ПОГЛЕД ИСКОСА: Јалетова митопоетика
ЉУБОДРАГ Јанковић Јале (Пирот, 1932), професор Академије примењених уметности у Београду, добитник угледне "Политикине" награде за уметност, остварио се на ванредан начин.
Фото Мирослав Јеремић
Једини је српски уметник не само у 20. веку који студиозно ствара у домену цртежа, сликарства, вајарства и графике. Те видове његовог деловања прате и три монографије. Јалета овим изложбом сада упознајемо као цртача.
Близак Леониду Шејки, Љуби Поповићу, Живојину Павловићу и волшебницима Медиале, од почетка је међу најважнијим српским фигуративним ствараоцима. Његово дело се најпре може одредити као митопоетичко, оригинално у великом корпусу европске и светске имагинативне уметности у коју су Срби унели толико тога посебног. Нашим сликарима се у Паризу пребацивало да су препознатљиви по томе што "само сликају рат", стварајући психолошки тешку уметност. У баналном, осећањима и идејама оскудном времену забаве и спектакла, заправо је то велики комплимент.
Јанковић је као и његови другови, саборци из света Медиале, објавио рат будалама и неталентованима свих врста, угрожавајући ветропирасто, површно и олако поимање света и уметности, па зато његове фигуре имају стварну приказану као и метафизичку тежину. Аскетски мршаве, логорашке приказе с почетка опуса, изражавају мрачни дух изгубљене генерације педесетих, без детињства, илузија и хлеба. Кошчати ликови се мирно али и сабласно распростиру по његовим сликама и цртежима, насељавајући таване и подруме које су у то доба сликали Љуба Поповић и Владимир Величковић.
Након изласка скелетног света из мрака, Јанковић седамдесетих црта и слика Купачице и фигуре на плажи, а његове изложбе у београдској Галерији Културног центра биле су велики ликовни догађаји. Женски ликови (Јанковић се пре свега бави том тајном) од тада добијају на тежини, обим њихових тела изражен је и смелим перспективним скраћењима и деформацијама које нико пре њега није примењивао у нашој уметности. Као и Ботеро, Јанковић ликовно не описује угојене особе, већ ствара своју посебну расу која постоји само у уметности.
Са крупним женским телима, тачније телесинама, уметник уводи и модернистичка искуства у своје стваралаштво, испитујући значења Пикасовог, Хенри Муровог и дела Марина Маринија. Физички снажне, појавно моћне, богиње су ипак прожете модернистичком сумњом у фигурално, што не умањује њихову ирационалност. Као човек он сумња, смисао модернизма је довођење постојећег у кризу али као уметник налази излаз из опскурног у чему је његова величина. Још је Леонардо да Винчи уочио да уметник који не сумња у себе не може напредовати, али многима је пропитивање и премишљање уништило уметнички живот.
Јанковићеве сумње као да започињу и завршавају се на цртежу, његове сликарске и вајарске могућности наговештене су, одређене и разрешене цртежом као основом, начелом целокупне ликовне уметности.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ЕПСКИ ДЕБАКЛ! Арина Сабаленка избачена са Ролан Гароса
НАЈБОЉА тенисерка планете Арина Сабаленка неће се такмичити у завршници Ролан Гароса.
03. 06. 2026. у 15:48
КРАЂА ВЕКА У НБА! Никола Јокић овакву неправду није заслужио, брука и срамота
НБА лига донела је одлуку о МВП играчу НБА лиге!
17. 05. 2026. у 16:04 >> 16:14
НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²
"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."
02. 06. 2026. у 21:24
Коментари (0)