ПОСЛЕ пет деценија свог списатељског рада из којег је настао импресиван приповедачки опус овенчан низом највреднијих признања, Давид Албахари је у Матици српској примио и Међународну награду за књижевност "Александар Тишма", коју додељује истоимена фондација из Новог Сада.
Најновије из рубрике
УМРО РОБЕРТ БЕНТОН: Снимио је нека од ремек дела филмске уметности
ТРОСТРУКИ добитник Оскара, амерички редитељ и сценариста Роберт Бентон, који је режирао добитника Оскара за најбољи филм 1979. године "Крамер против Крамера", као и филмове попут "The Late Show", "Places in the Heart" и "Nobody's Fool" и сарађивао на сценарију за филм "Бони и Клајд", преминуо је у недељу на Менхетну у 93. години.
14. 05. 2025. у 00:44
ОТВОРЕН 78. КАНСКИ ФЕСТИВАЛ: Премијера филма Амели Бонин "Остави један дан" (ФОТО)
ФИЛМСКИ фестивал у Кану започео је вечерас церемонијом отварања и светском премијером дебитантског филма Амели Бонин, "Остави један дан", а амерички глумац Роберт Де Ниро примио је почасну Златну палму.
14. 05. 2025. у 00:30
ПЕСНИЦИ КОЈИ СУ ГИНУЛИ ОД УНУТРАШЊЕГ МЕТКА: Књижевни матине "Недостају нам" посвећен великанима одржан у Дому Вукове задужбине
ПОД насловом "Недостају нам" у Вуковој задужбини данас је одржан књижевни матине посвећен једанаесторици недавно преминулих песника иза којих је остао велики и несумњив траг.
13. 05. 2025. у 19:35
БРУНЕЛО ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ: Један од најзанимљивијих виолончелиста наступа на Коларцу са Београдском филхармонијом
БЕОГРАДСКА филхармонија поново наступа са Мариом Брунелом у петак, 16.маја, на Коларцу.
13. 05. 2025. у 17:17
УМЕТНОСТ И САН САТКАНИ СУ ОД ИСТЕ МАТЕРИЈЕ: Интервју- Раско Ћирић, професор емеритус, ликовни стваралац
ПРВИ пут, излажући у Музеју примењене уметности, свој магистарски рад, давне 1982. професор емеритус Растко Ћирић имао је задатак да уради цртани филм, па да од њега направи књигу.
13. 05. 2025. у 17:13
Boško Tomašević
26.06.2022. 19:11
Zaboravite književne nagrade, one su ljudske strasti svih učesnika, od osnivača, žirija, autora, podeljenog društva (to se onda na kvazi jeziku budala zove "lepa i korisna raznovrsnost"), politike, privilegovanih (kastinske podele), već je izbor žirija posebna opakost za samo umetničko delo, društveni ugovori medju onima koji sebe smatraju posvećenim i kružokom..... Šta će vam, dakle, književne nagrade? Nisam antisemita, pisso sam o brojnim jevrejskim autorima, ali od 1945 u svetu književnosti jevrejski autori, podržani od posleratne Nemačke (licemerno kajanje za zločine), Amerike, Francuske, jesu oni autori koji vladaju svetom. Stoga su meni ti autori nepotrebni, jer oličavaju laž sveta spram drugih autora. Drugim rečima, briga me za njih. Ostavite se nagradjivanja besmislenih štiva.