УВЕК ТЕЖИО САВРШЕНСТВУ: Свечана академија и научни скуп у САНУ поводом 150 година од рођења Јована Дучића

ВИШЕ него ико пре њега, развио је и усавршио наш песнички језик и израз. Његове песме, доносећи нове драматичне садржаје, формирају врх којим се завршава једна велика песничка епоха, врх с кога се указују нови путеви и хоризонти, врх који се, како време пролази види из све веће даљине.

Небојша Кундачина, Воја Брајовић и Љубомир Симовић / Фото М. Анђела

Овако је академик Љубомир Симовић окончао своју надахнуту и одмерену беседу на јучерашњој свечаној академији посвећеној Јовану Дучићу, а поводом 150 година од рођења великог песника.

Напомињући како је Дучић прешао као песник дуг пут пун противречности, Симовић је рекао:

- Сваки разговор о том путу неизбежно почиње од његове програмске песме "Поезија", у којој он поезију види као нешто ексклузивно, нешто што се најодлучније дистанцира од свакидашњице. Такво схватање довело га је до "Царских сонета" и "Дубровачих поема". У "Царским сонетима", око сјајне централне фигуре цара Душана блеште царски котљаници и стрелци, дворјани, дворске даме, пажеви, грофови, барони, кнежеви. У истом тону испеване су и "Дубровачеке поеме". Касније, када су наступили балкански ратови, а потом и Први светски рат, Дучићево перо почиње да се усијава. Он у низу песама опева српске победе. А у песмама писаним касније, 1941, 1942, 1943. и 1944, победничко одушевљење замењују горчина и гнев изданог и превареног народа.

Дучићеве стихове на свечаној академији говорили су драмски уметници Воја Брајовић и Небојша Кундачина. На истом месту у Свечаној сали САНУ, по подне је почео научни скуп о Дучићу (који ће бити одржан и данас) за који је реферате пријавило тридесетак књижевних зналаца. Отварајући овај скуп, академик Злата Бојовић је подсетила да је Дучић изабран за дописног члана Српске краљевске академије 1924. заједно са својим пријатељем Ивом Војиновићем, а на предлог Јована Цвијића, Богдана Поповића, Слободана Јовановића и Александра Белића. Седам година касније, изабран је за редовног члана, у време када је био у дипломатској служби у Каиру.

- Почетком треће деценије XX века Јован Дучић је словио за једног од најзначајнијих савремених српских песника, високо су вредновани не само његова поезија већ и њен значај за нове токове српске књижевности, за развој књижевног песничког израза - рекла је Злата Бојовић.

Свих шест главних Дучићевих лирских тематских кругова, сматра професор др Јован Делић - жена (љубав), Бог, смрт, отаџбина, природа (односно херцеговачки и јадрански пејзажи) и песма (поезија) и данас су изазов критици и могу се мерити, сваки у својој врсти, с највећим остварењима нашега песништва:

- Песник који је изградио мит форме, доводио је своје песме до савршенства на плану ритма, риме, стиха и строфе, па на плану циклизације песама и компоновања песничких књига. Тежња за савршенством - за кујунџијским занатом у поезији - то је његов програм. Пишући књижевне есеје и критике, Дучић је исписао неке од најбољих и најдрагоценијих критика својих савременика. У њима је открио и неке тајне своје поетике - закључио је Делић.

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ И КЊИГА

НА научном скупу приказан је документарни филм "Кроз Требиње са Јованом Дучићем", чији су аутори Тамара Стојановић, Сара Арва и Иван Праштало. Јуче је из штампе изашла и обимна књига "Јован Дучић: живот, дело, време", којом САНУ обележава Дучићеву годишњицу.

Препоручујемо

Култура

0 0

ЈЕЗИКУ ЈЕ МОНАШКИ СЛУЖБОВАО: Почиње научно-књижевни скуп у Матици српској посвећен Јовану Дучићу

15. 10. 2021. у 09:50

Култура

0 1

ДУЧИЋ УЗВИСИО ЉУБАВ И СРЕЋУ: У Српској академији наука и уметности обележен век и по од рођења великог српског песника

07. 10. 2021. у 08:14

Култура

0 2

ДУЧИЋЕВ ЖИВОТ - ОТВОРЕНА КЊИГА: Изложбом у Галерији САНУ, почиње обележавање 150 година од рођења великог српског песника (ФОТО)

07. 09. 2021. у 15:21

Култура

0 1

ВЕЛИКИ МАЈСТОР СОНЕТА: Данас се одржава научни скуп о поетици и поезији Мирослава Максимовића

07. 04. 2021. у 08:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације