ПОСЛЕ пет деценија свог списатељског рада из којег је настао импресиван приповедачки опус овенчан низом највреднијих признања, Давид Албахари је у Матици српској примио и Међународну награду за књижевност "Александар Тишма", коју додељује истоимена фондација из Новог Сада.
Најновије из рубрике
НАЈВЕЋЕ СВЕТИЊЕ ХИЛАНДАРА СТИГЛЕ У БЕОГРАД: Капитална изложба поводом 850 година од рођења Светог Саве (ФОТО)
МОЗАИЧКА икона Богородице Одигитрије, пред којом је уснуо у Господу Свети Симеон Мироточиви, икона Богородице Млекопитатељнице из испоснице у Кареји, икона Христа Пантократора, ремек-дело византијског сликарства, чувенa иконa Светог Саве и Светог Симеона из 15. века, реплика иконе Богородице Тројеручице, Карејски типик...
14. 05. 2026. у 00:03
ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart
ПОСЛЕ култног „Црног бомбардера“, незаборавног „Сивог дома“, али и упечатљивих позоришних режија, Дарко Бајић, један од најзначајнијих аутора домаће филмске и позоришне сцене, поново излази на даске које живот значе.
12. 05. 2026. у 13:00
„КОРПОРАТИВНА БАЈКА“ – НОВА ПРЕМИЈЕРА У АТЕЉЕУ 212!
ПРЕДСТАВА „Корпоративна бајка“, Вељка Мићуновића и Слободана Обрадовића у режији Вељка Мићуновића, премијерно ће бити изведена у Атељеу 212 на великој сцени „Мира Траиловић“ 16. маја 2026. године.
12. 05. 2026. у 11:59
ЗАГОНЕТКА КОЈА ТРАЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Водич кроз свет Агате Кристи – Од култних ликова до незаборавних домаћих издања
У СВЕТУ који се мења невероватном брзином, постоје константе које пркосе времену, технологији и пролазним књижевним модама.
11. 05. 2026. у 19:33
„АДОЛЕСЦЕНЦИЈА“ ОДНЕЛА ЧЕТИРИ ПРИЗНАЊА: У Лондону одржана додела БАФТА ТВ награда
У лондонском „Ројал фестивал холу“ синоћ су додељене БАФТА ТВ награде, британски еквивалент америчким наградама Оскар и Еми, које, од 1955. године, додељује Британска академија филмске и телевизијске уметности, једна од најпрестижнијих организација у свету филма и телевизије.
11. 05. 2026. у 17:43
Boško Tomašević
26.06.2022. 19:11
Zaboravite književne nagrade, one su ljudske strasti svih učesnika, od osnivača, žirija, autora, podeljenog društva (to se onda na kvazi jeziku budala zove "lepa i korisna raznovrsnost"), politike, privilegovanih (kastinske podele), već je izbor žirija posebna opakost za samo umetničko delo, društveni ugovori medju onima koji sebe smatraju posvećenim i kružokom..... Šta će vam, dakle, književne nagrade? Nisam antisemita, pisso sam o brojnim jevrejskim autorima, ali od 1945 u svetu književnosti jevrejski autori, podržani od posleratne Nemačke (licemerno kajanje za zločine), Amerike, Francuske, jesu oni autori koji vladaju svetom. Stoga su meni ti autori nepotrebni, jer oličavaju laž sveta spram drugih autora. Drugim rečima, briga me za njih. Ostavite se nagradjivanja besmislenih štiva.