Култура

СРЕЋНА САМ ШТО САМ СНИМАЛА НА СВОМ БАЛКАНУ: Сара Сандева о улози Софке у серији "Нечиста крв", српским коренима, каријери у Чешкој...

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

25. 12. 2021. у 15:46

НАдалеко није било тако лепе, раскошне и заносне девојке као што је била Софка у Врању с краја 19. века. О њој и њеним прецима, а највише о њиховој трагичној судбини, приповедао нам је Бора Станковић у роману "Нечиста крв". Продукција истоимене серије глумицу за ову улогу потражила је изван граница Србије и пронашла је у Чешкој. Сара Сандева (24) рођена је у Скопљу, завршила је глуму на Прашком конзерваторијуму и крупним корацима граби пут звезда.

СРЕЋНА САМ ШТО САМ СНИМАЛА НА СВОМ БАЛКАНУ: Сара Сандева о улози Софке у серији Нечиста крв, српским коренима, каријери у Чешкој...

Одрастајући уз чешку литературу, како признаје, није знала за Бору Станковића све док јој није понуђена рола главне јунакиње "Нечисте крви". Дуго је прижељкивала да глуми у Северној Македонији или Србији, одакле вуче корене, па јој није тешко пало да што боље научи српски језик како би представила Софку.

* Због улоге Софке и приче о њеним прецима дошли сте први пут у земљу својих предака. Какве утиске сте понели из Србије? Шта вам је најживље остало у сећању?

- У Србији сам била увек само у пролазу, а захваљујући снимању серије "Нечиста крв" могла сам да останем дуже. Веома ми је пријало, јер ми је та балканска енергија баш недостајала. Моја бака је пореклом из Врања, које ћу сигурно посетити. Упознала сам пуно дивних људи који су током целог снимања били уз мене. Сви су ми пружали велику подршку. У сваком моменту сам могла да се обратим режисерима Горану Станковићу и Милутину Петровићу било каквим питањем или идејом. Шта год ми је било потребно, цела екипа This and That продукције ми је изашла у сусрет. Софкина сестра Васка, коју игра Невена Неранџић, постала је попут моје сестре и у реалном животу, и верујем да ће се то приметити на ТВ екранима. Морам, наравно, да поменем и Дијану Маројевић, која ми је помагала око српског језика - који је, признаћете, јако тежак - и имала највише стрпљења. Мислим да сам имала огромну срећу да радим са оваквим људима. Остало ми је у сећању како седим за време паузе на снимању пред мојим караваном и посматрам људе који знају да се опусте, уживају у музици, а ја сам била део тога, те балканске енергије! Срећна сам што сам могла да снимам на свом Балкану.

* Софка је можда и најважнији лик у књижевности Боре Станковића, а на њеној лепоти и посебности заснован је роман "Нечиста крв". Шта вам је при изградњи лика било најбитније?

- Имала сам велику срећу да ова улога дође до мене. Регистрована сам само у једној кастинг агенцији, "Пајпер", и баш та агенција је радила кастинг за "Нечисту крв". Једног дана су ме замолили да пошаљем снимак, и тако је почело ово путовање и авантура са ликом Софке. Захвална сам на указаном поверењу, на части да, упркос мојим језичким баријерама, представим један од највећих и најтрагичнијих ликова српске књижевности. Најважније ми је било да разумем трагичност Софке, да је осетим како бих могла да ту емоцију пренесем и на гледаоце. Глумцу је важно да има и аутентичну атмосферу на снимању, а то је овде свакако био случај. Велики познаваоци и стручњаци изградили су један нестваран свет, свет Врања 19.века, који је био просто чаробан. Као да сте улазећи на сет прошли кроз временску машину.

* Шта је по вашем мишљењу упропастило јунаке "Нечисте крви", што је Софка као њихова наследница највише осећала на својој кожи?

- Прича прати више генерација, почевши од њеног деде, Хаџи Трифуна, као и грехове који приказују зашто је управо Софка припадник породице која поседује ту чувену "нечисту крв". Софка је увек била посебна, размишљала је другачије и није се бојала да сањари и верује својим сновима. Чак и у том преломном тренутку, када је била принуђена да буде жртва због немаштине и проблема у којима се њена породица нашла, она опет показује своју тврдоглавост. Одлучује да прихвати судбину због своје породице, али да ли је то била најбоља одлука, видећете у наредним епизодама. Надам се да ће публика осетити емоцију коју сам ја имала све време снимања.

* Станковићева дела баве се и ониме што бисмо данас назвали "сударом култура". Били сте сасвим мали када сте се доселили у Чешку, али тај сте судар доживели, макар преко родитеља. Како је изгледао?

- Чеси имају потпуно другачији менталитет од мојих Македонаца, од Срба... Од културних дешавања и традиције до образовања. Али морам да кажем да је то прилично позитивно, и велико је богатство наше породице то што имамо понешто из више култура. Увек смо неговали обе традиције. Постоји разлика у енергији, у Чешкој је једна, у Србији сасвим другачија, што је и логично с обзиром на разлику у менталитетима, али за мене је то било и велики изазов и велики дар, и срећна сам што сам имала прилику да снимам на родном поднебљу.

* Да ли и даље помажете родитељима у породичном ресторану? Како муштерије реагују када вас виде у тој "улози"?

- Наравно, то је наш породични бистро. Сваки пут када ми обавезе дозволе, помажем и у самом ресторану и тако што на друштвеним мрежама постављам јеловнике и остале фотографије. Од малих ногу сам стицала радне навике, али сам на то гледала као и на забаву. Волим комуникацију и интеракцију са људима, па је то допринело и мојој садашњој професији. Гости су већ навикли да ме виђају, и увек са задовољством попричамо.

* Имали сте само 15 година када сте глумили девојку са Аспергеровим синдромом. То би било изазовно и за много искуснију глумицу јер како год одиграли особу са посебним потребама, неко ће вам замерити. Како сте се суочили са том ролом?

- Имала сам само 14 година, и нисам ни схватала колико је то тешка улога и изазов. Али уз добре менторе и родитеље припремила сам се и потрудила да ту ролу тумачим на прави начин. После серије сам од родитеља деце која имају Аспергеров синдром слушала да су веома задовољни тиме како смо све представили, а пре свега како треба да се комуницира са децом која имају тај синдром. Захвална сам што сам кроз ту улогу прошла млада, јер је то доста дефинисало мој даљи глумачки пут. Захваљујући овој улози моја каријера је заправо и почела.

* Недавно сте поново заиграли у позоришту после дуже паузе. Како сте доживели сусрет са публиком? Шта је за вас магично у томе?

- И филм и позориште имају своје чари, и сматрам да су за мене као глумицу битна оба искуства. Моја каријера почела је ТВ серијом, касније сам имала улогу у позоришној представи, па је уследила улога у филму. Када снимате, имате време за понављања, а позориште је сада и овде, тренутак који проживите само тада, и то заједно са публиком. Размена те енергије је непроценљива. Повратак на сцену је био невероватан, не само за мене већ за све људе који су били део тог процеса, јер је требало да имамо премијеру пре годину дана, али је одложена због ковида. Неко време позоришта нису уопште радила, и рад на сцени ми је веома недостајао. Тек када вам је нешто "забрањено" под датим околностима на које не можете да утичете, време и саму игру носите са мало више захвалности.

* Шта вас посебно радује у глумачкој игри?

- Бескрајно дубок рад на улогама, и прилике да упознам нове људе и места. С обзиром на то да играм у позоришту, на филму и на телевизији, посао ми је разнолик и непрестано испробавам ново. Обожавам изазове и што су тежи, то ме више радују. Волим да себе "гурнем" изван зоне комфора и пробам да се снађем у непознатим околностима. Сматрам да само тако човек расте као особа.

* Шта вас интересује осим глуме? Чиме се надахњујете? Како проводите слободно време?

- Дефинитивно путовања! То је за мене најбоље инвестиран новац. Рекла сам већ да волим да се упознајем са новим људима и њиховим културама. То ме инспирише и у мом послу. Највише се опустим када сам са породицом и најближим пријатељима. Уживам у плесу, волим да певам, похађам и часове који ми помажу да напредујем и стекнем што више вештина које ће ми касније значити у послу. С времена на време вежбам и јогу.

* На снимању једног чешког филма морали сте да савладате страх од инсеката. Које сте још страхове морали да победите у каријери?

- Заиста волим да плешем и певам, али радити то пред људима, био је за мене огроман изазов. Недавно сам добила главну улогу у "ритмикалу", форми која је доста слична мјузиклу. Морала сам да научим кореографију и соло певање, а први пут сам се нашла у пројекту овог типа. И морам да се похвалим да сам превазишла саму себе!