевног великана

15. 10. 2023. у 16:56

Култура

0 0

ОТВОРЕНА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА У ДВОРИШТУ РЕКТОРАТА: Током лета публику чека 80 представа

05. 07. 2023. у 15:47

Познати

0 2

РОДИЛА МУ ДВЕ ЋЕРКЕ, АЛИ НЕЋЕ ДА СЕ УДА: Мало ко зна да Тика Станић има брак иза себе, ево ко је била његова прва љубав

18. 11. 2021. у 16:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације