Култура

ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)

Ј. СИМИЋ

08. 07. 2022. у 06:45

СРПСКИ историчар уметности, књижевник и академик Дејан Медаковић (Загреб, 1922 - Београд, 2008) јуче, на стогодишњицу свог рођења симболично се вратио у Сремске Карловце у којима је провео гимназијске дане до 1941. године, а доцније наставио да их често походи и постао њихов почасни грађанин.

ОДАН СВОМЕ НАРОДУ И КУЛТУРИ: Свечаним отварањем спомен-собе у Сремским Карловцима обележен век од рођења Дејана Медаковића (ФОТО)

Колико је волео овај град чаробне лепоте и историје, сведочи и његова реченица у Ефемерису: "Сањам моје Карловце".

Медаковићу у част, у Библиотеци "Бранко Радичевић" свечано је отворена спомен-соба која садржи више од 1.600 књига. Реч је о фонду академикових књига које је његов син Павле Медаковић поклонио овој сремскокарловачкој библиотеци.

- Сремски Карловци су заузимали посебно место у животу и сећању мог оца. Зато сам одлучио да његову личну библиотеку и неке личне ствари дарујемо управо овом граду - рекао је Павле Медаковић за наш лист.

Уз књиге на српском и неколико страних језика, које је доносио са путовања или их добијао на дар од аутора са посветом, легат чине и академикове личне ствари. Блаженка Марковић из Завичајне збирке Градске библиотеке указује нам на стилски писаћи сто с краја 19. века за којим је академик радио.Ту је и његова прва писаћа машина "Олимпија," столица и фотеља у којој се најчешће одмарао. Познато је да је Медаковић имао велику колекцију наливпера, те су два приложена у легат.

- Збирку личних предмета чини и неколико пари наочара, ручни сат, апарат за бријање и новчаник... Куриозитет представљају Медаковићев чувени шешир и мантил. Добили смо и два његова одела и ципеле, кошуљу и кравату - провела нас је госпођа Марковић кроз спомен-собу уочи отварања.

POGLEDAJ GALERIJU

У пригодној свечаној беседи коју је насловио "Ренесансни човек барокног духа", директор сремскокарловачког Архива САНУ др Жарко Димић подсетио је да академик Медаковић припада једној од најугледнијих српских породица која је у континуитету од неколико векова оставила дубок траг у српској култури, политици, науци и уметности, у простору од не тако далеке Лике, преко Загреба, Вуковара, Новог Сада, Сремских Карловаца па до Београда. Најистакнутији изданци Медаковића су: Данило, Милорад, Богдан и Дејан, који је у сваком погледу јединствена и фасцинантна личност какву би пожелео сваки народ.

- Његовим делом био сам фасциниран још као ученик Карловачке гимназије. О њему и његовој златној генерацији гимназијалаца негован је тихи култ међу ђацима. Све што је радио, све чега се дотакао - позлатио је, а радио је са нескривеном љубављу, креативно и научно "дрско". Он је препознавао и откривао једно време у историји српске уметности, познато као српски барок - рекао је Димић.

Подсетио је Димић и да је Дејан Медаковић са јединственом упорношћу и научном систематичношћу ревитализовао и разјашњавао заоставштину српске уметности, како црквене тако и световне, од Хиландара, преко Карловаца, фрушкогорских манастира, Сентандреје до Трста, Беча и Темишвара... Своја истраживања сажимао је у научне теме и радове, а истовремено је писао поезију, прозу, те склапао личну породичну сагу, своје петокњижје "Ефемерис", али и упорно пратио и коментарисао савремено време у својим капиталним "Данима, сећањима".

Зоран Колунџија, уредник ИК "Прометеј" која је од 1997. до данас објавила или реиздала 38 Медаковићевих наслова подсетио је да је у Сремским Карловцима 11. августа 2008. године, уз сагласност породице, и са благословом владике Василија, установљена књижевна награда "Дејан Медаковић" коју ова издавачка кућа додељује ауторима за неговање културе сећања.

Често је академик Медаковић истицао да се српски народ "мора сабрати и разабрати". Својим импозантним стваралаштвом показао је да је најважније бити одан своме народу, његовој култури, те афирмацији и повезивању те културе са светом. За свој опус добио је висока признања у својој држави, али и у Аустрији, Немачкој и Мађарској.

О дугом и плодном Медаковићевом животу током којег је оставио дубок траг и као председник САНУ (1998-2003) те о томе да је Вуковој задужбини председавао 17 година (1991-2008), говорили су и Бошко Сувајџић, актуелни председник Вукове задужбине, Бранко Стојков, директор Карловачке гимназије и Александар Стојкечић, челни човек СО Сремски Карловци.

У оквиру свечаности приказан је и кратки филм о Медаковићу у режији Милана Шарца, а затим је у Карловачкој гимназији отворена изложба бројних академикових одликовања.

УЛИЦА И БИСТА

У ВОЉЕНИМ Сремским Карловцима академик Медаковић добиће и улицу и бисту. Досадашња Улица Ивана Мажуранића која води до Библиотеке са Спомен собом, бAXог знаменQомен-табла.