ПОГЛЕД ИСКОСА: Јалетова митопоетика
ЉУБОДРАГ Јанковић Јале (Пирот, 1932), професор Академије примењених уметности у Београду, добитник угледне "Политикине" награде за уметност, остварио се на ванредан начин.

Фото Мирослав Јеремић
Једини је српски уметник не само у 20. веку који студиозно ствара у домену цртежа, сликарства, вајарства и графике. Те видове његовог деловања прате и три монографије. Јалета овим изложбом сада упознајемо као цртача.
Близак Леониду Шејки, Љуби Поповићу, Живојину Павловићу и волшебницима Медиале, од почетка је међу најважнијим српским фигуративним ствараоцима. Његово дело се најпре може одредити као митопоетичко, оригинално у великом корпусу европске и светске имагинативне уметности у коју су Срби унели толико тога посебног. Нашим сликарима се у Паризу пребацивало да су препознатљиви по томе што "само сликају рат", стварајући психолошки тешку уметност. У баналном, осећањима и идејама оскудном времену забаве и спектакла, заправо је то велики комплимент.
Јанковић је као и његови другови, саборци из света Медиале, објавио рат будалама и неталентованима свих врста, угрожавајући ветропирасто, површно и олако поимање света и уметности, па зато његове фигуре имају стварну приказану као и метафизичку тежину. Аскетски мршаве, логорашке приказе с почетка опуса, изражавају мрачни дух изгубљене генерације педесетих, без детињства, илузија и хлеба. Кошчати ликови се мирно али и сабласно распростиру по његовим сликама и цртежима, насељавајући таване и подруме које су у то доба сликали Љуба Поповић и Владимир Величковић.
Након изласка скелетног света из мрака, Јанковић седамдесетих црта и слика Купачице и фигуре на плажи, а његове изложбе у београдској Галерији Културног центра биле су велики ликовни догађаји. Женски ликови (Јанковић се пре свега бави том тајном) од тада добијају на тежини, обим њихових тела изражен је и смелим перспективним скраћењима и деформацијама које нико пре њега није примењивао у нашој уметности. Као и Ботеро, Јанковић ликовно не описује угојене особе, већ ствара своју посебну расу која постоји само у уметности.
Са крупним женским телима, тачније телесинама, уметник уводи и модернистичка искуства у своје стваралаштво, испитујући значења Пикасовог, Хенри Муровог и дела Марина Маринија. Физички снажне, појавно моћне, богиње су ипак прожете модернистичком сумњом у фигурално, што не умањује њихову ирационалност. Као човек он сумња, смисао модернизма је довођење постојећег у кризу али као уметник налази излаз из опскурног у чему је његова величина. Још је Леонардо да Винчи уочио да уметник који не сумња у себе не може напредовати, али многима је пропитивање и премишљање уништило уметнички живот.
Јанковићеве сумње као да започињу и завршавају се на цртежу, његове сликарске и вајарске могућности наговештене су, одређене и разрешене цртежом као основом, начелом целокупне ликовне уметности.

ПУТИН НА САСТАНКУ ИЗДАО НАРЕЂЕЊЕ ВОЈСЦИ: Заробљене у Курску третирајте као терористе, хитно ослободите читаву територију!
РУСКИ председник Владимир Путин одржао је састанак на једном од командних места групе Курск, рекао је новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков. Он је на састанак стигао у војној униформи.
12. 03. 2025. у 20:09

ШВАЈЦАРСКИ ВЕЛТВОХЕ О ПРЕСУДИ ДОДИКУ: Шмит користи квази диктатуру да би елиминисао непожељне политичаре
ШВАЈЦАРСКИ лист Велтвохе је у оквиру текста о актуелној ситуацији у БиХ, оптужио је Немца Кристијана Шмита да користи квази диктаторску моћ да би елиминисао непожељне политичаре и упозоравају Берн каква их судбина чека ако пристану на сарадњу са ЕУ.
12. 03. 2025. у 16:03

ТРАМПОВ УНУК ИМА СРПСКО ИМЕ: Носили га наши славни витезови и владари - има јаку симболику у породици председника САД
ДОНАЛД Трамп Млађи, син америчког председника, посетио је Београд ради састанка са председником Србије Александром Вучићем.
12. 03. 2025. у 10:36 >> 10:37
Коментари (0)