ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Између шта и како; резиме 54/55. издања фестивала

Драгана Бошковић

27. 09. 2021. у 14:14

НЕ улазећи у одлуке жирија, који је наградио представе, за које су сматрали да су врх овогодишњег двоструког издања нашег најважнијег позоришног фестивала, остаје утисак да се избор представа за ово издање свео претежно на форму, у којој се приказао углавном већ виђени садржај, а двогодишња изолација због пандемије је театарско отуђење учинила наоко смисленијим.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Између шта и како; резиме 54/55. издања фестивала

Новости

Разградња људског субјективитета", како је селектор, Иван Меденица, означио укупност овогодишње селекције, у директној је супротности са људскошћу, која је у основи драмске уметности. Драмско, поред сценског, важна је веза и између гледаоца и уметности на сцени. Па тако, чинило се да ни ове године није било оне радознале публике, која ужагреним погледом прати славне светске позоришнике, док долазе на Битефову представу, или играју у њој. Публика Битефа се свела на професионалце који пишу о њему и такозване познаваоце, склоне теорији и новим извођачким праксама, који прате оно што се код нас може видети (а Битеф је одувек био прилика за то). Ни овдашњих "селебритија", глумаца, редитеља, драматичара, осталог позоришног света није било уопште, или их је било "у траговима". Шта ли је узрок томе? Скупе улазнице, презаузетост или, можда, то што је наглашена "обезљуђеност" била непривлачна за оне који воле театар, више од испитивања његових граница.

Видело се на овогодишњем Битефу неколико заиста драгоцених позоришних извођења, у детаљу, никада као целина уметничког дела. Ту спадају сцене фантастичне кореографије и врхунског извођења у представи "Трагови" Вима Вандекејбуса, потресна невиност и духовитост страшила, актера представе "Фарм Фатале" Филипа Кена, дисциплина и концентрација Миодрага Драгичевића у "Каспару" Милоша Лолића, оригинална вивисекција људске патње у кореографији Ехсана Хемета у представи "Опчинио сам те", апокалиптична визија успостављања оностране присутности у "Флешу" Франка Вигруа...

Но, да би се оправдао активизам против екоцида, уз слоган овогодишњег Битефа, "На ивици будућности" (опште место), позване су представе које "обезљуђење" схватају и приказују само као средство, а не као суштину, ону промену, која је настала услед катастрофе коју живимо (робот, дрон, "зум", публика која заступа одсутне актере...) Можда би било учинковитије да нам је позоришна уметност, која одговара на тешка питања већ две и по хиљаде година, кроз представе на Битефу 54/55 одговорила на питање - шта је после било?... То је та ивица будућности, непозната, катастрофична, у којој не знамо хоће ли бити боље, или још лошије, која држи нашу судбину као Гордијев чвор и коју једино профетска уметност може да осветли, макар у метафоричном смислу. За то су потребни емоција, свест, знање, а играчке препустимо онима којима су и намењене.

Био је двоструки Битеф, а, по могућности да видимо аутентичне нове светске представе и праксе ("тенденције") , битне за наш духовни и физички живот, као да га није ни било.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Нова опрема за школу, бољи услови за таленте: Фондација Mozzart верна подршка образовању