ЉУБАВНО ПИСМО ХОЛИВУДУ: Горан Скробоња о изазовима превођења књиге Квентина Тарантина

КАДА би писци, или књиге саме, могли да бирају преводиоце који ће их се прихватити, тешко да би Квентин Тарантино или његов списатељски првенац могли одабрати бољег од Горана Скробоње, чији преводилачки потпис краси српско издање "Било једном у Холивуду" ("Лагуна").

Фото: Con Film / Промо

Ова освежавајуће непретенциозна, окрепљујуће питка, тарантиновски откачена, прелепо носталгична, ослобађајуће политички антикоректна приповест, романескна верзија истоименог филмског хита култног редитеља - прерасла је, под руком надахнутог преводиоца, али и писца и издавача који се на разне начине поигравао жанром алтернативне историје, у истински бисер.

Пажљиви (нешто старији, додуше) читалац непрестано хвата себе са осмехом који, једнако колико и Тарантиновим препознатљивим урнебесним ликовима и тирадама, бива изазван и избором српских речи и израза које је у приповест уткао преводилац - сасвим очигледно одрастао на преводима мајстора који су радили "Астерикса", "Таличног Тома", "Изногуда", "Алана Форда"...

Стрип као медиј, наравно, пружа већу слободу него проза за преводилачке каламбуре, као и за то да неке фразе и изрази из нашег богатог језика буду сачувани у популарном штиву - наводи Скробоња, уз опаску да ипак постоје и прозни текстови који то омогућавају и који су писани у оригиналу колоквијалним, живим, говорним језиком. На радост читалаштва, које захваљујући томе добија прилику да наново ужива у полузаборављеним изразима, какве памтимо махом из наведених стрипова у преводу тих старих мајстора.

Фото В. Данилов

- Такође, некада контекст или шира слика налажу да преводилац мало "оживи" текст, поготово у управном говору, или када је аутобиографске природе: не можете аутобиографују, рецимо, Мајка Тајсона, да преводите на исти начин као Орвелову "1984." - објашњава аутор превода, који управо ради на оба наведена наслова, те додаје:

- По мом мишљењу, када Тајсон каже нешто попут They were all really bad, прилично досадно и беживотно звучи - "Сви су они били баш лоши/зли," радије ћу ту реченицу превести фразом попут "То све од злог оца и још горе мајке". Тиме се читаочева пажња јаче везује за текст, а уједно се од заборава штити фраза коју не чујемо често.

Превод јесте ауторско дело, недвосмислен је Скробоња, који истиче да преводиоци морају имати слободу, јер без тога бисмо имали Google Translate у свакој књизи и све сиромашнији и сиромашнији речник из године у годину:

- То је, између осталог, једна од ствари које стално имам на уму док преводим.
Наш плодни писац и преводилац, иначе пасионирани истраживач попкултурних феномена и то пре свега управо оних који су обележили декаду у којој се одвија Тарантинова приповест, велики је филмољубац. Ипак, вели да није знао шта да очекује када је отишао у биоскоп да први пут погледа "Било једном у Холивуду".

Фото: Con Film / Промо

- Знао сам да се прича врти око Чарлија Менсона и убиства Шерон Тејт и због тога сам до пред сам крај филма имао помало мучан осећај - открива. - Али онда ме је Тарантино изненадио (премда, после Inglorious Bastards, то можда и није требало да ме зачуди) крајем који потпуно одступа од стварности, тако да сам из биоскопа изашао са широким осмехом на лицу. Осим тога, био сам импресиониран глумачким умећем водећег двојца Пит - Дикаприо (поготово Дикаприо, који глуми глумца који глуми разбојника) али и свих осталих - Тимотија Олифанта, Марго Роби, Ала Паћина... После читања и превођења романа, погледао сам филм још једном и само потврдио тиме тај почетни утисак.

Фото: Промо

Скробоња сваком читаоцу препоручује исти "поступак" - да уз читање обнове, или пак први пут погледају филм Квентина Тарантина, који је успео да у два медија, у сасвим различитим форма(ти)ма, из различитих углова и планова, исприча исту причу. У оба случаја, мајсторски, и успевајући да кроз један медиј над(о)гради оно што је понудио кроз онај други, уносећи нове погледе на догађаје и ликове, те допуњавајући ове потоње и њихове карактере мноштвом емоционалних валера. Успео је Тарантино дакле, у практично немогућем - не само да не презасити читаоца својим јунацима и њиховим догодовштинама, већ да га наведе да пожели још.

И добиће, још, ако је веровати самом Тарантину који, открива Скробоња, најављује други роман, наставак приче са истим јунаком - Риком Далтоном.

Фото: Con Film / Промо

Тарантиново "љубавно писмо (старом) Холивуду", како Скробоња дефинише ову књигу, обилује и стварним јунацима, филмским звездама, али и подацима о небројеним филмовима и ТВ серијама чији су наслови преводилачки изазов друге врсте. Преводилац каже да је и њему роман донео сасвим нова открића, попут података о неуспешним покушајима Менсона да се пробије у музичкој индустрији.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Уметност као легенда

07. 06. 2022. у 15:44

Култура

0 7

ЗЛАТНИ "КРУГ" У СРБИЈИ: Слику Лазара Возаревића, продату по рекордној цени у САД, моћи ће да види и београдска публика

07. 06. 2022. у 16:35

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Суштина ствари - Драган Марковић, "Машина"

07. 06. 2022. у 11:30

Култура

0 0

ПОВРАТАК СВЕТАЦА ПОСЛЕ СТОЛЕЋА ЛУТАЊА: Зборник о Ермилу и Стратонику - мученицима београдским (ФОТО)

07. 06. 2022. у 14:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације