Култура

ЗАУВЕК ОТВОРЕНА ПОЉА БЕЛОГ МАРКОВИЋА: Промоција књиге о животу једног од најзначајнијих савремених српских књижевника

Б. ПУЗОВИЋ

14. 11. 2022. у 10:41

У КЊИЗИ "Отворена поља Радована Белог Марковића" Милоша Јевтића, наш велики писац приказује се као човек који са толико топлине говори о онима који су пре њега дисали "ћелијански" ваздух, села код Лајковца у ком је рођен.

ЗАУВЕК ОТВОРЕНА ПОЉА БЕЛОГ МАРКОВИЋА: Промоција књиге о животу једног од најзначајнијих савремених српских књижевника

То су не само његови дедови, бабе и најближи преци него и све оно што је у шали називао "ћелијанским човечанством", односно сви људи који су живели у том крају и у колубарском поднебљу.

Ово је, између осталог, рекао професор др Радивоје Микић, на првој промоцији књиге "Отворена поља Радована Белог Марковића", (у едицији "Одговори"), одржаној у Лајковцу - железничкој варошици у којој је књижевник живео, стварао и средином јануара преминуо.

Књигу је објавила Градска библиотека Лајковац, чији је Бели Марковић био први управник и чије име одскоро носи.

- Ми данас непрекидно живимо на рушевинама, много тога се око нас изгубило, нестало, срушено и ми то проналазимо само у успоменама - рекао је Микић.

- Радован Бели Марковић је пристао, подстакнут питањима Милоша Јевтића, да прође кроз своје биографске рушевине и да нешто од онога што је минуло, потонуло, нестало, изведе на светлост дана. Од обичних ствари, као што је помињање ћелијанских винограда, којих више нема, кречара и других људи који су се у том амбијенту за живот сналазили, бавећи се разним пословима, до онога што би се могло означити делом дечјег света, у ком су постојале радости и игре, које су данас немогуће и не постоје. Данашња деца то не знају, нису и неће упознати.

Издавач Милан Тасић напоменуо је да се осећа помало кривим што ова књига није објављена раније, за живота једног од најзначајнијих савремених српских књижевника, јер зна колико јој се радовао. Када је Белог Марковића замолио да се избору фотографија посвети једнако озбиљно као и самим одговорима на Јевтићева питања, није, каже Тасић, ни слутио на какве га је муке ставио. Фотографија Бели није имао.

- Ова књига заузела је давно своје место у Колекцији "Одговори" - истиче Тасић. - Као искусан хроничар и чувар од заборава висова српске културе и науке, Милош Јевтић је својим разговорима - портретима, а има их преко 900, изградио својеврсни мозаик истинских вредности нашег доба. А један од делова те слагалице, без кога она не би била комплетна, неизоставно је постала и књига "Отворена поља Радована Белог Марковића" давно пре него што је завршена. Скоро две године трајао је Радованов рад са Дареном Миливојевићем, његовим камарадом, коме дугујемо велику захвалност. Излазак књиге из штампе Бели није дочекао. О језику књижевних дела Радована Белог Марковића тек ће се писати.

Аутор књиге, доајен новинарства Милош Јевтић, није крио радост што је лајковачка библиотека добила име Радована Белог Марковића. Нада се да ће и једна улица у овој знаменитој железничкој варошици ускоро добити име по Белом.

- Радован Бели Марковић је највећи писац који је живео ван Београда и био успешан - каже Милош Јевтић.

- Има их још, али нико није био тако успешан, цењен и уважаван као Радован Бели Марковић.

ГОРАК И СКУП

- КЊИГА је лабудова песма одлазећег песника, који је цео живот писао прозу - казао је Дарен Миливојевић, дугогодишњи сарадник у лајковачкој библиотеци и велики пријатељ Радована Белог Марковића.

- Сањајући живот и живећи снове, показао је Радован да је живот горак и скуп, али да је узалудан ако скуп и горак није... Писање је схватао као позвање, а не као занат од којег се живи.

СТАНАР "ЧАРОБНОГ БРЕГА"

- МИЛОШ Јевтић, чијем раду и делу српска култура дугује много, успео је да својим питањима подстакне Радована Белог Марковића, да покаже да је заправо он писац који је самога себе створио - рекао је Микић. - Јер, неко ко је ишао у Машинску школу на Звездари и неко ко је у специфичном друштвеном амбијенту шездесетих година прошлог века пролазио кроз младост, није био у прилици да на прави начин, непосредно, вођен нечијом руком, стигне до великих и значајних књижевних дела. Али, баш тај човек успевао је и успео на време да упозна и "Чаробни брег" Томаса Мана, у који се, чим га је прочитао, "уселио" и у њему остао практично до последњег тренутка свог живота...