ПОГЛЕД ИСКОСА: Јалетова митопоетика
ЉУБОДРАГ Јанковић Јале (Пирот, 1932), професор Академије примењених уметности у Београду, добитник угледне "Политикине" награде за уметност, остварио се на ванредан начин.
Једини је српски уметник не само у 20. веку који студиозно ствара у домену цртежа, сликарства, вајарства и графике. Те видове његовог деловања прате и три монографије. Јалета овим изложбом сада упознајемо као цртача.
Близак Леониду Шејки, Љуби Поповићу, Живојину Павловићу и волшебницима Медиале, од почетка је међу најважнијим српским фигуративним ствараоцима. Његово дело се најпре може одредити као митопоетичко, оригинално у великом корпусу европске и светске имагинативне уметности у коју су Срби унели толико тога посебног. Нашим сликарима се у Паризу пребацивало да су препознатљиви по томе што "само сликају рат", стварајући психолошки тешку уметност. У баналном, осећањима и идејама оскудном времену забаве и спектакла, заправо је то велики комплимент.
Јанковић је као и његови другови, саборци из света Медиале, објавио рат будалама и неталентованима свих врста, угрожавајући ветропирасто, површно и олако поимање света и уметности, па зато његове фигуре имају стварну приказану као и метафизичку тежину. Аскетски мршаве, логорашке приказе с почетка опуса, изражавају мрачни дух изгубљене генерације педесетих, без детињства, илузија и хлеба. Кошчати ликови се мирно али и сабласно распростиру по његовим сликама и цртежима, насељавајући таване и подруме које су у то доба сликали Љуба Поповић и Владимир Величковић.
Након изласка скелетног света из мрака, Јанковић седамдесетих црта и слика Купачице и фигуре на плажи, а његове изложбе у београдској Галерији Културног центра биле су велики ликовни догађаји. Женски ликови (Јанковић се пре свега бави том тајном) од тада добијају на тежини, обим њихових тела изражен је и смелим перспективним скраћењима и деформацијама које нико пре њега није примењивао у нашој уметности. Као и Ботеро, Јанковић ликовно не описује угојене особе, већ ствара своју посебну расу која постоји само у уметности.
Са крупним женским телима, тачније телесинама, уметник уводи и модернистичка искуства у своје стваралаштво, испитујући значења Пикасовог, Хенри Муровог и дела Марина Маринија. Физички снажне, појавно моћне, богиње су ипак прожете модернистичком сумњом у фигурално, што не умањује њихову ирационалност. Као човек он сумња, смисао модернизма је довођење постојећег у кризу али као уметник налази излаз из опскурног у чему је његова величина. Још је Леонардо да Винчи уочио да уметник који не сумња у себе не може напредовати, али многима је пропитивање и премишљање уништило уметнички живот.
Јанковићеве сумње као да започињу и завршавају се на цртежу, његове сликарске и вајарске могућности наговештене су, одређене и разрешене цртежом као основом, начелом целокупне ликовне уметности.
ПУТИН ОТКРИО ЗАШТО ЈЕ ПОВУКАО ТРУПЕ ИЗ ОКОЛИНЕ КИЈЕВА 2022: "Било нам је јасно да можемо бити преварени"
РУСКИ председник Владимир Путин говорио је о преговорима са Украјинцима који су вођени у пролеће 2022. године, недуго након почетка руске инвазије пуног обима.
29. 01. 2025. у 08:34
РАСПЛАМСАО СЕ НАЈБРУТАЛНИЈИ РАТ НА СВЕТУ: Пуца се и на бебе, лешеви леже на улицама, а болнице су пуне рањених (ФОТО)
У БОЛНИЦАМА конгоанског града Гома, у последња 24 сата, стотине пацијената рањених у пуцњави, минобацачкој ватри и од последица шрапнела затражили су лекарску помоћ, а улице града пуне мртвих, саопштиле су УН и друге хуманитарне организације.
29. 01. 2025. у 08:16
"ИЗБОМБАРДОВАЛИ СМО СРБЕ САМО ТАКО": Певач служио на КиМ 1999. - јавност у неверици због његове изјаве (ВИДЕО)
ПЕВАЧ Џејмс Блант, који се прославио дебитантским албумом "Back to Bedlam", служио је у Кфору 1999. године, за време и непосредно након бомбардовања.
27. 01. 2025. у 12:07
Коментари (0)