ПОНОВО УЧИТИ СРПСКИ: Чувени француски писац Патрик Бесон о књизи Татјане Шотре Катунарић

В. Н.

08. 12. 2021. у 10:38

УЏБЕНИК за учење српског језика намењен француским говорницима, ауторке проф. др Татјане Шотре Катунарић, који се пре неколико месеци појавио у излозима француских књижара, обрадовао је угледног француског писца и великог пријатеља Србије Патрика Бесона.

ПОНОВО УЧИТИ СРПСКИ: Чувени француски писац Патрик Бесон о књизи Татјане Шотре Катунарић

Фото Г. Чворовић

Текст који је овим поводом написао за недељник "Поен", под насловом "Поново учити српски", преносимо у целини:

- Година 2021. историјска је: у издавачкој кући "Асимил", излази прва метода за српски језик после распада Југославије, крајем прошлог века. Раније се учио српско-хрватски, па су, стога, Французи имали обичај да Југословене називају Србо-Хрватима, националношћу која никада није постојала. Од тада па надаље, Срби говоре српским, а Хрвати хрватским језиком. Тако настају два језика уместо једног, који се изучавају одвојено. Научити српски кошта скупо: 34,90 евра. Метода за хрватски, код истог издавача, кошта само 26,9 евра.

Мисле ли они у "Асимилу" да су Французи који хоће да науче српски много мотивисанији од оних који желе да науче хрватски? Има, додуше, много више плажа у Хрватској него у Србији и тамо су туристи многобројнији. Тања Шотра, аутор методе, води своје читаоце, који су помало и њени ученици, у радње (Радње), у једну боемску четврт (Боемска четврт), у биоскоп (У биоскопу), у музеј (Музеји) - али никада не на плажу. Није ми при руци метода за учење хрватског, али сам готово сигуран да тамо на правом месту фигурише плажа.

Зашто учити српски? У комунистичкој Југославији, најпре се учио руски. Тако сам, приликом својих балканских експедиција, морао да усвојим неке појмове на српском, који су помало били и хрватски: енглески се мало говорио, а француски уопште, изузев оних старијих особа које су студије завршиле на високим француским школама, као на пример, моја драга Дана Милошевић, мој преводилац, које данас међу нама више нема, а која је многима, па и г-ђи Шотри, била професор француског. Кад бих тада желео да поразговарам са својим вршњацима, мушкарцима или женама, или с млађима од себе, морао сам да говорим на њиховом језику. Тањина метода би ми тада од велике користи била.

Фото Приватна архива

Српски, мада раздвојен од хрватског - јединствени случај у историји да се један језик назива с два имена - није ипак одустао од своје оригиналности: српски се чита на два писма, ћириличном и латиничном. Лекција 4 је на ћирилици (Добар дан...), а лекција 5 на латиници (Здраво Ромене). Ово почетницима неће олакшати живот. Моја драга Дана, пошто би на српски превела неки од мојих романа, не би више била у стању да ми каже да ли је свој превод писала ћирилицом или латиницом. То само означава у коликој су мери, у тој, толико комплексној и узбурканој, области Балкана, ова два писма нераздвојива. Рече ми, пре неко вече, једна сервирка у ресторану "Осмех Сајгона" (улица Мон-Сени, 54, Париз 18) да су леворуки интелигентнији од дешњака јер се служе левом хемисфером мозга. Јесу ли Срби интелигентнији од нас зато што имају два алфабета?

Фото Новости

Последња, 24. лекција Тање Шотре посвећена је музици. Срби су измислили турбо-фолк, који ме је бомбардовао све време бомбардовања 1999. Отад је већ двадесет две године прошло! Време је да поново учим српски и да поново потражим Београд, господара два речна корита: дунавског и савског.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе