КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Пулсирање света

ЗБИРКА песама Слободана Јовића "Исусов трн" (Српска књижевна задруга 2021) сведочи о прозорљивости песника, његовим моћима да у свему види присуство Бога и једну - једину - истину коју бележи у сликама свакодневице.

Фото: Приватна архива

 Он то чини лако, зато што верује и зна да се свеприсуство божје најбоље осећа и види у малим стварима. Тако он, с високом осетљивошћу, скромношћу, какви су и они о којима пева, са потпуним одсуством гордости, сведено, мудро са Богом разговара.

Предели његових мисли и његових кратких стихова су непрегледни, а опевани предели углавном су рурални, ненарушени вревом града и буком бесмисла. То је природно место његових лирских субјеката који непогрешиво препознају нијансе у пулсирању свог живог света - биља (на пример Исусовог трна), животиња (краве, мрава, мува...) - који се напајају њиховом топлином и који топлином узвраћају, који хармонијом проистеклом из ослушкивања другог ненамерно пркосе самоћи. Лирске субјекте и све око њих одликују само звуци природе, они теже малим слободама које су заправо велике. Такве слободе им и долазе: На нашој кући је / покварена брава, / па већ мјесецима/ не забрављујемо врата. // Сада свако може ући, / послужити се хљебом, водом, сољу, / ситним новцем што ту стоји, / као у цркви, / а неко докон може се / дохватиту какве књиге. // На нашој се кући / не закључавају врата, / а ја коначно имам дом /какав сам желио. ("Кућа. Брава")

Фото: Новости

Исту такву осетљивост лирски субјекти у овој збирци имају и према неживом свету према којем се, заправо, опходе као према живом - с пажњом и отвореношћу: Приљубљен / уз прозорско стакло / посматрам пахуље / које преда мном успоравајући / додирну стакло. / Ево, овако, рекох, изгледа / када Бог жели / да ти уђе у кућу. ("Гост")

Човекова вера, присутна је у сваком његовом делу - од прављења погаче која постаје бусола (Погача. Бусола) до далековода, док под њим седи човек и размишља о томе како досегнути небо (Далековод). На исти начин у његовим делима садржана је и поезија, само ју је потребно открити и објавити: Опет мало поезије / у простодушним старачким ријечима / што су молиле за кишу: // када би пала / макар колико / за добар рој пчелињи. (***) Читајући књигу Слободана Јовића постаје нам блиска мисао да је свако дело које не искорачује из закона природних и божјих поезија, а поета је, како се у књизи и каже - Велико Уво, велики слушач: Ја сам Велико Уво, / поглавица изумрлог племена слушача, / само ћутим и слушам, / слушам и трепћем као риба ("Велико уво").

Но, то Велико Уво не остаје глуво на обичаје света окренутог од Бога, света који са Богом заправо нема ништа. Све углавном почиње са уласком у град - у којем је све од парадокса - сеча храстова уочи Божића (У купопродајном свету). То Велико Уво зна какав је данашњи свет, да нема слуха ни за шта добро и хумано, о чему сведоче сугестивне песничке слике које садрже и парадокс, метафору и нарочиту симболику - крст димњака срушене куће сведочи о страдању укућана, а уједно је споменик и рушитељима ("Димњак"), авио-бомба из прошлог рата прошарана маховином која личи на глобус ("Бомба")...

Збирка Слободана Јовића "Исусов трн" показује како у свету, у свакаквим временима, постоје песници - они који чују и виде - мада не могу ништа променити нити одложити, али који ће нам, сасвим природно, снагом чистог талента указати на значајне везе: Загризи кришку Сунца / као парче диње / и нека између свијета и тебе / не буде посредника. ("Завјесе")

Препоручујемо

Култура

0 0

ИЗЛОЖБА "ИЗМЕЂУ": Поставка Иване Станисављевић Негић у кући Ђуре Јакшића

30. 08. 2022. у 09:03

Култура

0 1

ПОЧИЊЕ ДЕСЕТИ АНИМАТОР ФЕСТ: У Јагодини европски фестивал анимираног филма деце и младих до 4.септембра

29. 08. 2022. у 14:25

Друштво

0 0

КАКО УШТЕДЕТИ СТРУЈУ: Пет једноставних трикова - важна је само дисциплина

29. 08. 2022. у 08:13

Панорама

0 0

ПЕТ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ЖЕНСКИХ ИМЕНА: Везују нас за веру и традицију, а носе снажну симболику

28. 08. 2022. у 18:23 >> 18:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације