Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - Дијалог двојице сликара

Дејан Ђорић

26. 10. 2021. у 16:19

У ГАЛЕРИЈИ која се профилисала као значајна, са програмом између музејског и актуелног, своје слике представљају двојица војвођанских уметника.

Да је реч о запаженој изложби, на добар начин сведоче предговори у каталогу најбољих војвођанских ликовних критичара - Саве Степанова и његовог млађег наследника, све ангажованијег мр Данила Вуксановића. Изложене су слике великог експресионисте Милана Коњовића (1898-1993), уз Зору Петровић најважнијег међуратног представника тог типа сликарства у Србији, родоначеника те врсте уметности које у нашем времену врхунац има у делима Милана Цилета Маринковића и Срђана Милетића. Ту су и слике и слике-објекти, нека врста асамблажа који не излазе претерано у трећу димензију Драгана Стојкова (1951), истакнутог заступника обнове сликарства око 1970. године, у другој генерацији нове фигурације или новог реализма. Коњовић је био и остао прототип сликара револуционара, чија се побуна догађа унутар медија а не у сфери политике, нека врста узора, херојског сликара, војвођанског Антеја, сликара равнице и обичних али маркантних људи. Његова изложба "Људи" у Београду 1951. године била је једна од кључних у промени са соцреализма у високи модернизам. Драган Стојков је другачија појава, сталожен, смирен, кабинетски тип истраживача ликовних светова. У осами атељеа за разлику од Коњовића, који је волео да слика у природи, Стојков налик научнику, конструише и ствара своје циклусе, не изневеравајући, међутим, никада природу, крећући се од белутка до инспирације Лазом Костићем и Ивом Андрићем, увек остајући на поетској страни сликарства. Од првобитних хиперреалних мајсторија, за које је био заинтересован нико други до Удо Култерман, један од великих историчара уметности 20. века, писац прве синтезе о покрету хиперреализма, до садашњих слика наглашене предметности, објектима неке нове свесности Стојков је прошао многе серије сличних слика, мењао се, али увек се уочавао његов рукопис, било да је то свет камења, дигиталних детаља на слици, портрета или књижевних омажа.

Изложба у Кући легата настала је као дијалог двојице сликара (честа форма у музеологији), као омаж млађег који је стасао уз старијег, о којем је снимио и филм 1975. године (може се видети на изложби уз обиље документације о времену и критици), али има и дубљу димензију. Коњовић је 1961. покренуо капиталну изложбу Ликовна јесен у Сомбору која сада слави јубилеј шездесет година постојања. Била је и остала стожер за све најактуелније појаве али искључиво у домену ликовности, сликарства а не визуелности као ширег и сада актуелног феномена. Стојков је ту угашену смотру обновио 2008. године, оставши веран својој давној идеји обнове слике, савремене и ангажоване, па Ликовна јесен и сада захваљујући трајној иницијативи двојице Сомбораца окупља елиту наших сликара.

Препоручујемо

ПОГЛЕД ИСКОСА - Пут око дана за 80 светова

Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Пут око дана за 80 светова

19. 10. 2021. у 17:51

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сферне иницијације једне уметнице

Култура

0 2

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сферне иницијације једне уметнице

12. 10. 2021. у 16:48

ПОГЛЕД ИСКОСА - Нови романтизам Ружице Радуловић

Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА - Нови романтизам Ружице Радуловић

05. 10. 2021. у 17:03

ПОГЛЕД ИСКОСА - Неомодернизам Саше Кликовца

Култура

0 3

ПОГЛЕД ИСКОСА - Неомодернизам Саше Кликовца

28. 09. 2021. у 16:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШОК ПРОГНОЗА ЗА ОКТОБАР: Најављено да ће пасти пола метра снега! Овакве екстреме ни метеоролози не памте

Друштво

0 8

ШОК ПРОГНОЗА ЗА ОКТОБАР: Најављено да ће пасти пола метра снега! Овакве екстреме ни метеоролози не памте

ПРЕМА најавама метеоролога, октобар 2025. почеће у Србији под утицајем продора хладног ваздуха са североистока Русије који је дошао до Немачке и Пољске, али се полако приближава ка нама што ће проузроковати развој циклона у Јонском, Тиренском и делу Јадранског мора и већ 1. октобра, у среду, у вечерњим часовима на југу и југозападу Србије почеће да пада киша.

30. 09. 2025. у 20:58